GM-70 SE Full DHT monoblokovi

[tom_hifi]

šta smo rekli, 200x300 ... slažemo ih na kat ?

Nemam pojma koje još budu dimenzije

[micro]

Evo prijedloga kako mjeriti struju kroz GM-70.

Na shemi fali niskopropusni filter izmedju cijevi i opampa jer bi bez njega komparator reagiral i na audio signal a to ne bi bilo ispravno. Komparator mora reagirat samo na prekoracenje DC nivoa.

I invertirana konfiguracija komparatora mi se bas previse ne svidja. Iako je sa aspekta PIC-a svejedno oce li on aktivirat zastitu kad je komparator na L ili na H, nekako je logicnije i prirodnije da povecanje struje preko odabrane granice dize izlaz komparatora na H.
Ja bi tu stavil dupli opamp. Znaci najprije low pass filter (drugog ili treceg reda) onda opamp u spoju buffera radi velikog ulaznog otpora prema filteru i tek onda opamp u spoju komparatora. Mada bi se moglo izac i bez komparatora ako se korist AI pin PIC-a uz softverski odredjen nivo na kome ce zastita reagirat.

Da li bi se to moglo rijesiti recimo na ovaj nacin:

Komparator mjeri da li je doslo do prekoracenja struje i to preko optokaplera dolazi na dva pina od pic-a koja su oba setovana na digitalni ulaz, jedan pin je setovan da uzrokuje interapt(prekid) kada se stanje mijenja od L prema H a drugi pin uzrokuje interapt kada se stanje mijenja od H prema L .
Znaci nije nam vazno da li je uzrok DC ili audio signal jer cemo u pic-u pokusati softverski odrediti da li je preopterecenje ili nije.

Evo jednog od nacina , ako komparator "okine" preopterecenje ,pic preko interapta startuje tajmer(izlaz komparatora L to H) koji pocinje brojiti ako u medjuvremenu stigne promjena da komparator "vrati" stanje u prijasnje(izlaz komparatora H to L) a prije uslova recimo koji mi zadamo recimo 200ms ,pic resetuje tajmer i gasi tajmer zapamti duzinu trajanja okidanja komparatora , i ceka iduce "okidanje" komparatora ,dok ne dodje okidanje komparatora koji je 201ms i zadovoljava uslov da pic pokrene sekvencu gasenja pojacala . Sve krace od recimo 200ms ce odbaciti kao nedovoljan uslov ali ce zbrajati sva vremena okidanja komparatora recimo u jednoj sekundi, na kraju svake sekunde napravi racunicu da li je suma okidanja recimo prelazi 800ms a sva vremena su ispod 200ms u toj sekundi , sto moze biti takodje uslov da pic pokrene sekvencu gasenja pojacala. Ako nije ispunjen ni jedan od uslova u tom vremenskom intervalu pic resetuje vrijeme koje je zbrajao i pocinje ponovo isti program ponovo. Ovdje bi bilo vazno da okidanja ne budu prebrza sto bi trebalo da se ispita u simulatoru ali mislim da recimo od 0,5 ms ne bi pretstavljala problem ni za pic16f serije jer se koristi vrlo malo softverskog koda ostalo radi hardver u pic-u.

Drugi nacin bi bio preko ADC-a ali mislim bez prethodne filtracije signala koji dolazi na ADC od pic16f koji su jos i spori i kod 8bitnog rada ADC-a a i matematika im ubija brzinu.

Ako opisano gore moze da se izbjegne ADC pica-a i ujedno izolira "digitalno" napajanje pic-a od ostatka ampa a komparatori se napajaju od nekog od napajanja pojacala(grijaci) ili cak pogonimo direktno optakoplere ako je moguce, do pic-a vodimo samo 2 zice od svakog "monitorskog" mjesta.

S tim da recimo nestanak nekog od napajanja u pojacalu isto prenosimo optokaplerima do pic-a.

Takodje kod nestanka struje moze pic(koji je vrlo mali potrosac CMOS tehnologija izrade) ako ima dovoljan kondenzator kao rezervu i ako je stetno po cijevi da u isto vrijeme iskopcavamo visoki napon i grijanje mozemo jednim vise optakoplerom da monitorisemo "nestanak" napajanja u mrezi , dok jos u kondenzatorima imamo dovoljno struje da pic iskljuci planski releje visokog napona a relej grijaca ostavi ukljucen ako upotrijebite recimo malo skuplji relej za grijanje cijevi od recimo 5V ili 12V koji moze da "prezivi" duze ili neki logicki mosfet koji je paralelan releju koji preuzima ukljucenje grijaca a rele gasimo i recimo imate odredjenu "rezervu" struje u kondenzatorima koji napajaju grijanje oni jos mogu raditi dok postoji rezerva u kondenzatorima.

Mislim da bi recimo kontrola kao kod plinskih bojlera tu bila suvisna nije dovoljno da pic samo okine relej vec optokapler na strani potrosaca vraca povratnu informaciju recimo pumpa, ventil ili ventilator stvarno radi, odnosno postoji napon na njima.

[sstrsat]

@ micro
Ne triba tu toliko komplicirat. Ovdi je primarna uloga PIC-a da bude timer za off / on sekvence u normalnom radu pojacala. Zastita od prevelike struje izlazne cijevi je dobrodosla ali nije ni u kojem slucaju presudna, sve dok je propisni negativni bias prisutan (i dok je izlazna cijev ispravna ) je u praksi gotovo zanemariva mogucnost da ce se ta zastita ikad aktivirat.
u slucaju nestanka struje ni PIC ne triba ostat upaljen, releji kojima on upravlja ispravljacima ce se odma deaktivirat a cijevi bas i ne crkavaju ako i ostanu bez biasa neko kratko vrime (zilave su to bestije).

[tom_hifi]

Zaštita od prevelike struje mi je podosta bitna. Ako se to neće preko PIC-a rješavati ili ukoliko to dosta komplicira sami sklop, ja ću svakako staviti brzi osigurač unutra.

[bepone]

ako je lampa biasirana na 80mA, maks audio signal je 160mA, neka neko okrene sve potove do kraja i naleti distorzioni peak koji ce nabacit jos vise struje - dolazimo do cca 200-250mA,
veliki su to rasponi signala za jednu zastitu a pogotovo komplicirat s PIC-om, moje je misljenje da zastita nije ni potrebna? zastita sluzi da bi eventualnmo zastitila izlazni trafo prilikom proboja anode na katodu... ali pitanje je ako bi u toj milisekundi prije probio ili rastalio trafo nego zastita uspjela iskljucit pojacalo i ispraznit kondenzatore ?

[micro]

ako je lampa biasirana na 80mA, maks audio signal je 160mA, neka neko okrene sve potove do kraja i naleti distorzioni peak koji ce nabacit jos vise struje - dolazimo do cca 200-250mA,
veliki su to rasponi signala za jednu zastitu a pogotovo komplicirat s PIC-om, moje je misljenje da zastita nije ni potrebna? zastita sluzi da bi eventualnmo zastitila izlazni trafo prilikom proboja anode na katodu... ali pitanje je ako bi u toj milisekundi prije probio ili rastalio trafo nego zastita uspjela iskljucit pojacalo i ispraznit kondenzatore ?

Mislim da za rastaljivanje trafoa treba uzeti sekunde i to malo vise njih, barem iz moje prakse

1 milisekunda je u terminu mikrokontrolera jako "cudna" vremenska pojava koja recimo pic18f uzimaju da je 4mipsa(jako jako zastarijeli) znaci oko 4000 instrukcija u ms , pretpostavljam da ovako jednostavan kod nece zauzeti ni cetvrtinu od tih instrukcija, znaci u 1ms ce odvrtit barem 4x citav kod, vise je u pitanju kako pravilno detektirati preopterecenje i kako ubrzati reakciju releja nego postavljati pitanje oko brzine digitalne obrade ako je softver dobro napisan.

Vecina zastita koje se koriste kod pojacala su da zastite zvucnike a ne samo pojacalo, tranzistori su najmanja stavka kolika ce steta biti napravljena ako dodje do havarije.

[davorin]

Nikakva zaštita neće spasiti izlazni trafo ako se pri punoj snazi iskopča zvučnk! A ništa neće spasiti elektroniku vezanu za katodnu zaštitu ukoliko elektronka (ili podnožje) probije (anoda-katoda)!

[micro]

Nikakva zaštita neće spasiti izlazni trafo ako se pri punoj snazi iskopča zvučnk! A ništa neće spasiti elektroniku vezanu za katodnu zaštitu ukoliko elektronka (ili podnožje) probije (anoda-katoda)!

Da li si to isprobao sa nekom zastitom?

[davorin]

Nikakva zaštita neće spasiti izlazni trafo ako se pri punoj snazi iskopča zvučnk! A ništa neće spasiti elektroniku vezanu za katodnu zaštitu ukoliko elektronka (ili podnožje) probije (anoda-katoda)!

Da li si to isprobao sa nekom zastitom?

Radim na odašiljaču sa elektronkama koji imaju zaštitu od preko-struja uzimanjem uzorka napona na otpornicima (VF-izlaz=20miliOhm; NF-izlazne=2x50 miliOhm; VF-pobuda=0,33 Ohm) koji su spojeni na izvod(u sredini) namota za žarenje. Elektronika iza toga je profesionalna (C-mos, serije FZH... sa zaštićenim ulazima), koja obavezno strada ukoliko dođe do kratkog spoja kroz elektronku ili iskre kroz sistem elektronke(FLASH).
Kroz dugu praksu sam servisirao veliki broj pojačala sa izgorenim izlaznim transformatorima (uvijek je to proboj u primarnom namotaju), unatoč točnim osiguračima i/ili dodatnoj elektroničkoj zaštiti. Osigurači bi uglavnom prekasno izgorili za spojenu elektroniku ili trafo!
Niti jedan izlazni trafo pojačala sa elektronkama u izlazu nije do sada izgorio radi kratkog spoja zvučnika ili kabla za zvučnike, a u manjem broju slučajeva je to bio kratak spoj kroz elektronku ili iskra unutar balona (FLASH). Neka pojačala su imala spojenu indikaciju pre-visokog napona na zvučniku (zaštita zvučnika i rukovatelja od proboja trafa ili odspoja opterećenja), koji bi iskopčao visoki napon i kratko spojio ulaz i izlaz iz pojačala), ali niti to ne bi svaki puta zaštitilo izlazni trafo od proboja (uglavnom bi stradala i izlazna elektronka, a ponekad i VN-ispravljač).

[tom_hifi]

I sad kad je to sve sumirano, što nam je za učiniti? Naravno, ovdje pričamo o vrlo rijetkim slučajevima, no, ima li onda osigurač ili, nazovimo ju tako, isprogramirana zaštita ikakvog smisla u praksi?