GM-70 SE Full DHT monoblokovi

[tom_hifi]

Otvorit ću temu ovdje. U principu, svejedno dal je ovdje ili "Vaši Radovi".

Kako i sam naslov pokazuje, spremam se već jedno vrijeme na neki novi projekat. Da, pričamo o pojačalu Uglavnom, puno sam pretraživao po internetu, čitao, ispitivao ljude što i kako dalje, što se najviše isplati. Da ne kompliciram dalje, DAH-2 sam prekrižio poradi svega 3-4W više po kanalu od mog DAH-1 Deluxe, bilo je tu i premišljanja oko KT88 PSE, pa KT-88 PP, pa 300B PP i nakraju sam se nekako odlučio ići na nešto beskompromisnijeg, robusnijeg ... na snagatora od ruske cijevi GM-70. Pojačalo bude Single Ended Full DHT ustroja s cijevima 3A5 i 4P1L u driverskoj sekciji.

Bit će to malo veći monoblokovi jer sam odlučio napraviti klasično pojačalo u monoblok izvedbi, dok će potenciometar biti u eksternoj kutijici, tzv. pasivni preamp, jel. Poradi takvog odabira, izgleda da će gabariti svakog monobloka biti nešto veći. To ću točno znati kad nabavim, tj. kupim sve transformatore i prigušnice.

Driver sekcija će imati i cijevnu ispravljačicu, no, još ne znam točno koju.

Uglavnom, veliku pomoć dobivam od sstrsata, tu sudjeluje i harkonen, a može i bilo tko od vas s ponekim prijedlogom.

Velika hvala unaprijed.!

[bata bane]

Pozdrav, nista lepse nego euforija i polet kad treba da se pravi nesto novo (igracka za veliku decu)

Obzirom na pomoc sprava ce biti vrhunska.

Licno i ja volim takav koncept sa monoblokovima, ali bih sugerisao da odvojenu kutijicu sa potom obavezno snabdes i jednim malim baferom u izlazu

Na taj nacin bice ti mnogo lakse i sa monoblokovima koje po potrbi mozes da stavis i na pod i dalje od samog pota.

Koristim LDR potenciometar sa SS baferima u izlazu, ali moguce je da ce jednog dana( kad dodje na red) doci i kakav cevni bafer umesto SS

[sstrsat]

E pa kad je tema otvorena onda ajmo Oko same koncepcije se Tom slozil sa mojim sugestijama da kad se vec gre na GM70 i snagu koju ona moze dat triba i sve ostalo u ampu bit maksimalno moguce. Jasno, bila bi steta uopce ic u takav, ne bas jeftin, projekt i onda se zadovoljit necim prosjecnim. A kad se vec radi o DHT snagatorici u izlazu onda je nekako prirodno da i ono ispred nje bude DHT pa je po tim zahtivima nastala i ova shema. Tomov dodatni zahtiv je bil i odredjeno "pretpojacanje" i taj dodatni zahtiv se lipo uklopil u koristenje 3A5 (DCC90) duple triode na ulazu.

GM70 amp.JPG (62.11 KiB) Pogledano 12092 put/a.

Pa da kazen koju o shemi. Na izlazu je GM70 u svom tipicnom radnom rezimu (Uak=1100V, Ugk=-110V, Ia=90mA, Rload=7K) di ona moze razvit do nekih 25W snage (naravno, kad se uracunaju gubici u izlaznom trafu to padne na nekih 20 do 25W) a vise od toga stvarno i ne triba. E sad, da bi GM70 mogla to dat triba je dobro nahranit pobudom. Pita ona cca 200Vp-p za punu pobudu a to driveru namece ne bas male zahtive. Sricom ulazni kapacitet GM70 nije prevelik tako da mala 4P1L moze ostvarit tu pobudu i to sa najobicnijim otpornikom u anodi. Ne tribaju joj nikakve "egzotike" ka ca su prigusnica ili CCS koji i jedan i drugi mogu dovest i do velikih problema u ocuvanju sirokog propusnog opsega i do problema sa stabilnosti (pogotovo prigusnica).
Tako je ovdi 4P1L dobila ukupno efektivno opterecenje u anodi od 8,2K (9K u paraleli sa 100K) a stavljanjem u radnu tocku Uak=220V, Ugk=-17V, Ia=25mA osiguran je izuzetno linearni rad i do najveceg potribnog nivoa signala.Bila je razmatrana i anodna struja od 30mA ali je ipak prevladala ona od 25mA jer je "zrtva" linearnosti toliko neznatna da o njoj nima smisla vodit racuna a sa 25mA ce disipacija bit znacajno niza (pa time i zivot cijevi duzi).
U tom rezimu ce triodno vezana 4P1L ostvarit pojacanje od 8 puta tako da cak i za krajnji maksimum koji se uopce smije dovest na GM70 (220Vp-p) triba na 4p1L dovest 27,5Vp-p. To znaci da nam ispred 4P1L triba pojacanje od 10-ak puta da se dobije standardna ositljivost od 1Veff a toliko pojacanje i toliki izlazni signal ce uz izuzetnu linearnost bez problema dat polovica 3A5 duple triode sa ukupnim anodnim opterecenjem od oko 14K. Kako imamo na raspolaganju jos jednu sekciju 3A5 onda nije bil problem udovoljit Tomovom zahtivu za dodatnim pretpojacanjem. Ta prva sekcija 3A5 sa 2,2K u anodi ostvaruje pojacanje od 3,2 puta tako da se ulaznim selektorom (najobicnijim prekidacem ) bira ositljivost ampa od 1Veff ili 300mVeff.
Obadvi sekcije 3A5 su u istoj radnoj tocki (Uak=110V, Ugk=-3V, Ia=5,6mA)

Sve cijevi u ampu se griju sa DC naponima. Za GM70 je to ionako neophodno a za ulaznu 3A5 jako jako pozeljno tako da se eventualno AC grijanje za 4P1L nije ni razmatralo. Ionako je potrosnja struje grijanja za 4P1L i 3A5 prilicno mala pa nije nikakav problem dovest im dobro filtrirane DC napone. A zapravo je moja preporuka da se naponi za grijanje dobiju iz kakvog SMPS-a (u bilo kojoj varijanti ali o tome cemo kasnije) i tako osigura da nima nikakvog bruma iz kruga grijanja. Pogotovo to vazi za GM70 jer tih 20V / 3A koliko njoj triba za grijanje nije uopce lako toliko isfiltrirat da se osigura potpuna bezbrumnost.

Jedna specificnost ampa je da su svi biasi (za sve cijevi) predvidjeni da budu fiksni. Ovo je ucinjeno iz razloga da se u ampu potpuno izbignu katodni elki velikog kapaciteta. E sad, taj nacin biasiranja krije u sebi opasnost da zbog kakovog porasta napona u 230V mrezi dojde do povecanja disipacije i time do kracenja zivota ili cak i do unistenja neke od cijevi. Ovome je naravno izlazna cijev najvise izlozena jer ona generalno dela vrlo blizu svojih maksimalno dozvoljenih vridnosti. Ostale cijevi nisu u tolikoj opasnosti jer njima dobru zastitu pruzaju vec i sami anodni otpornici.
Ima li kakove likarije za tu neugodnu i potencijalno opasnu mogucnost?. Ima . ta likarija se svodi na to da se stabilizacija struje kroz cijevi ostvari nestabiliziranim (ali naravno i dalje dobro filtriranim) naponom biasa. Iako ovo na prvu zvuci ka paradoks, zapravo je cila logika vrlo jednostavna. U slucaju povecanja napona elektricne mreze doslo bi i do povecanja struje kroz cijevi ako bi napon biasa bil stabiliziran. Ali ako je on nestabiliziran doc ce i do njegovog povecanja u negativu ca ce vratit struju kroz cijev na prvobitnu vridnost. Cila tajna je u tome da se mora izracunat kolia bi tribala bit varijacija napona biasa za odredjenu varijaciju anodnog napona i prema tome dimenzionirat bias ispravljace. Lako risivo a razlog zac jos nije napravljena shema bias ispravljaca je u tome da zelin postivat (koliko je moguce ) Tomove zelje oko koncepcije visokonaponskih ispravljaca. O njima ovisi kolika ce bit varijacija anodnog napona za neku pretpostavljenu varijaciju napona mreze a to nam je polazni podatak za planiranje i izracunavanje bias ispravljaca.
Ovako izracunatim biasiranjem se osigurava da cijevi (pogotovo izlazna) nece uletit u podrucja nedozvoljenih disipacija a da i dalje (ka i kod automatskog biasa) nece bit razlika u "zvuku" u slucaju variranja mreznog napona (parametri cijevi ka ca su strmina, unutrasnji otpor i faktor pojacanja jako ovise o struji kroz cijev dok je njihova ovisnost o Uak zapravo mala i dok god imamo stabiliziranu struju kroz cijev nece ni neke razumne varijacije Uak dovodit do nikave promine "zvuka". A ujedno izbigavamo i uticaj velikih katodnih elki jer njih jednostavno u ovakvoj koncepciji nima. Isto tako, izbigavamo i onu veliku i neugodnu disipaciju koja bi se razvijala ispod sasije kad bi se koristil automatski bias za GM70 jer ovdi tih visokodisipativnih katodnih otpornika jednostavno nima

Ajmo malo razmotrit ca se od ampa moze ocekivat po pitanju frekventnog opsega i linearnosti. Uzmimo prvo najtezi slucaj (maksimalnu pobudu) di je frekventni opseg definiran prvenstveno raspolozivim strujama kroz cijevi. Malo nagadjanja ce doduse bit jer je Ca-g 4P1L u triodnom rezimu nepoznat ali virujen da ga iskustveno mogu dosta dobro procinit. Tako da cemo imat otprilike ovakve propusne opsege po stupnjevima:
Ulazna polovica 3A5........ cca 2,3 MHz-a
Druga polovica 3A5......... cca 220 kHz-a
4P1L.......................... cca 220 kHz-a

Pri nizim nivoima (cca 15 dB ispod maksimalne snage - neka recimo uobicajena glasnoca) cemo imat ovo:
Ulazna polovica 3A5........ cca 2,3 MHz-a
Druga polovica 3A5......... cca 600 kHz-a
4P1L.......................... cca 1,1 MHz-a

Kad se to sve skupa zbroji i oduzme, vidi se da ce i u najtezem mogucem slucaju (tranzijent pune pobude) ukupni propusni opseg ulaznog i driverskog dila bit jos uvik najmanje nekih 150 kHz-a dok ce pri nekim üobicajenim glasnocama"oni iznosit najmanje nekih 500 kHz-a. Obadvi ove vridnosti su daleko iznad propusnog opsega koji ce sam izlazni teafo omogucit pa se moze rec da ce ukupni propusni opseg cilog ampa bit definiran samo i iskljucivo izlaznim trafom. Kako je on ipak posebna prica, doc ce na red malo kasnije.

Ca se tice ocekivane linearnosti ulaznog i driverskog dila, tu necu nista pisat. Ova dva grafa ispod ce rec sve ca se o tome ima za rec. Oko linearnosti same izlazne GM70 u toj navedenoj (tipicnoj) radnoj tocki i satim tipicnim anodnim opterecenjem ima hrpa referenci i uglavnom svima je dobro poznato koliko je ona linearna.

3A5 (DCC90) radna tocka.gif (93.46 KiB) Pogledano 12092 put/a.

4P1L (triode) radna tocka.JPG (91.05 KiB) Pogledano 12092 put/a.

Tome, prozvaci ovo (virujen da ce ti se svidit ) pa u nastavku mozemo o ispravljacima. A sad cu samo jos dodat da ti za redoslid gradnje predlazen da gres prvo na ulaz / driver, zatim na izlazni trafo (tako da vec mozes slusat sa nekih 1W snage ako prikljucis trafo na 4P1L ) a tek na kraju izlazni stupanj sa visokonaponskim ispravljacem. Posto vrimena jesu kakva jesu, virovatno ces komponente nabavljat parcijalno a sa ovakvim predlozenim redoslidom izgradnje ces relativno brzo doc do "svirajuceg" ampa (pa makar i na tih malih 1W ) i uz malo srice ce do TF-a bit barem taj osnovni dio skroz operativan.

[tom_hifi]

U principu, sve ovo jako lijepo izgleda i zasad nemam nikakvog prigovora. Možda, eventualno da izlazni trafo bude Rload=7.5K.

Za ispravljače nemam nikakve specifične želje. Harkonenov prijedlog iz teme s udvostručivačem napona mi se sviđa, no, svakako primam prijedloge. Kad riješimo ispravljače, onda idemo na specificiranje transformatora, jer o njima ovisi kad taj projekat bude gotov.

Edit:

Pošto sam još na poslu, malo isjeckano pišem, pa tako i čitam temu. Paa, mislim da neću ništa raditi napola, recimo to tako. Znači, neću samo 3A5 isprobavati itd. jer moram sve transformatore i prigušnice imati, barem za jedan monoblok, tako da mogu točno znati koji raspored budem imao na gornjoj ploči, gdi bude kaj i koji gabariti kutija mi budu potrebni i onda mogu početi slagati pločice s ispravljačima i mozgati i probati projicirati gdi će što ići. Priprema je ovdje, kao i svugdje, najbitnija i potrebno je misliti na svaku sitnicu, jel.

Edit 2:

Kaj se tiče buffer u izlazu pasivnog preampa, ok, zapisat ću si to na papir, pa kad dođemo do toga, onda ćemo o detaljima.

[sstrsat]

Moze slobodno bit 7,5K, nije to nikakva znacajna razlika i nista se ne minja ni u shemi ni u radnim uvitima.

Za ispravljace mi je drago da nimas neke specificne zelje pa ajmo provat prvo definirat visokonaponski tako da vidis da li ti je (prvenstveno financijski) prihvatljiv. Iako puno njih stavlja prigusnicu uli vise prigusnica, ja uopce nisan za tu opciju. Dilom su razlozi u tome ca je generalno sa prigusnicama filtriranje malo visih frekvencija (smetnji iz mreze) zapravo jako lose jer visokoinduktivne prigusnice vec na par kHz (a ne rijetko i nize) prijedju rezonantnu frekvenciju sa parazitnim kapacitetima i pocnu se zapravo ponasat ne vise ka prigusnice nego ka kondenzatori tako da tu vise nima govora o nekoj filtraciji. A ca se tice mreznog bruma tu prigusnice zaista (teoretski) ostvaruju odlicnu filtraciju. Ali nazalost samo teoretski tako da rezultati koje daje npr PSUD2 mogu bit u praksi itekako losiji. Nije tome kriv PSUD2 koji je sve tocno izracunal nego rasipna polja prigusnica koja mogu inducirat svasta u signalnim vodovima. A kako rasipna polja ovise o samoj izvedbi prigusnice ona su zapravo skroz random i iz tog razloga ja itekako preferiram RC celije u potribnom broju. Je da ce sa njima bit nesto vise disipirane topline pa i nesto visa cijena samih elka (triba ih vise ) ali zato nece bit nikakvog problema sa rasipnim poljima prigusnica (kojih tu nima ).

Tako da bi jedna takva koncepcija izgledala ovako: Trafi sa 1000V na sekundaru - grec - prvi elko od 25uF - 3 RC celije sa po 270 oma i po 25 uF - jedna RC celija sa 270 oma i 330 uF. Tu bi ukupna disipacija na 270-omskim otpornicima bila oko 11W a to stvarno nije previse. Pri potrosnji od 90mA bi takav ispravljac daval 1150V (ovih 50V viska su za pokrit pad napona na primaru izlaznog trafa) a napon brujanja bi bils vega oko 3mV (znaci necujno u zvucnicima).
Elki od 25uF se mogu slozit od standardnih 100uF / 350V elki (po 4 u seriju + otpornici od po cca 330K za izjednacavanje raspodile napona na elkima) a 330uF se dobije iz 3 serijski vezana elka 1000uF / 450V.

Sve te elke imas preko RS-a po cijenama koje ne izgledaju bas tako grozno tako da malo razmotri da li ti je ova koncepcija financijski prihvatljiva. Nece to naravno bit bas jako jeftino jer tu gre 16 elki od 100uF / 350V i 3 elka od 1000uF / 450V ali ni one koncepcije sa jednom visokoinduktivnom prigusnicom (ili dvi manje prigusnice) + broj elki koji isto nije bas beznacajan nisu bitno jeftinije a zapravo su po filterskim osobinama daleko losije i jedinu prednost imaju u nesto nizoj disipaciji topline.
Ako se slazes sa tom koncepcijom onda mozemo poc i na bias ispravljac.

Za ovi visokonaponski isprqavljac nisan uopce razmisljal o cijevnoj ispravljacici prvo zato ca je broj nabavljivih cijevnih ispravljacica za ovdi potribne napone zapravo mali. OK, izuzetak bi bile zivine ispravljacice ali je i za njih pitanje kakva ce im bit nabavljivost za koju godinu. Drugi razlog je ca zaista nima zvucne razlike izmedju cijevnih i Si ispravljaca uz uvjet da su ispravljaci tako dimenzionirani da daju iste izlazne napone i da je stupanj filtracije dovoljan (da kazemo sracunat po pravilima struke ).
Iako se puno njih kune da cuje razlike izmedju cijevnih i Si ispravljaca, oni zapravo cuju dilom razlike uzrokovane prominjenim radnim uvjetima cijevi (u slucaju direktne zamine cijevne ispravljacice sa Si diodama) a dilom cuju i neadekvatnu filtraciju (znas one gluposti koje neki trkeljaju o cim manjim elkima jer su tako ka "brzi"

Tako da za visokonaponski ispravljac svakako stojim na tome da je puno svrsishodnije upotribit Si diode a za ispravljac za driver / ulaz moze ic cijevna ispravljacica zbog lipse vizualnosti mada sa elektricne strane ni tu nece bit razlike jer ce se i za taj ispravljac filtriranje dimenzionirat po propisima

[bepone]

trs, zanimljiv projekt ti je ovaj

[tom_hifi]

Nije mi problem za elektrolitima. 16kom 100uF 450V Nippon Chemicon i nije tako skupo, a bome ni 1000uF 450V. Iskreno, ta opcija mi djeluje čak i jeftinija nego s prigušnicama. Što se tiče otpornika većih snaga, mislim da bih tu spajao otpore manje snage u paralelu da bih dobio željenu vrijednost i snagu.

Cijevnu ispravljačicu nisam ni mislio koristiti u visokonaponskom ispravljaču, dok bih u driverskoj sekciji to čak i htio, ali nije skroz nužno. 5C3S mi je osobni favorit zasad.

I da, taman otvorim temu danas za ovaj projekat i dođem doma s posla i eto, prve cijevi su doma. 3A5 stigle

[zmajz]

Pod 1: Bepone je živ!
Pod 2: Tom, ja ću ti ustupiti na neodređeno vrijeme kondiće 390uF/400V za razvojni period, ako želiš. To su oni koje sam oglasio u oglasniku da prodajem.
Da imaš, ako ti koriste, pa poslije kad se odlučiš kupiti koje već želiš, ove mi vratiš. Koliko trebaš, samo reci. I kad.

[MARSAUDIO]

3A5 - max plate current = 5mA (http://www.shinjo.info/frank/sheets/049/3/3A5.pdf)

za regulator grijanja bi ja upotrebio Rod Coleman DHT filament regulator

za BIAS 4P1L bi ja upotrebio filament bias i možda isto za 3A5

[davorin]

Možda bi trebalo razmisliti o upotrebi obje triode elektronke 3A5 (selektirati sa vrlo sličnim/jednakim karakteristima), jer više stupnjeva pojačanja multipliciraju izobličenja. Uz to bi se paralelnim spojem dobila i kvalitetnija pobuda za 4P1L koja je također spojena kao trioda i traži izvor sa što manjim unutrašnjim otporom!
Prva trioda je i tako suvišna jer u današnjoj tehnici više nema niti jedan izvor audio signala koji ima nominalni izlazni napon od samo 300mV, pa ta opcija i nema praktičnu primjenu.
Za ulaznu elektronku bi svakako preporučio automatski prednapon, jer je i najkvalitetniji elektrolitski kondenzator (za napon od 10V-DC!), puno jeftiniji od zasebnog ispravljača za prednapon koji mora biti lišen i najmanjeg ostatka izmjenične komponente. Možda bi upotreba litijske baterije za prednapon bila dobra solucija, ali i takvo rješenje je puno skuplje od otpornika (tantal) i elektrolita (ELNA-Cerafine ili Muse).