Bato MM (LM3886 u macola-mostu)

[Macola]

Inače, mislio sam da će ponekom biti zanimljiva kompenzacija na noinv. pinu, pošto nije baš uobičajena metoda.
Ujedno se ima i HF filter na ulazu.

[Rade]

@Macola , mene ta impedanca kopka iz starih motiva oko kojih smo već jednom pričali , naime ja bih hteo da ako je ikako moguće izbegnem preamp i da postavim samo atenuator .
Ja ću to u svakom slučaju da probam i to pred kvalitetnim auditorijumom , i jedini problem mi je situacija da to ne može ili ima problema što me navodi na to da bih onda morao ugraditi Apex line kao najednostavniji stepen ......konkretan je problem oko 30-40 dana za koliko mogu dobiti štampe iz Kine ......što sve skupa navodi na činjenicu da sutra prekosutra kada budem naručivao i štampe za pojačalo Moram da naručim i štampe za preamp da ih imam kod sebe ......a to sam hteo da izbegnem a izgleda da neću moći .

U vezi simulacja se slažem do određenog dela , tj simulacije su dobra stvar sve dok možeš da simulatoru daješ realne vrednosti i onda su skoro nepogrešivi , bar za ovaj nivo kojim se većina bavi . Problem koji ja vidim kod simulatora se sastoji u određenoj ograničenosti koje imaju , tj nemogućnost da se simulira cela linija nego SAMO JEDAN DEO . Konkretno ti kao i svi mogu da simuliraju određeno predpojačalo ili ogređen preamp , ali malo teže ide kada treba da se to sve skupa simulira i to sve sa realnim napajanjem .
Ja sam taj problem otkrio kada sam počeo da sklapam elektroniku za ARTA , gde sam imao korekne pojedinačne simulacije i merenja , ali kada se sve to skupa priključilo u liniju sistema nastali su problemi i to ne toliko na visokim frekfencijama koliko na niskim .
Meni je taj fenomen odavno poznat ali nisam očekivao da će baš toliko biti . Naime radi se o sabiranju odziva , gde konačan odziv nikad nije kao najlošiji u liniji nego još gori od najgoreg .
Problem je u kondezatorima na ulazu pojedinačnih stepena koji navodno prave propust od neke frekfencije , tako da dolazimo do situacije da CD ima kondezatore i na ulazu i na izlazu , pa onda preamp pa onda isto tako i amp ......i svi oni po malo kradu niske frekfencije tako da u zbiru se ima nešto sasvim drugo a ne odziv od 20 hz + - 0,1 db .
I upravo zbog toga na svim stepenima koje sam radio za sebe nemam nigde nikakvo ograničenje po pitanju odziva , ni prema dole ni prema gore , praktično sam se oslanjao da su svi ostali korektni i stavili makar jedan kondezator ili na ulaz ili na izlaz , dok sam ja puštao OP da radi u punom odzivu pa dokle može da dobaci .

PS u krajnjoj situaciji ću probati da izbacim ulazni kondezator iz batomm-a i da ga 'prebacim' na ulaz preampa ......ionako će da rade zajedno / ako budu morali / , mislim amp i preamp i da ne bi trebalo biti problema

[Rade]

[quote="elvis"

Osobno sam iznimno zadovoljan radom odnosno preciznije rečeno zvukom ovog pojačala. Srećom nisam opterećen nikakvim predrasudama pa me činjenica da se radi o staroj arhitekturi chipa koja se nekako stalno spočitava ovom projektu uopće ne tangira, argument je potpuno irelevantan. Po mom sudu nakon par mjeseci slušanja ovdje se radi o pojačalu koji je nekakva crta tj. ljestvica kada vlasnik istog zna da u svijetu vjerojatno postoji zvukom bolje od toga, ali savršeno ga je baš briga zbog toga, nadam se da me razumijete što sam htio reći. BatoMM radi posao neobično dobro, tako dobro da sada nisam siguran kako i čime ću se skinuti sa te „droge“ na koju sam se navukao tj. preciznije da li ću uopće željeti to, mislim "skinuti se" .

[/quote]
Na jednom italijanskom sajtu kada su objašnjavali kako rade dobra pojačala sa velikom globalnom povratnom spregom , otprilike su rekli ovako .
Ako je pojačalo dobro odrađeno onda ono zbog samog svog principa rada se trudi da ulazni i izlazni signali budu apsolutno identični , to je pojačalo bez svog nekog ličnog karatera . Pojačalo koje bez svog identiteta nepogrešivo otkriva greške kod drugog dela lanca , i nekome se može to svideti a nekome i ne .
Ako se pitate kao i mnogi drugi , zašto najnoviji modeli predpojačala AR zvuče kao Spectralovi , onda je to znak da je konstruktor AR tako hteo ........

Drugi interesantan detalj kod ovog pojačala je taj da ne prekida polarizaciju tranzistora do određene snage ....recimo Aloia u svojim ampovima ima sklop koji stalno drži izlaze uključene . a nije A klasa .

[Macola]

@Macola , mene ta impedanca kopka iz starih motiva oko kojih smo već jednom pričali , naime ja bih hteo da ako je ikako moguće izbegnem preamp i da postavim samo atenuator .
Ja ću to u svakom slučaju da probam i to pred kvalitetnim auditorijumom , i jedini problem mi je situacija da to ne može ili ima problema što me navodi na to da bih onda morao ugraditi Apex line kao najednostavniji stepen ......konkretan je problem oko 30-40 dana za koliko mogu dobiti štampe iz Kine ......što sve skupa navodi na činjenicu da sutra prekosutra kada budem naručivao i štampe za pojačalo Moram da naručim i štampe za preamp da ih imam kod sebe ......a to sam hteo da izbegnem a izgleda da neću moći .

U vezi simulacja se slažem do određenog dela , tj simulacije su dobra stvar sve dok možeš da simulatoru daješ realne vrednosti i onda su skoro nepogrešivi , bar za ovaj nivo kojim se većina bavi . Problem koji ja vidim kod simulatora se sastoji u određenoj ograničenosti koje imaju , tj nemogućnost da se simulira cela linija nego SAMO JEDAN DEO . Konkretno ti kao i svi mogu da simuliraju određeno predpojačalo ili ogređen preamp , ali malo teže ide kada treba da se to sve skupa simulira i to sve sa realnim napajanjem .
Ja sam taj problem otkrio kada sam počeo da sklapam elektroniku za ARTA , gde sam imao korekne pojedinačne simulacije i merenja , ali kada se sve to skupa priključilo u liniju sistema nastali su problemi i to ne toliko na visokim frekfencijama koliko na niskim .
Meni je taj fenomen odavno poznat ali nisam očekivao da će baš toliko biti . Naime radi se o sabiranju odziva , gde konačan odziv nikad nije kao najlošiji u liniji nego još gori od najgoreg .
Problem je u kondezatorima na ulazu pojedinačnih stepena koji navodno prave propust od neke frekfencije , tako da dolazimo do situacije da CD ima kondezatore i na ulazu i na izlazu , pa onda preamp pa onda isto tako i amp ......i svi oni po malo kradu niske frekfencije tako da u zbiru se ima nešto sasvim drugo a ne odziv od 20 hz + - 0,1 db .
I upravo zbog toga na svim stepenima koje sam radio za sebe nemam nigde nikakvo ograničenje po pitanju odziva , ni prema dole ni prema gore , praktično sam se oslanjao da su svi ostali korektni i stavili makar jedan kondezator ili na ulaz ili na izlaz , dok sam ja puštao OP da radi u punom odzivu pa dokle može da dobaci .

PS u krajnjoj situaciji ću probati da izbacim ulazni kondezator iz batomm-a i da ga 'prebacim' na ulaz preampa ......ionako će da rade zajedno / ako budu morali / , mislim amp i preamp i da ne bi trebalo biti problema

Pošto ti treba viša impendansa na ulazu i pošto postoji ofset korekcija, mislim da neće predstavljati prepreku da staviš 100K umesto 22k. Ofset će se malo pomeriti ali ga dokoriguj.
Takođe i globalno pojačanje možeš da promeniš samo jednim otpronikom u grani NFB na donjem LME49720 (onom na koga se dovodi signal) i da tu pokušaš sa na primer 33k umesto 22K (a možeš pokušati i više od toga). Da ne tražim šemu, taj je otpornik povezan između 47R od remote i inv. ulaza donjeg LME.

Gornji polumost samo vrši jediničnu inverznu kopiju donjeg polumosta tako da ne moraš ništa tu menjati.

Verujem da se ništa neće narušiti oko stabilnosti ni kvaliteta zvuka, ali nisam to probao praktično pa ne mogu sasvim garantovati.

Ne treba menjati 2k2 na inv. ulazima od LME a ni 330pF, takođe ni komponente oko LM3886.

Osciloskop u ruke, lažni teret, i rizikuješ samo dva LM3886 što i nije nešto, a tvoja proba može mnoge osloboditi potrebe za preampom. Uostalom LM3886 ima perfektne zaštite pa je i taj rizik veoma nizak.

Nemam ni jedan sklopljen komad, a ni nešto vremena da sastavljam ceo setup za takav test. Puni su mi stolovi drugih nekih stvari.

Verovatno ću i ja to probati ali ko zna kada...

Trebalo bi da bude sasvim ok.

Na kraju možeš slušanjem uporediti prvobitno sa izmenjenim, jer ako se LM3886 ne greju različito od prethodnog slučaja, oscilacija nema. Jedino ne mogu biti siguran sto posto u frekventnu krivu u gornjem opsegu (reda preko 100Khz).

Pozz

[Rade]

Ko rano rani dve sreće grabi .....tako kažu kod mene u selu .

Ovo je već dobra informacija oko mogućnosti promene impedance , jer optimalna vrednost za potenciometar je negde 20-50 koma .
10 koma kao što si rekao može da optereti ulaz a 100 koma da ima probleme sa kapacitetom . Inače se smatra da male vrednosti potenciometra lagano oštećuju sam potenciometar zbog prolaska malo većih struja usled male otpornosti a velike skraćuju opseg zbog kapaciteta samog potenciometra .
Kod mene neće biti problem sa strujama jer koristim atenuatore ali može biti problem oko opterećavanja prethodnog stepena pa sam zbog toga i postavio pitanje ulazne impedancije jer hoću da koristim atenuatore 20-50 koma .

malo i lepih informacija u ovom tmurnom vremenu . .

PS ja sam to već jednom napisao , ali da ponovim . Meni se čini da je ovo pojačalo po koncepciji vrlo slično Spectral-ovim pojačalima .
Ako se ikad bude radila revizija ovog koncepta , mislim da bi trebao biti povećan za trunku po znazi i MNOGO više po mogućnosti isporuke struje , tj eventualno još jedan par LM-a .
Zašto je to važno , pa zbog toga jer dinamika modernih izvora ide i do 20db što navodi na razuman zaključak da većina pojačala rade u režimu klipinga i samo je problem oko toga kako se oni nose sa tim problemom / u principu tu i leži odgovor na pitanje zašto se pojačala sa mekanim klipingom više sviđaju ljudima .
Drugi deo problema leži u činjenici da sva izobličenja ili bar većina dolaze iz domena struje a ne napona , tj ako pojačalo nema mogućnosti da isporuči željenu struju je veći problem od nemogućnosti isporuke napona .
Postoje razna pojačala od 80w , ali tačno se čuje razlika kod pojačala koje imaju 3 para ili više izlaznih tranzistora .

Druga modifika koja bi bila interesantna / ne znam pa pitam / je integrisanje jednog dodatnog ulaznog bafera iza kojeg bi stojao potenciometar a iza potenciometra ulazni deo batomm ili već šta ide . Naravno da i taj bafer bude zahvaćen ako je moguće globalnom povratnom spregom . Na ovaj način bi bio integrisam preamp / ako treba neko eventualno predpojačanje / , potenciometar i izlazni deo , kao jedna jedina celina .

U principu , ispred takvog da tako kažem integralnog pojačala bi se uvek mogao staviti neki cevni bafer ili zasnovan na fetu koji bi dao i onu cevnu karakteristiku .......ako se baš i to hoće i to preko nekog prekidača po principu sad ga ima a sad ga nema .
Logično je da taj cevni bafer mora da stoji ispred i ne zahvaćen globalnom povratnom spregom jer od cevnog zvuka neće ostati ništa .....zbog nastojanja samog pojačala da razbijajući na paramparčad sve ono što ne odgovara signalu na ulazu poništi , pa tako i one lepe parne harmonike .
Na ovaj način bi se mogla dobiti karakteristika pojačala bez povratne sprege , stim da ako se želi baš ono pravo , onda bi se moglo ići na takav spectar harmonika da svaki sledeći po veličnini harmonik sa povećanjem frekfencija bude manji od prethodnog ......Batomm u tom slučaju ne bi ni primetio da pojačava nešto što ne treba , on bi mislio da je to deo ulaznog signala i da takav treba biti i na izlazu .

E sad kao vrhunac preterivanja bi bila poželjna jedna lepa ton kontrola i to sa prekidačem da može da se uključi i da se isključi .
Ja ne bih hteo da sad ulazim u rasprave zašto ton kontrola kada oni što milse da ne treba neće je ni staviti a oni koji misle da treba će je staviti , tako da je beskorisno raspravljati o tome .....ionako ako napišem levo neko će reći desno , ako kažem plavo neko će reći zeleno .
Dakle ton kontrola ali obrnuta , dakle ne dira ni visoke ni niske nego samo pomera sredinu i to u određenom opsegu .....nešto slično Aloia ima na svojim prempovima ......sve je u stvari povezano sa izofonskim krivama sa jedne strane i problemom koje većina kutija ima . Mogućnost da se "čačne" u opseg gde je ljudsko uvo najosetljivije može biti vrlo korisno za veliku većinu korisnika , a stare kutije mogu da dobiju sasvim neki možda čak i vrlo prihvatljiv zvuk .
Ova opcija sa ton kontrolom mi je trenutno u simulatoru ali pošto sam očigledno glupav ne ide mi baš sve kako bih hteo .

Da saberem misli i pisanje .....ovako kako sam napisao bi izgledao gotovo idealan pojačivač / fali još jedan dobar DAC i radio FM / koji u osnovi ima snažan gotovo do nivoa merne tehnike doveden pojačivač koji bi mogao da menja karakter sa samo jednim malim prekidačem i sa eventualno 2-4 potenciometra za boju tona .....to uopšte nije komlikovano jer se kao ulazni bafer , predpostavljam može koristiti sipijev bafer a tom kontrola ima 2 OP-a .......pojačalo nije predviđeno za one koji vole da sklapaju pojačala iz čista mira

[Macola]

Rade,

Bato MM je takav kakav jeste.
Nekad je osmišljen tako i takvo je ime dobio.
Modifikacije na tu temu se neće više zvati tako. Što se mene tiče ja sam ga vama dao u ruke kao open source projekat pa možete činiti šta želite sa njim.
Predlozi su zanimlljivi, a i bez toga, već tada kad sam ga napravio, imao sam ideje za nešto iznad. Samo vreme je nezgodna kategorija...

Slažem se da moderni izvori imaju DR (dinamički opseg) 20dB, no na žalost moderni snimci imaju DR koji teži cifri od svega 6 dB.
Prava je sreća kad se naleti na snimak preko DR 15 i obično je iz ranijih godina...

[Mate]

Evo malo napredovanja na mojoj strani.
Moj projekt "nije Macola ali mogao bi biti jednog dana"

Onaj dosadni dio metalurgija:
Slika prva, pranje u spaunici - odmašćivanje i sušenje:

01-oprano.jpg (65.05 KiB) Pogledano 8582 put/a.

Slika druga , špric-kit podloga i pocinčana cink podloga za željezna dna:

02-sprickit.jpg (84.11 KiB) Pogledano 8582 put/a.

Slika tri . Malo o radnim uvjetima da se shvati kako je teško radit prljave posle:

03-radniuvjeti.JPG (138.8 KiB) Pogledano 8582 put/a.

Slika četri. Instant pomagala :

04-instant.JPG (90.57 KiB) Pogledano 8582 put/a.

Slika Pet. Jačala sa montiranim pred-hlađenjem:

05-jacala.JPG (114.54 KiB) Pogledano 8582 put/a.

Ovo mi zadaje najviše glavobolje. Čip 4780 nije izoliran. stavio sam po dvije termo krpe TO-220 skinute sa switching napajanja od PC-a . Brine me spoj te dvije. Dakle zadnja strana čipa je udaljena za debljinu tog "flastera" tj postoji mogućnost da flaster ne prekriva 100% na mjestu gdje se dva flastera spajaju .

Već sam ranije imao sličan slučaj kad sam koristio polovice liskun izolatora od TO3 tranđe. Tad mi je zaiskrilo na hladnjak i naravno spalilo čip. Možda je tada bio kriv i vijak jer se radilo o LM3875 također neizoliranom, ali tamo je bio jedan vijak i ide kroz metalnu zastavicu. Ovdje vijak ipak nije u igri jer je rupa izolirana. Ipak moram biti oprezan.
Možda netko ima pametan savjet.

[ziki]

Možda capton traka?

[Mate]

Možda capton traka?

proguglao sam da doznam uopće što je to. I dalje mi nije posve jasno. No prema informacijama toga kaptona ima više vrsta, a nisu nužno sve termo vodljive.
Ove termo krpe ili trake u obliku tj boji flastera flastera su dosta skupe, ali najvše me muči što nisam našao ništa što točno paše formi čipa nego bi ih trebalo rezati i precizno rupe bušiti, inače je rizično.

[Rade]

Možda capton traka?

proguglao sam da doznam uopće što je to. I dalje mi nije posve jasno. No prema informacijama toga kaptona ima više vrsta, a nisu nužno sve termo vodljive.
Ove termo krpe ili trake u obliku tj boji flastera flastera su dosta skupe, ali najvše me muči što nisam našao ništa što točno paše formi čipa nego bi ih trebalo rezati i precizno rupe bušiti, inače je rizično.

thermally conductive pad ........probaj da tražiš pod ovim imenom ......uglavnom ima ih više vrsta i uglavnom su silikonske .

Kapton izdržava visoke temperature ali ne znam koliko je dobar kao provodnik .....inače se koristi kao telo za namotavnje zvučnika i kao izolacioni materijal za visoke napone , ali nisam siguran da može da ide ispod čipa