Bato MM (LM3886 u macola-mostu)

[Macola]

Ne wiki.
Daleko interesantniji mi je bio poziv na ovu literaturu:

32) Broad, William J. "Nuclear Pulse (I): Awakening to the Chaos Factor", Science. 29 May 1981 212: 1009–1012

33) Y Butt, The Space Review, 2011 "... geomagnetic storms, on occasion, can induce more powerful pulses than the E3 pulse from even megaton type nuclear weapons."

[Roko]

@zoki

Jedno je silicij dioksid (staklo, kvarc itd...) sa točkom taljenja 1700 Celzijevaca, a drugo su tzv. nečisti ili dopirani silicijevi spojevi koji se upotrebljavaju u proizvodnji poluvodiča.

zoki...-(minus) 1

[Mate]

Ajde zoki ne pretjeruj. Već i obični thunder razjebe elektroniku, bila upaljena ili ugašena.
A migovi do broja 25 garant su imali vacume u građi (moš poć u Rusiju pogledat miga što je bija sletio u Japan, pa su ga ameri rastavili i takvoga predali rusima. A ovi ga nisu više sastavljali nego ga drže negdi kao izlobeni primjerak. (A ionako će bit da su japanci i ameri povadili lampe za pojačala. )
Između ostalih su radari na tim avionima bili cijevni jer su bili iznimno velike snage i dometa. A mislim da su im i ekrani bil katodne hahah.
Medjutim, ja mislim da su rusi sporije prelazili na poluvdiče jer su im cijevi bile puno kvalitetnije od njihova silicija.

[mikikg]

Hehe, dobro to sa avionima i kamionima zna biti zanimljivo …
Nego niko ni rec ne prokomentarisa za shemicu sto Macola postavio sa 1 x LM3886?

[Mate]

Hehe, dobro to sa avionima i kamionima zna biti zanimljivo …
Nego niko ni rec ne prokomentarisa za shemicu sto Macola postavio sa 1 x LM3886?

Imaš pravo. skinu sam je da pogledam i onda me odvuklo ovo s avionikom... i zaboravio.
Da pogledao sam upravo.
Dvije su btine razlike od standardno preporučene topologije proizvođača. Rasprezanje brojnim kondezatorima u granama napajanja. Ovo je ona borba protiv osciliranja. Da li je to malo pretjerano, pitanje je. Ne škodi ali da li je zaista potrebno toliko?

Druga stvar je regulacija napona na drugom ulazu čime se namješta DC nul napon na izlazu. To je dobro rješenje jer slijedeći datasheet taj napon može odlutati malo više, zavisno od upotrebljenih djelova i topologije pločice.

Mišljenja sam da oba rješenja doprinose kvaliteti pojačala uz nešto veće dopuštene nesavršenosti na samoj pločici.

[zbotic]

Nije to namještanje ofsetta već nekakav virtualni ground. Ne znam što bih rekao.......... Funkcionirati će u slučaju da je sve simetrično u vrijednostima inače može malo pobjeći, a što se događa s porastom temperature ne znam.Traži kvalitetne i trajne kondenzatore, a teoretski bi trebalo minimizirati šum. Možda bih stavio jedan veliki elektrolit direktno na + i - . Svakako, tko ima volje može isprobati. Nije preskupo....

[Mate]

Preskočio sam Remote-sense... ovdje me to pomalo plaši.
Kao da nema izbora. Mora se uključiti.

[mikikg]

Da pokusam da objasnim par tih nekih razlika od klasicne sheme iz DS.

Remote Sense
Mislim da je to Macola lepo i slikovito objasnio u prehodnim postovima.
Mada nije moranje koristiti ga ako pravimo recimo nekakvu aktivnu kutiju gde su nam kablovi do drajvera pad desetina cm duzine. Mogu slobodno da se umesto 47ohm stave kratkospojnici ali vise iz nekog prakticnog ugla gledanja ako se projektuje PCB steta je ne predvideti i tu opciju pa ko/kako voli neka poveze.

Decoupling
Mozda jeste malkice preterano ali ta nekolicina kondenzatora ce drasticno spustiti impedansu napajanja posebno u predelu visokih tonova i onda sam LM ima manje posla da koriguje taj zvucni spektar.
Vrednosti do 1uF mogu slobodno da se stave SMD MLC i to cak jedan preko drugog da se zaletuju, ostali idu naravno ALU elektroliti.
Takodje se tako povecava stabilnost jer imamo "tvrdje" napajanje.

DC offset
Klasicna shema iz DS-a je napravljena da "proradi iz prve" i sa relativno losom PCB. U tu svhu je kod -In postojao elektrolit koji je sluzio da se oslobodimo DC napona na izlazu.
Medjutim taj elektrolit dovodi do povecanog THD-a posto nam njegovo ponasanje aktivno ucestvuje u obradi signala.
Da bi smanjili THD, taj elektrolit je izbacen ali se tu onda javlja problem oko DC offseta na izlazu i koji je veom zavistan od rutovanja PCB-a (padovi napona na PCB vodovima).
U tu svrhu na Macolinoj shemi je dodat trimer koji sluzi da se to sve na kraju fino nulira.
Dakle vidite otpornik R11, on je 1Meg i u odnosu na impedansu tacke od -In (tu je 1K impedansa, definisano sa R4) napon sa trimera vrlo vrlo malo (blago) utice na ukupni izlazni offset tj toliko da samo kompenzujemo nesavrsenost PCB vodova. Temperaturni koeficijent tog dela za trimovanje je beznacajna i nema opasnosti od pojave nekog veceg izlaznog offseta sa promenom temperature.

[Macola]

Nije to namještanje ofsetta već nekakav virtualni ground. Ne znam što bih rekao.......... Funkcionirati će u slučaju da je sve simetrično u vrijednostima inače može malo pobjeći, a što se događa s porastom temperature ne znam.Traži kvalitetne i trajne kondenzatore, a teoretski bi trebalo minimizirati šum. Možda bih stavio jedan veliki elektrolit direktno na + i - . Svakako, tko ima volje može isprobati. Nije preskupo....

Jeste nameštanje ofset jer se radi o klasičnom sumiranju struja u inv. ulaz.
Šum je potisnut na -94dB kod LM3886, a to je sasvim dovoljno za izlazni amp.
Ofset kod LM3886 ne prelazi par mV devijacije u čitavom temperaturnom rasponu u tom DC spoju, iz prakse.
Zbog velikog broja kondova u napajanju nije nužan ekstremni kvalitet. ESR i ESL se paraleluju, takođe svaki od ovih kondova ima različitu f0 i u širem rasponu (spektru) vrši dobar decoupling. Paralelna veza više kondova je obično bolja od jednog koji je visokog kvaliteta.
Pošto je jedan LM u pitanju, nužno je split napajanje. U posrednom smislu to formira bridge gde je jedna grana samo LM a druga su elkosi i ostali kondovi.
U tom slučaju izlazna struja (audio) teče kroz te kondove punom amplitudom. Obzirom da ih ima toliko i da imaju vrlo snižene ESR i ESL iz razloga što su te veličine paralelovane, onda to formira bolju putanju za struje koje teku kroz zvučnik.
Elektrolit između krajeva napajanja može biti interesantan, mada pravi "pumping" efekat. Odnosno kada je jedna polugrana opterećena (jedan polutalas), kroz njega se vrši transfer promene napona na drugu polugranu napajanja.
Nisam primetio neke posebne dobitke sa takvom metodom.

A da je jevtino, jeste prilično jevtino.

[Macola]

Preskočio sam Remote-sense... ovdje me to pomalo plaši.
Kao da nema izbora. Mora se uključiti.

Remote sense se ne mora nikad uključiti. Kao i na Bato MM i ovde se remote sense može stavljati i vaditi u toku "svirke", samo ako je čovek siguran da nehotično ne preokrene polaritet tih žica.

Kod mene su baš kratki kablovi pošto mi je to levo i desno od radnog stola. Remote sense i ne koristim zbog toga što za tako malu dužinu i nije potreban.