klasa A2

[membrana]

Nema takve elektronke u gitarskom pojačalu koju pobuda ne može tjerati preko 'nule'. U predpojačalu se gotovo uvijek (osim reverba) koriste ECC83, gain im je redovno preko 50, osim u obrtaču kad ga dijele popola. To i je filozofija, da izlazna lampa reže već narezano. Meni se to ne sviđa. Jer obrtači su ecc83 AC long-tail-pair, znači i on ima gain.

Kad sam u svome postu govorio o 6L6GC, naravno mislio sam na 1 komad, dakle single-end TRIODA u A2 klasi. A čuo sam odvratna single-end pojačala sa pentodama koja krče. Zato i forsiram A2, snaga nije na odmet, a rezanje smanjeno.

[davorin]

Nema takve elektronke u gitarskom pojačalu koju pobuda ne može tjerati preko 'nule'. U predpojačalu se gotovo uvijek (osim reverba) koriste ECC83, gain im je redovno preko 50, osim u obrtaču kad ga dijele popola. To i je filozofija, da izlazna lampa reže već narezano. Meni se to ne sviđa. Jer obrtači su ecc83 AC long-tail-pair, znači i on ima gain.

Kad sam u svome postu govorio o 6L6GC, naravno mislio sam na 1 komad, dakle single-end TRIODA u A2 klasi. A čuo sam odvratna single-end pojačala sa pentodama koja krče. Zato i forsiram A2, snaga nije na odmet, a rezanje smanjeno.

Zašto za naponsko pojačanje ne koristiti 12AY7, koja ima puno manje pojačanje, veću linearnost i, po mom mišljenju, puno bolji ton od 12AX7(ECC83).
Svojevremeno je korištena u FENDER pojačalima (i ne samo njima), pa čak i u čuvenome FENDER NARROW PANEL TWEED BASSMAN (model 5F6-A) iz 1959.-te godine (pojačalo je poslužilo kao osnova za izradu prvog MARSHALL-a JTM-45 iz 1963.-će koji je zapravo šematska kopija!).
Danas tu elektronku proizvodi ELECTRO-HARMONIX, i kvalitet izvedbe ne zaostaje previše za NOS varijantama iz '60-ih.
Često ju koristim u pojačalima za gitaru čiji vlasnici ne žele nikakvo "odrezivanje" signala, i preferiraju vrlo čist ton gitare.
Ukoliko se ipak odlučiš za A2 klasu, preporučio bih ti GU50 u triodnom spoju (Ua=250V; Ra=2kOhm; podesivi fiksni prednapon) sa pobudom jedne 6C4 u spoju katodnog slijedila direktno spojenu na prvu rešetku. U predpojačanju i stupnjevima boje tona već spominjanu 12AY7. Izlazna snaga bi bila oko 7-8W, vrlo čistog tona i bez ikakvog "klipanja" signala.
Sve su elektronke jeftine i vrlo lako nabavljive (preko eBay-a), a ni izlazni trafo nije zahtjevan.

[membrana]

Sve je to meni jasno oko povijesti marshalla, napravio par preinaka i nalijepio "JTM45".

A kako ti se čini onaj graf sa 6L6GC koji sam stavio par postova ispred? Mislio sam EL84 za sljedilo pošto je jeftina.

[davorin]

EL84 je svakako dosta skuplja od 6C4, a sigurno bi mogla "pogurati" u A2 klasu i neke odašiljačke elektronke sa 20-30mA na G1!
6L6GC ima tanku i slabašnu žicu za G1 i teško da bi podnijela ikakvu ozbiljniju struju (možda koji mA, i to ne trajno!), pa tu svakako nije potrebna tako jaka elektronka kao što je EL84.
Slične su i EL34, 6CA7, 6550A, 7027A, KT66, KT77 i KT88 koje i nisu izvorno namijenjene za rad sa strujom prve rešetke.
GU50 je naprotiv odašiljačka elektronka napravljena od puno kvalitetnijih materijala i napravljena je da može trajno raditi sa strujom G1 (što u ovom slučaju ne bi!), a jeftinija je i trajnija od svih gore navedenih.

[LesFaul]

Pa ni ruskinja G-811 uopce nije skupa i dobavljiva je. A kao stvorena je za takav projekt.

[davorin]

Pa ni ruskinja G-811 uopce nije skupa i dobavljiva je. A kao stvorena je za takav projekt.

Da, 811(A) ili G-811 je idealna za takvo pojačalo (treba 4A za žarenje doduše! ), ali u tom slučaju bi EL84 bila preslaba za puni pogon. Za pogon elektronke 811(A) u klasi A2 treba osigurati da elektronka može dati 50-60mA, što EL84 ne može na duže staze, a tu bi upravo idealna bila EL86 (6CW5) koja može dati i 70-80mA struje.

[membrana]

Evo sad konkretnog pitanja: kako da znam koliku maksimalnu struju može dati katodno sljedilo za rešetku izlazne lampe? Direktna veza i simetrično napajanje kao sa one slike.

[LesFaul]

Kad sam nabavio odredjenu kolicinu tih cijevi (G-811) trazio am sheme za takvo pojacalo i nasao sam ih samo 4. Imam ih negdje spremljene. Nazalost linkove na stranicu gdje sam ih nasao vise nemam. Koliko se sjecam, struja na reseci je bila od 25 do 35 mA ovisno o konstrukciji i kao driverice su koristene 6p6s (6v6) i G-807. Jedna je konstrukcija bila katodno sljedilo, druga s induktivitetom u katodi, treca s induktivitetom u anodi a cetvrta je imala izravno vezanu katodu driverice na resetku. Mor am pronaci te sheme da ih prodiskutiramo malo.

Koliko vidim ta 6c4 je vrlo slicna 1/2 12au7(ecc82)?

[membrana]

@davorin : Imaš na mome grafu od 6L6GC naznačenu struju Ig1 za +5V i +10V. Iznosila bi i preko 20mA jer ju tjeram do +20V.

[davorin]

@davorin : Imaš na mome grafu od 6L6GC naznačenu struju Ig1 za +5V i +10V. Iznosila bi i preko 20mA jer ju tjeram do +20V.

Toliku struju na G1 ne može izdržavati niti jedna varijanta 6L6GC u normalnom radu, možda samo jednokratno za mjerenje (nisam niti u to siguran!).
Eksperimentirao sam sa elektronkama 807 (koja ima identičnu konstrukciju G1 kao sve varijante elektronke 6L6), koje izgaraju nakon 30-ak sekundi trajne struje od 10mA na G1 (zbog visoke temperature žice dođe do kratkog spoja između G1 i katode).