"Klasična" tinol žica (Pbxx Snxx) sadrži samo olovo i kositar i karakteristika joj je što ima relativno nisko talište i s njome se lako lemi.
Industrijska "politika" je zbog raznih razloga odlučila, da je to neekološko i otrovno.
Sigurno da određeni problemi po tim pitanjima postoje kod industrijskog lemljenja, ali u individualnom pristupto ne bi trebalo biti značajno.
Poznajem puno ljudi koji intenzivno leme cijeli život (pa i ja osobno), a da nemaju nikakvih problema s time.
Proguravanje "novih" tehnologija sigurno ima smisla jer su tinol žice s određenim postotkom bakra ili srebra dosta "tvrđe" i daju čvršće spojeve.
Tako, npr SNxx PbxxCuxx žice puno koriste instalateri centralnog grijanja i vodoinstalateri kod spajanja bakrenih cijevi.
Takav tinol se sve više nudi umjesto standardnog Pbxx Snxx.
Malo treba podići temperaturu lemilice i to je to.
Tinol s nešto većim udjelom Cu se puno koristi kod strojnog lemljenja, pogotovo za SMD (danas praktički sve).
Vjerojatno su svi primijetili koliko su ti spojevi često "tvrdi".
Tome doprinosi i često dodatno ljepljene elemenata.
Tinol sa srebrom ( Cuxx SnxxAgxx) koriste šmekeri, odnosno oni kojima je potrebna još veća čvrstoća spoja.
Bilo koji udio srebra je dobrodošao (tako kažu) kod spajanja u audiotehnici.
Što je veći udio srebra, to je spoj tvrđi. Istovremeno je i boja lema "mutnija".
Odmah treba reči da lemljenje s tinolom koji ima više od 2% srebra može biti i kod relativno jednostavnih operacija poput lemljenja konektora, prilično neugodno iskustvo.
Temperaturu lemilice treba dobrano povećati.
To pogotovo vrijedi za konektore sa lošom plastičnom izolacijom koja će se začas rastopiti.
Zato treba razmisliti o tome treba li baš sve lemiti sa srebrom

Ja sam svojedobno nabavio par kila tinola s 0.5% srebra i to mi je nekako bila najbolja kombinacija.
Dobro se lemi, a "srebrni efekat" je prisutan.
Na žalost, sve dobro kratko traje, pa je i to sada pri kraju ;(