25W OTL

[Edison]

Ajde ne pričajte više o blizini babuški!

0012-2.jpg

To je pojacalo Tima Mellowa. Vec smo jednom ovu fotografiju koristili kao los primjer.
Ruski trgovci babuskama obozavaju ovakva pojacala...

[davorin]

Izbor EF86 za pobudnu elektronku nije najsretnije rješenje (zbog vrlo velikog unutrašnjeg otpora u pentodnom spoju) i vjerujem da bi taj posao puno bolje obavile EF184, E180F, D3a ili neke druge pentode sa puno manjim unutrašnjim otporom.

[Kaligula]

Hvala @davorine za shemu u čitljivoj veličini.
S obzirom da imam 6J32P i 6N2P, najprije ću ga složiti s njima,
a imam i D3A i ECC88, pa ću tu varijantu složiti kasnije, čisto da osjetim razliku!

[sstrsat]

Izbor EF86 za pobudnu elektronku nije najsretnije rješenje (zbog vrlo velikog unutrašnjeg otpora u pentodnom spoju) i vjerujem da bi taj posao puno bolje obavile EF184, E180F, D3a ili neke druge pentode sa puno manjim unutrašnjim otporom.

Izbor EF86 stvarno nije dobro rjesenje mada u ovom konkretnom slucaju nije problem u velikom unutrasnjem otporu pentode nego u njezinim jadnim strujnim mogucnostima. Ovdi zapravo i moraju bit cijevi vrlo velikog unutrasnjeg otpora, zapravo to teoretski mora bit samo u dolnjoj grani da bi se ostvarila cim pribliznija 100 %-na lokalna npv na dolnjoj babuski i time cim vise izjednjacilo ponasanje tog stupnja (zajednicka katoda) sa gornjom granom (slidilo). Ali kako je autor odabral driver u diferencijalnom spoju onda poslidicno i gornja driverica mora bit pentoda sa visokim unutrasnjim otporom.

Malo matematike. U gornjoj grani otpornik od 100K daje sa ovdi prisutnih cca 40pF kapaciteta tocku od -3dB na svega nekih 40kHz-a a u dolnjoj grani je to jos losije jer anodni otpornik driverice od 100K (koji je ovdi ujedno i otpornik lokalne nfb) vidi i jos podosta veci ulazni kapacitet dolnje babuske i tu je tocka od -3dB vec na nekih 20kHz-a tako da od 100 %-ne lokalne npv ne ostaje bas previse vec u samom audio opsegu.
Rezultati su znaci zapravo losiji nego ca ih daje npr sasvim prosjecni izlazni transformator pa ne znan koliko ima smisla OTL koji ce imat manji propusni opseg i losiji tranzijentni odziv od transformatorskog pojacala. Po meni nima puno smisla. Pustimo sa strane da ce toliko i toliko dB-a globalne npv nesto toga poravnat, ovo ca je gore izneseno ce imat itekakav zvucni potpis.

Ni sa globalnom npv situacija nije bajna, onih 1M vidi isto nekih cca 40-ak pF ulaznog kapaciteta ECC83. Tako da je veliko pitanje oce li amp uopce imat ikakvu stabilnost jer koliko vidim ovdi nisu stavljane nikakve frekventne kompenzacije koje ce vrlo virovatno zbog ne bas preslabe npv bit neophodne

Ajmo dalje, izbor diferencijala ka topologije drivera ja ne smatram dobrim rjesenjem. Je da ta topologija ima jako dobar CMRR ali je u praksi najcesce svisni ili nesvisni rezultat toga da graditelj stavi poddimenzioniranu filtraciju napajanja jer ovo eto ponistava brum. Vrlo slican problem je i sa simetricnim izlazom, i tu vecina graditelja stavi zapravo jako slabu filtraciju napajanja (ovdi je autor stavil svega nekih 1700uF po svakoj 150 voltnoj grani). Je, brum se nece cut ali ce svaki koji dopelje signal malo vece pobude (vec takav da se jedna cijev zatvori) i prikljuci skop na izlaz imat ca vidit. Bit ce to sasvim lipi prizor amplitudne modulacije a neka se niki ne zavarava da se efekti toga ne cuju.

2,5A struje pita puno puno vise od tih 1700uF. Zasad mozda bolje da ne kazen koliko vise

Ca se tice izlaznog otpora amp, tu autor formalno mozda ne laze ali presucuje punu istinu. Tih 0,4 oma koje navodi ce se postic mozda samo u trenucima kad kroz jednu ili drugu babusku tece punih 2,5A. Znaci, zapravo nikad (ili samo u vrlo kratkotrajnim tranzijentima) jer je to ujedno i maksimalna pobuda. U uvjetima realnog rada ce zavisno od glasnoce izlazni otpor bit negdi izmedju 1 i 2 oma.

U konstrukcijskom pogledu je, malo je rec glupo, stavljat babuske toliko blizu jedne drugima. Bez obzira ca je ovo klasa AB, i ovdi ce se na anodi svake babuske disipirat cca 30W. I to vec i bez signala. Tome naravno triba dodat i nekih 42W za grijanje svake babuske. Ovako jako lokalno zagrijavanje ce ranije ili kasnije (u praksi vrlo virovatno ranije) dovest do ostecenja kontakata na podnozjima babuski. Pugotovo onih od grijanja. A neka sam Bog (ili brzi zastitni sklop) pomognu zvucniku ako npr jedna od babuski ostane bez grijanja.
Za ilustraciju, mislin da svi znate koliko topline stvara moj OTL a na njemu su babuske razmaknute cca 10cm. Neka niki ne misli da je ta toplina samo zbog klase A mog OTL-a, meni se na svakoj anodi babuski disipira cca 35W a to i nije neka razlika u odnosu na 30W koliko ce se ovdi disipirat.

Kaligula, steta je ca nisi otprl temu prije da to prodiskutiramo prije nego ca si isal u realizaciju. Od ove sheme je zapravo jedino vridno koristenje lokalne nfb na dolnjoj babuski mada se i tu autor malo kiti tudjim perijem jer je taj spoj poznat i koristen jos prije 2. svitskog rata (Schade).

Je, moze se sve to premodificirat i umisto EF86 stavit 6J52P koje bi ovdi bile idealne driverice, pogodnije i od D3a jer su disipativno vise nego duplo jace a imaju i nesto vecu strminu. Zapravo sam skoro zgotovil jednu takvu skicu u kojoj dvi 6J52 delaju sa po 25mA i imaju po 8K u anodi (nisu u diferencijalu - kako san vec rekal vise volin pristup koji ce graditelja natirat da stavi postenu filtraciju napajanja) i di se postize skoro 40dB DC npv-a (pa se osigurava minimalni DC offset na izlazu) a AC nfb (za signal) se moze po zelji varirat i stavit je koliko je minimalno potribna za odredjene zvucnike. Tu cu skicu eventualno kasnije zalipit na zahtjev jer je projekt vec u toku i nisu kupljene samo cijevi nego i mrezni trafi.

OK Kaligula, cak i ova shema ce ti bit korisno iskustvo bez obzira na sve manjkavosti na njoj. Sad nima puno smisla da te nagovaram da gres sve iznova kad si vec kupil trafe tako da o tome mozemo razmisljat kasnije

[davorin]

Kako je napon pobudnih pentoda (po shemi) Ua-k oko 300V, vjerujem da bi tu jako dobro radile neke od američkih elektronki (12GN7A, 12HG7A, 12BY7A itd.) koje su i napravljene za napone 300V (ili veće), dok je većina strmih ruskih i evropskih elektronki napravljena za Ua-k 250V (ili manji!). Uz malo izmjena i eksperimentiranja (i računanja prije! ) bi tu dobro radile ECL84(PCL84) i/ili 6F12P koje su triode/pentode, čime bi se "uštedilo" na 2 komada ECC83 (6N2P), koje i nisu pretjerano linearne.

[davorin]

Ukoliko bi se držali grube računice da za svaki amper struje u audio tehnici treba imati 1500uF ("konzervativna" računica kaže 3000uF/A!), onda bi u ispravlječu trebalo imati od 4000uF do 8000uF u svakoj grani napajanja izlaznih elektronki.
Ukoliko si zainteresiran, mogu ti (kaligula) besplatno ustupiti 4 komada od 5500uF(200/250V).

[ilimzn]

Kako je napon pobudnih pentoda (po shemi) Ua-k oko 300V, vjerujem da bi tu jako dobro radile neke od američkih elektronki (12GN7A, 12HG7A, 12BY7A itd.) koje su i napravljene za napone 300V (ili veće), dok je većina strmih ruskih i evropskih elektronki napravljena za Ua-k 250V (ili manji!). Uz malo izmjena i eksperimentiranja (i računanja prije! ) bi tu dobro radile ECL84(PCL84) i/ili 6F12P koje su triode/pentode, čime bi se "uštedilo" na 2 komada ECC83 (6N2P), koje i nisu pretjerano linearne.

Problem s trioda-pentoda cijevima u ovakvoj topologiji je napon izmedju katoda i grijaca... cisto mala napomena....

[davorin]

Da to bi mogao biti problemčić, iako PCL84 ima dozvoljeni Ufk=200Vmax, ukoliko je katoda pozitivnija od žarenja i Ufk=150Vmax. ukoliko je katoda negativnija. Spajanjem žarenja na polovicu negativnog napona bi se vjerojatno dobili prihvatljivi radni uvjeti (naročito ukoliko bi se koristio negativni napon za napajanje).
Kroz praksu nakadašnjeg servisera crno-bijelih televizora sa elektronkama ne pamtim proboj između žarne niti i katode (ili vrlo, vrlo rijetko!), unatoč tome što su serijski spojena žarenja bila direktno na naponu mreže. Vršne vrijednosti napona žarenja bi na taj način varirala između +310V i -310V u odnosu na masu televizora (i većinu katoda). Nisu naravno sve elktronke bile izložene tim varijacijama (one čija su žarenja bila spojena bliže masi su imala puno manje varijacije), ali PCL84 je bila na vrlo visokom potencijalu, odmah iza buster diode i horizontalne izlazne elektronke (najbliže masi su bila spojena žarenja elektronki u tonskim stupnjevima, vertikalnom i horizontalnom oscilatoru i vertikalnom izlaznom stupnju).

[Kaligula]

Ukoliko bi se držali grube računice da za svaki amper struje u audio tehnici treba imati 1500uF ("konzervativna" računica kaže 3000uF/A!), onda bi u ispravlječu trebalo imati od 4000uF do 8000uF u svakoj grani napajanja izlaznih elektronki.
Ukoliko si zainteresiran, mogu ti (kaligula) besplatno ustupiti 4 komada od 5500uF(200/250V).

E @davorine, stvarno si ljudina! Hvala ti na ponudi, a rado ću je prihvatiti jer sam planira staviti po 5+5 komada 470uF/250V u paraleli

470uF_250V.jpg (7.49 KiB) Pogledano 4616 put/a.

Varijanta sa tvojim elektrolitima je neusporedivo bolja!

[NINO.S]

Davorine sad zbog tvojih kondenzatora Kaligula
mora radit novu gornju ploču

Trebao si ga vidjet kad sam mu rekao da su
veliki kao 1,5 babuška

Ali kako ljudi kažu (svako zlo za neko dobro )tako
da če promjeniti raspored lampi na gornjoj ploči
pa babuske neče biti tako blizu jedna drugoj