Bato MM (LM3886 u macola-mostu)

[Macola]

Nešto dodatno oko remote sense.

Otpornik od 47R na granama za remote sense,kada remote sense nije prisutna uvećava pojačanje sklopa za 1+ ( 22k + 47R)/ 1K, odnosno 23,047.
Kada je zakačena remote sense onda je pojačanje 1+ (22k/1K), odnosno 22,0.
Dakle bez i sa remote sense A će se razlikovati za 0,047 što je nebitna veličina jer se radi o -26dB razlike.
To je razlika koja je nečujna za ljudska bića.

Ukoliko je neki pojačavač stabilan što se tiče frekventne kompenzacije, takav remote sense se može izvesti na bilo kom.

Važi sasvim i za diskretne pojačavače u bilo kom obliku koji imaju globalnu NFB, i ako je komplikovano izvesti donji kraj remote sense, neće biti loše ako se izvede i samo gornji kraj.
Izvršiće kompenzaciju bar jedne polovine kabla, što je ipak bolje nego nikakvu.

Ukoliko se dovodi signal i NFB na isti diferencijalni pojačavač, onda ništa lakše nego izvesti oba kraja.

Remote sense nije nikakva privilegija samo za LM3886. Važi za bilo koji: amp, stabilizator napona itd...

Pozdrav

[zbotic]

DC offset
Klasicna shema iz DS-a je napravljena da "proradi iz prve" i sa relativno losom PCB. U tu svhu je kod -In postojao elektrolit koji je sluzio da se oslobodimo DC napona na izlazu.
Medjutim taj elektrolit dovodi do povecanog THD-a posto nam njegovo ponasanje aktivno ucestvuje u obradi signala.
Da bi smanjili THD, taj elektrolit je izbacen ali se tu onda javlja problem oko DC offseta na izlazu i koji je veom zavistan od rutovanja PCB-a (padovi napona na PCB vodovima).
U tu svrhu na Macolinoj shemi je dodat trimer koji sluzi da se to sve na kraju fino nulira.
Dakle vidite otpornik R11, on je 1Meg i u odnosu na impedansu tacke od -In (tu je 1K impedansa, definisano sa R4) napon sa trimera vrlo vrlo malo (blago) utice na ukupni izlazni offset tj toliko da samo kompenzujemo nesavrsenost PCB vodova. Temperaturni koeficijent tog dela za trimovanje je beznacajna i nema opasnosti od pojave nekog veceg izlaznog offseta sa promenom temperature.

Taj kondenzator iz datasheeta nema puno zajedničkog sa virtualnim groundom na Macolinoj shemi (korekcijom offseta samog sklopa).
U prvom slučaju 5 mV na ulazu sklopa biti će 5mV na izlazu. U drugom slučaju 5mV na ulazu biti će amplificirano za iznos gaina dakle x 20 ili koliko li je već......., pa će iznositi 100mV na izlazu.

[Mate]

Preskočio sam Remote-sense... ovdje me to pomalo plaši.
Kao da nema izbora. Mora se uključiti.

Remote sense se ne mora nikad uključiti. Kao i na Bato MM i ovde se remote sense može stavljati i vaditi u toku "svirke", samo ako je čovek siguran da nehotično ne preokrene polaritet tih žica.

Kod mene su baš kratki kablovi pošto mi je to levo i desno od radnog stola. Remote sense i ne koristim zbog toga što za tako malu dužinu i nije potreban.

Macola, ono je bila pjesnička ekspresija. A pjesnik se malo prepao kad je vidio da je povratna veza, koja inače u standardnoj aplikaciji ide od izlaza na +ulaz signala, zapravo preko 47R zagrabljena s mase i -remote kraja na zvučniku.
Ali OK, objasnio si u dodatnom postu.

I da, to s kratkim kablovima sam htio ranije spomenuti. Tako sam i ja shvatio da za vrlo kratke vodove NFB nema veći utjecaj.

[Macola]

Ok.
Evo, uz nadu da neću biti previše dosadan, raspričaću se malo oko nekih detalja koji su bitni u primeni modernijih i brzih op-amps.
OP37 je po brzini vrlo nalik LM3886, odnosno slew rate su im sličnih veličina. (nažalost nemam dobrog modela LM3886 koji se može uvesti u LT spice )
OP37 će biti dovoljno korektna zamena za ovu priču.

Prvo ćemo malo oko onog famoznog kondenzatora u NFB.
Ulazni blok kondenzator je zamenjen realnom ekvivalentnom šemom koja podrazumeva prisustvo realnih parazitnih komponenti, takođe je i NFB elko na isti način prikazan.

Evo nekih načina i produkata takvih načina. Slike će reći više od reči (videti priloge AC:_1, AC_2, AC_3 i AC_4).

U prilogu AC_1 NFB elko nije upotrebljen.
U prilogu AC_2 NFB elko je primenjen i kompenzovan na noinv. input.
U prilogu AC_3 se vidi nekompenzovan uticaj elko u NFB.
U prilogu AC_4 je kompenzacija izvršena na inv. input.

Naravno, ovo je edukativnog karaktera jer se kod realnog slučaja ovde pridružuje i kompleksno opterećenje izlaza, a i njegov uticaj na NFB.

O tome ćemo u nekom drugom postu ako mislite da nisam dosadan.

Pozz

[Macola]

Da ne zaboravim: Puna linija je propusna kriva i za nju važi skala levo, isprekidana linija je fazni stav i za nju važi skala desno.

[Rade]

Da ne zaboravim: Puna linija je propusna kriva i za nju važi skala levo, isprekidana linija je fazni stav i za nju važi skala desno.

pa di bre ono najvažnije da zaboraviš .

Nego nešto drugo ...što ti bre fiksiraš te ulazne impedance na 22koma , jel ti to imaš 10000000 komada pa 'oćeš da ih upotrebiš ili imaš simulator koji ti blokira samo tu vrednost .
Vidim i batomm ima 22 koma a i ovde si stavio 22koma , pa reko da nisi možda emotivno vezan ili nedajbože zaljubljen u 22koma ......ja imam jedan macro gde mi ekran o'ma lampeggia i blokira mi 'pisi' čim stavim ulaznu impedancu ispod 100koma .

Da ostanem na edukativnoj liniji : jel taj lt spice može da simulira OP-ove nožice 1-8 ...pitam radi simulacije predpojčala MBL 6010b koje Elvis ima ispred batomm . Praktično taj mbl ima istu šemu kao Apex line , stim što su mu dodati naponi napajanja preko trimera na ulaz .
Navodno je to radi izbegavanja kondezatora na ulazu i blokiranja DC na izlazu .
Ako nije problem da se simulira ne bi bilo loše , može i u nekoj drugoj temi pošto je vrlo interesantan sklop . Dakle ulazni bufer - potenciometra -izlazni bufer .

Na ovom sajtu ima šema koja se razlikuje od nekih drugih samo po tome što dovodi pozitivan napon preko trimera na ulaz , dok postoje verzije i sa negativnim naponom umesto mase .

http://www.haodiy.net//a/jishuwenzhang/ ... 7_all.html

[mikikg]

@Macola
hvala na ovim slikovitim objasnjenjima.
Tacno se vidi kako se popravila faza u LF spektru a mogla bi jos malo da se ispravi sa nesto vecim kapacitetom za C2, recimo 6.8uF.
Slicno se desilo i sa HF spektrom mada ne mogu da ocenim na ovim slikama koliko je to konkretno, trebalo bi da se malo zumira.
U svakom slucaju ako smo poboljsali fazni stav i amplitudni odziv smanjili smo THD

I da ovo samo da spomenem, tu oko podesavanja offseta su koriscene "namerno" zenerice od 6.2V.
Te zenerice i cinimise 6.8V su jedine u celoj seriji napona koje imaju skoro nulti temperaturni koficijent (sve ostale imaju losiji) sto znaci da ce vrlo fino drzati napon naspram temperature.
Takodje bez obzira na napon napajanja i njegove fluktacije, zenerice ce uvek nalaziti "sredinu" izmedju dva rejla sto opet kao rezultat daje vrlo stabilan izlazni offset na izlazu pojacavaca kada se jednom preko trimera podesi.

[Macola]

@Rade,
22K je sasvim pristojna ulazna impendansa kada je nešto što nije anoda cevnog preamp ispred.
Nisam specijalno zaljubljen u 22K. Izlazi iz raznih preamps, CD, i td. imaju tipične output impendanse od 50R ili manje.

Povećanjem ulazne impendanse na ulazu nekog slejv pojačala kao što je Bato MM ili ovo drugo koje sam nacrtao kasnije, rizikuju se "prikupljanja" kapacitativno unešenog "đubreta" iz okolnog prostora kada su ulazi otvoreni. Manje od 10K bi ipak unosilo izvesno opterećenje ka preampu, pa je 22K pristojan kompromis.

Inače, što se tiče samog LM3886, njegova interna frekventna kompenzacija (koja se ne vidi na šemi, a ni na njegovoj internoj ekvivalentnoj šemi) je takva da joj veoma odgovara 1K ka masi na invertovanom ulazu. To je dosta duga priča i da bi se pravilno ispričala trebalo bi staviti jedan LM3886 i menjati mu R sa inv. ulaza ka masi i onda videti kako izgledaju propusne krive čipa. Svojevremeno sam snimio krive tog čipa i saznao stanje unutrašnje kompenzacije.

Složićeš se da sa fiksiranim 1K sa inv. ka masi, nema se previše izbora za R koji određuje pojačanje, a za dobar AC odziv R sa noinv. ulaz treba da bude iste veličine kao i onaj koji određuje A, takođe i otpor sa noinv. ulaza ka spoljnoj sredini isto 1K kao onaj sa inv. ka masi.

Sam prethodni prikaz su različite metode kompenzacije i korekcije propusnih krivih za na primer nešto nalik LM3886.
Kondenzatori su zamenjeni realnim oblikom konda i imaju jednake uticaje kao i realni kond.

LT spice je jedan od najboljih simulacionih programa na svetu, no na žalost nije lako naći modele drugih proizvođača čipova koji će biti dovoljno korektni za uvoz u LT.
Ali ima u njemu gomila LT op-amps koji se mogu uzeti kao dobra paralela nekim drugim proizvođačima.

Ono što simulatori rade je prva pomoć pre pravljenja realnog sklopa, a kod realnog sklopa se rađaju novi parazitni uticaji i veoma zavise od fizičke izvedbe.

To već osim simulatora zahteva i veliko iskustvo, kao i dobro sagledavanje svih tih uticaja.

Primera radi, postoji nekoloko Quad pojačavača koji imaju silne kompenzacije svuda i koji ako se samo malo razlikuje fizička građa rade kao dobar oscilator.
Tako je to.

[Macola]

DC offset
Klasicna shema iz DS-a je napravljena da "proradi iz prve" i sa relativno losom PCB. U tu svhu je kod -In postojao elektrolit koji je sluzio da se oslobodimo DC napona na izlazu.
Medjutim taj elektrolit dovodi do povecanog THD-a posto nam njegovo ponasanje aktivno ucestvuje u obradi signala.
Da bi smanjili THD, taj elektrolit je izbacen ali se tu onda javlja problem oko DC offseta na izlazu i koji je veom zavistan od rutovanja PCB-a (padovi napona na PCB vodovima).
U tu svrhu na Macolinoj shemi je dodat trimer koji sluzi da se to sve na kraju fino nulira.
Dakle vidite otpornik R11, on je 1Meg i u odnosu na impedansu tacke od -In (tu je 1K impedansa, definisano sa R4) napon sa trimera vrlo vrlo malo (blago) utice na ukupni izlazni offset tj toliko da samo kompenzujemo nesavrsenost PCB vodova. Temperaturni koeficijent tog dela za trimovanje je beznacajna i nema opasnosti od pojave nekog veceg izlaznog offseta sa promenom temperature.

Taj kondenzator iz datasheeta nema puno zajedničkog sa virtualnim groundom na Macolinoj shemi (korekcijom offseta samog sklopa).
U prvom slučaju 5 mV na ulazu sklopa biti će 5mV na izlazu. U drugom slučaju 5mV na ulazu biti će amplificirano za iznos gaina dakle x 20 ili koliko li je već......., pa će iznositi 100mV na izlazu.

U svakom slučaju ako se sa ofset kola dovede nešto što će izazvati promenu od neki milivolt, bilo na inv. bilo na noinv ulazu, izazvaće tu promenu x A ili tu promenu x 1+A respektivno.

Ofset kolo je na originalnoj izvedbi od pre deceniju ipo i tada nisam mogao znati kako će se to ponašati pa sam dozvolio oko +-130mV korekcije.

Pošto je to tada isprobano i do dana današnjeg nije prestalo da radi, smatram da se otpor od 1Meg u korekcijiofseta može zameniti sa 10Meg i da će to biti sasvim dovoljno.

Iste veličine su takođe dovoljne za TDA7294 u potpuno istom spoju.

Inače, kad je prisutan NFB elko, onda je za DC A=1 te nema potrebe za ofset korekcijom jer on ostaje u okviru nekoliko mV, a kad se taj elko izbaci onda se razlikuju bias struje inv. i noinv. inputa, pa ofset postaje vidljiv u nekoj meri.

Pozz

[Macola]

@Macola
hvala na ovim slikovitim objasnjenjima.
Tacno se vidi kako se popravila faza u LF spektru a mogla bi jos malo da se ispravi sa nesto vecim kapacitetom za C2, recimo 6.8uF.
Slicno se desilo i sa HF spektrom mada ne mogu da ocenim na ovim slikama koliko je to konkretno, trebalo bi da se malo zumira.
U svakom slucaju ako smo poboljsali fazni stav i amplitudni odziv smanjili smo THD

I da ovo samo da spomenem, tu oko podesavanja offseta su koriscene "namerno" zenerice od 6.2V.
Te zenerice i cinimise 6.8V su jedine u celoj seriji napona koje imaju skoro nulti temperaturni koficijent (sve ostale imaju losiji) sto znaci da ce vrlo fino drzati napon naspram temperature.
Takodje bez obzira na napon napajanja i njegove fluktacije, zenerice ce uvek nalaziti "sredinu" izmedju dva rejla sto opet kao rezultat daje vrlo stabilan izlazni offset na izlazu pojacavaca kada se jednom preko trimera podesi.

Da Miki, zenerice u rasponu od 6V2 do 6V8 imaju nulti termo koeficijent.