A kako postoji nekoliko otvorenih projekata (krellocid,GU81,GK71,biamp...) koji iz raznoraznih razloga nisu docekali premijeru na TF2012 nego su pomaknuti za TF2013 onda mislin da je napokon doslo vrime da se pozabavimo sa onim ca je za te projekte (a sigurno i za mnoge druge koji ce se u medjuvrimenu otvorit) od najvece vaznosti. Ric je naravno o izlaznim trafima pa ajmo provat razmotrit ca se u uvjetima domace nabave moze ucinit da se postignu maksimalno moguci rezultati. Kad kazen "domace nabave" onda prvenstveno mislin na jezgre koje se kod nas mogu nabavit.Tako da san ovu temu zamislilda bude ka neka vrsta baze podataka koja ce se nadopunjivat onime ca izmjerimo na jezgrama tako da ce se sa velikom sigurnosti moc proracunat izlazni trafi za manje vise svaki diy projekt i bit siguran da ce se ostvareni rezultati vrlo dobro poklapat sa matematickim kalkulacijama.
Zato bin molil da se u ovu temu ne stavljaju postovi "oglasnog" tipa u stilu "Prijatelj i ja motamo izlazne trafe ali specifikacije cete, he he, jednog dana saznat" kakvih je nazalost bilo (takvi postovi ce se brisat)
OK, zahvaljujuci Branku iz "Odeon-a" koji je stavil na raspolaganje "audio limove" odredjenog tipa koji su uvik nabavljivi onda se moze i nesto konkretno rec. Radi se o EI-150 paketu limova sa povrsinom presjeka 50 x 90 mm. Radi se tu naravno o trafima koji niposto nece bit malih dimenzija ali mjerenja koja smo i Davorin i ja provodili nezavisno jedan od drugoga (sa upotribom vise mjernih metoda) a i neka prethodna iskustva sa probno motanim trafima za Krellocida pokazuju da danasnji "audio limovi" u praksi pokazuju jako velika odstupanja od onoga ca bimo tipicno ocekivali. Moze se (barem za te limove koji su nam sigurno dostupni) slobodno rec da mozemo zaboravit i tablice i grafikone iz jako puno inace izvrsnih strucnih knjiga napisanih prije par desetljeca. Nisu naravno autori tih knjiga nista grisili nego su razmatranja i grafikone i tabele bazirali na limovima iz tadasnje produkcije (manje vise standardnim malo debljim limovima za 50 Hz).
Ovi limovi koji su dobavljivi preko Odeon-a pokazali su u jednu ruku prilicno razocaranje u vidu postizavanja relativno manjeg induktiviteta zbog ocito puno manjeg relativnog permabiliteta od onoga koji je bil ocekivan ali su zato u drugu ruku pokazali odusevljenje zbog konstantnosti toh permabiliteta i mogucnosti tjeranja neocekivano velikih DC struja kroz takav trafo. Ajmo rec nesto ka vojnicka deka, na jednu stranu te pokrije a na drugu otkrije
Ali bez obzira na sve, moja ocjena tih limova je izuzetno pozitivna, naravno uz uvjet da se onaj koji misli sa njima radit pomiri sa time da ce mu izlazni trafo bit velik po dimenzijama. Ta velicina po mojim kriterijima zapravo i nije negativna nego pozitivna strana jer omogucava vrlo veliku manipulaciju sa tehnikama motanja i sendviciranja (znaci sa rasipnim induktivitetima i parazitnim kapacitetima) pa tako sa poprilicno sigurnosti mogu ustvrdit da je ostvarenje gornjih granicnih frekvencija od 100 i vise kHz-a sasvim realno a da pri tome jos uvik ima sasvim dovoljno primarnog induktiviteta za najnize frekvencije. Valjda ne triba nikome posebno naglasavat kolika je to razlika u odnosu na "standardne" trafe koji vrlo cesto vec malo iznad 30 kHz-a pokazuju vrlo nezeljene stvari
Ajmo na same mjerne metode koje san ja koristil a kasnije ce i Davorin iznit metode koje je on koristil. Zanimljivo je da smo i on i ja prakticno istovremeno dosli do zakljucka da bi u slucaju da je jedan od nas objavil rezultate a da drugi ni provel mjerenja, taj drugi graknul
kako su to nemoguci rezultati. Medjutim, kako smo to prodiskutirali i rezultati nam se vise nego poprilicno poklapaju onda je vrlo mala mogucnost da smo obadva bas totalno pogrisili. OK, odredjene manje greske su uvik moguce i zbog same primjenjene mjerne metode i zbog tocnosti ocitanja ali sve ca smo dobili daje nam za pravo da kazemo da su nam mjerenja poprilicno tocna. Ja san koristil i metodu direktnog mjerenja sa mjeracem induktiviteta (bez DC predmagnetizacije) i dvi metode u kojima je CCS vrsil predmagnetizaciju jezgre kako je prikazano na sliki
- Jezgra test.JPG (12.49 KiB) Pogledano 10382 put/a.
Prva metoda koristi veci serijski otpornik tako da se sa pristojnom tocnoscu moze zanemarit induktivni otpor i iz nivoa signala i vridnosti tog otpornika izracuna AC struja u krugu a onda se iz pada napona na zavojnici i te struje izracuna induktivni otpor i finalno sa poznatom frekvencijom se dobije vridnost induktiviteta.
Druga metoda (meni osobno puno draza) koristi manji serijski otpornik a svodi se na to da se variranjem vridnosti tog otpornika ili frekvencije (manje vise svejedno) postigne da kanal 2 na osciloskopu pokazuje za (korijen iz 2) puta manji signal nego kanal 1 koji mjeri direktno izlaz iz vrlo niskoomskog generatora. Pri tome se naravno podrazumiva da kondenzator C (koji inace sluzi samo za zastitu izvora signala prilikom variranja stuje kroz CCS) bude dovoljno velik tako da je pad napona signala na njemu zanemarljiv. Osim toga triba obratit paznju i na vridnost frekvencije tako da se izbignu nezeljene rezonancije koje bi imale itekakav uticaj na tocnost mjerenja.
Ja san ovdi delal sa probnim namotajem od svega 200 zavoja izvedenim sa zicom od 0.95mm tako da san mogal kroz taj namotaj protirat vrlo jake DC struje. A osim toga je i omski otpor tog namotaja bil vrlo nizak i potpuno zanemarljiv prema induktivnom otporu.
I dobilo se ovo:
Sama zavojnica (200 zavoja bez jezgre) je postigla induktivitet od 2,8mH a kad je dodana jezgra (bez DC predmagnetizacije i bez zracnog raspora) induktivitet je otisal na 210mH
A dodavanjem zracnog raspora dobilo se iznenadjenje da je vrlo siroki raspon zracnog raspora imal mali uticaj na induktivitet (ca je samo po sebi jako pozeljno) i prakticno se cili uticaj raspora svodi na to koliku ce se maksimalnu DC struju moc protjerat kroz zavojnicu.
Tako se sa rasporom od lista printer papira debljine cca 0,1mm (to je raspor od 0,2mm) dobil induktivitet od cca 175mH a sa rasporom sastavljenim od 2 lista printer papira i listom trafo izolacije od 0,25mm (to je finalno raspor od 0,9mm) se dobil induktivitet od cca 155mH. Obadva ova slucaja su bez DC struje.
A dodavanjem vec vrlo male DC struje od nekih 50-ak mA dosloje u obadva slucaja do blagog porasta induktiviteta na 180mH odnosno 160mH. Dalnjim porastom DC struje je induktivitet ostajal prakticno konstantan i na osciloskopu se nisu dala ocitqat prakticno nikakva odstupanja sve do granicno mogucih struja. A te struje su za prvi slucaj (raspor 0,2mm) bile cca 0,9A a za drugi slucaj (raspor 0,9mm) punih 3,6A. Zapravo sam prilicno siguran da ce tih velikih 3,6A bit i znatno vise jer je to granica do koje je koristeni CCS mogal doc. kako san u svrhu cim niskomskijeg izlaza iz generatora na njega dodal izrazito niskoomsko djelilo napona pa time imal i vrlomale AC amplitude na raspolaganju onda nisam zbog ripplea mogal uopce radit sa ispravljacem nego san koristil 12V akumulator i tih 3,6A je sve ca san mogal dobit jer je preko toga mosfet u CCSu isal u zasicenje i postajal izrazito niskomski ca je naravno zaustavljalo mjerenje. Ali vec dodatkom punjaca akumulatora (i time postignutim blagim porastom napona) kroz zavojnicu se moglo protjerat i 3,7A. Zato sam prilicno siguran da ce ta granica bit i preko 4A. Zbog nedostatka vrimena (odlazak na platformu
) nisan stigal dodat jos jedan akumulator pa sa DC-om od 24V vidit koliko jos mogu protirat kroz zavojnicu. To ce sacekat dok se ne vratin doma.OK, kako ovi rezultati sa 160mH pri 200 zavoja i tim amperskim strujama vecini ne govore bas puno, ajmo to skalirat na neke vridnosti koje ce odslikat situaciju sa nekim tipicnim izlaznim cijevima. Uzmimo npr da primar trafa ima 1200 zavoja pa ce se dobit da ce mu primarni induktivitet bit cca 5,8H a dozvolit ce ukupnu struju (DC + amplituda signala) od najmanje 600mA. za one koji jos nisu pogodili, rec cu da je to npr ono ca bi se dobilo sa dvi paralelno vezane polovice babuski koje bi tu postigle krasnih 12W i na frekvencijama itekako nizima od 20Hz.
Ili npr primar od 2000 zavoja koji bi dal 16H induktiviteta i dozvolil ukupnu struju od 300mA. Evo nas tu na 300B a nima nikakve prepreke da budu i dvi paralelne (svaka sa npr 80mA DC-a) i evo nas na nekih 16W sa dolnjom granicnom frekvencijom isto znatno ispod 20Hz
Ajmo i na 3000 zavoja koji bi dali 36H i dozvolili ukupnu struju od 240 mA. Tu vec ulazimo u zonu koja pripada GM70,845, 211, GK71 itd.
kako se vidi, ta EI150 jezgra sa presjekom 50 x 90 mm pruza itekakve mogucnosti a opet cu naglasit da zbog svoje velicine pruza i izuzetno velike mogucnosti manipulacije tehnikama motanja i sendviciranja tako da nisan nerealan kad tvrdim da ce takav trafo osramotit neke vrlo skupe komercijalne trafe po pitanju ponasanja i na visokim frekvencijama.
Ovom prilikom se zelim zahvalit Branku ca nam je stavil te jezgre na raspolaganje za potribe mjerenja a ujedno bin zamolil i Kolareka da i on to omoguci sa jezgrama koje su preko njega nabavljive. Ca bude vise izmjerenih podataka to ce ova tema bit bolja baza podataka i ka takva korisna svima.
I Davorin ce u ovoj temi prikazat metode po kojima je on radil pa virujen da cemo time dati poticaj jos ponekome da se uvati takvih mjerenja tako da obuhvatimo cim vise jezgri.
kako postoje i odredjene mogucnosti nabave C-jezgri sa Korcule onda ajmo bit u dobroj vjeri da cemo i do tih uzoraka moc doc za potribe mjerenja......
