Transcendent Sound OTL - The Beast

[sstrsat]

Odlicna analiza kojoj se nima ca prigovorit i jako preporucan manje iskusnima da se potrude i dobro sazvacu ovi Zeljkov tekst iz koga mogu zaista jako puno naucit. I ovo napisano nikako ne triba gledat samo u kontekstu OTL-a nego ka jednu opcu sliku relacija izmedju pentoda i trioda.

Kod OTL-a nas ionako ceka surova stvarnost zivota koja ako nesto i da na drugoj strani zakine. Tako je i sa relacijama izmedju upotribe trioda i pentoda u OTL-u, iako pentode neosporno imaju tu prednost da mogu pri manjim anodnim naponima dat vise struje nego triode (zahvaljujuci visem naponu na g2) pa time automatski i vecu snagu uz ujedno smanjenu disipaciju jasno je da ce mnogima na prvu to izgledat jako privlacno.....pa recimo dotle dok ne dojdu do skroz razvijene i potpune sheme takvog OTL-a. Takva shema nece bit ni u kojem slucaju jednostavna, pogotovo ako se predvide posebna napajanja drugih resetki za svaku cijev posebno (inace jako pozeljno zbog vise razloga). OK, ajmo rec da ako se napravi prethodno uparivanje cijevi onda bi mogal ic samo po jedan izvor napajanja drugih resetki pa shema opet postaje donekle jednostavnija ali....

Ovo "ali" ne postavljan ja nego neke stvari koje se u principu iz same sheme ne vide ali postaju jako vidljive u samoj realizaciji. Koliko god nam upotriba pentoda omogucila rad sa manjim disipacijama nego sa triodama, jako grijanje OTL-a nismo izbigli nego samo donekle smanjili. I dalje ostaje neminovnost da OTL bude prostorno prilicno velik ca znaci upotribu poprilicno dugackih vodova. I tu pocinju zamke.... neophodna povratna veza koja usput receno triba bit znacajno jaca u pentodnoj nego u triodnoj konstrukciji OTL-a znaci da nas vec ona sama po sebi priblizava podrucju nestabilnosti. Ne smi se nikako zaboravit da ako gledamo izlazni stupanj sam za sebe imamo posla sa sklopom koji sa lakocom izlazi u MHz podrucje a koji mora delat sa zvucnikom ka visoko reaktivnim teretom i da povecanje npv moze dovest i do nezeljenih poslidica (ovisno naravno o puno stvari, jacini same npv, driveru..).
Osim ovoga postoji i jedan drugi detalj koji je na shemi jos puno manje vidljiv. A taj je neophodnost blokiranja drugih resetki. I to takvog koje ce ostat niskoomsko sve do lipog broja MHz-a. Naoko igrarija, standardni 100nF + mala keramika, ali u praksi to uopce ne mora bit tako. Ovo ne govorin iz nekih teoretskih postavki nego je to situacija koju san ja imal na svom OTL-u di san bil predvidil da u anodi svake 6C33 bude takva blokada. I to je odma po ukljucenju jako lipo zaosciliralo na frekvenciji visoj od 10MHz-a (ne sican se vise na koliko tocno) tako da san moral neke od tih blokada izbacit a neke malo drukcije rasporedit po liniji napajanja. OK, smiril san ga ali ta situacija itekako zorno pokazuje ca se moze desit ako se podcini uticaj duzine vodova u takvom sklopu.
Kakva je veza izmedju toga ca san ja imal sa 6C33 i potencijalnom upotribom pentode PL504 u sasvim drukcijem tipu OTL-a? Pa u tome ca neke opce zakonitosti oko RF blokada uvik vaze a anoda 6C33 je tocka puno nize impendancije nego druga resetka PL504 tako da vec "prirodno" postavlja lakse uvjete RF blokiranju a ipak je pokazala zube. Osim toga se ne smi zaboravit da je PL504 sposobna izac do puno visih frekvencija nego 6C33 (manji su joj kapaciteti itd) i da joj je osim toga i faktor pojacanja mug2-g1 veci nego faktor pojacanja 6C33

Svi ti problemi su naravno rjesivi ali to i jesu stvari na kojima manje iskusni mogu jako lako slomit zube i na kraju ni ne uspit zavrsit amp. Tako da svaki ki ima u potencijalnom planu gradnju OTL-a triba dobro razmislit da li uvazit prednosti pentoda oko vece izlazne snage uz manju disipaciju (i bit siguran da ce znat izac na kraj sa problemima koji se vrlo lako mogu pojavit) ili ce se pomirit sa vecim generiranjem topline i koristit triode.

Zapravo, manje iskusnima bin bas preporucil da zahtive za snagom ogranice na tih nekih 25W koliko se moze izvuc iz dvi 6C33 a da im se uz normalnu upotribu bitno ne reducira zivot. I ka bazu upravo tu "kvazikomplementarnu" topologiju u kojoj ce "dolnja" cijev bit u 100%-noj povratnoj vezi i pogonjena ili pentodom ili kaskodom sa triodama a gornja da ispred sebe ima slidilo. Iako bi tu i dalje ostali zahtivi za visokim nivoom pobude koji bi zapravo bili prebaceni na predriver to njemu ne bi bil problem. Vrlo mali kapaciteti koje bi u tom slucaju predriver vidil bi mu omogucili da bude relativno visokoomski i da ne postavlja nikakve specijalne zahtive cijevima u njemu.
I da gren malo i dalje, sa aspekta jednostavnosti i sigurnosti. Takav amp bi mogal proc sa samo dva izvora napajanja (recimo +300V i -200V) a ako bi se zvucnik umisto na masu vezal na virtualnu nulu koju bi pravila dva elka ne bi mu tribal ni DC servo.
Mozda kasnije zalipin jednu idejnu skicu prijedloga takvog ampa pa ga se moze prodiskutirat.

A postizanje vecih snaga? Uz iste uvjete disipacije na 6C33 bi dodavanje jos dvi babuske omogucilo 50W, jos dalnje dvi bi dalo 75W... Vec prema zeljama i koliko kome triba. A da li ikome i triba vise od tih 75W, bez obzira koji bi zvucnik prikljucil? Po meni bi optimum bil 4 babuske

Ali kako se u ovoj temi stalno vrtimo izmedju pentoda i trioda , da i ja opet malo skocim na pentode i na jednu potencijalnu mogucnost njihove upotribe di bi problemi stabilnosti mogli bit puno manji. Radi se o takozvanom aditivnom pojacalu ka konstrukcionom bloku koji bi mozda mogal uz odredjeno prearanziranje polozaja zvucnika i napajanja nac primjenu u potpuno simetricnim topologijama ka ca je recimo circlotron. To aditivno pojacalo je jedan poseban spoj u kojem se strmine cijevi zbrajaju a kapaciteti ne a to se postize stavljanjem linija za kasnjenje izmedju cijevi. Time se dobiva jako veliki propusni opseg samog takvog stupnja ali je u ovakvoj potencijalnoj audio primjeni jos puno znacajnije ca kapaciteti koje vidi driver ostaju mali ka da je koristena samo jedna izlazna cijev a ne cila banka paralelno vezanih cijevi. A mozda jos znacajnije je da bi u potencijalnoj primjeni toga u OTL-u linije za kasnjenje bile dio samih spojnih vodova medju cijevima. Teorija kako to zapravo radi je ustvari jako kompleksna i intuitivno ju je dosta tesko pretocit na recimo sinusoidalni signal. Recimo da je lakse shvatljiva, barem onome ki dobro pozna teoriju linija za kasnjenje, na bazi prijenosa impulsa kroz takvo pojacalo. Referenci o tom principu je zapravo jako malo, barem na netu, i malo je virovatno da je tako nesto ikada itko iskusal u audio primjeni. Taj spoj je koristil Tektronix u nekim modelima svojih cijevnih skopova ka vrlo sirokopojasno otklonsko pojacalo. Mozda i jos poneko ali ja osobno znam samo za Tektronix-a.

Osobno ni ja nisan nikad prakticno isprobal takav spoj aditivnog pojacala ali to ne znaci da necu.

[ilimzn]

Koliko god nam upotriba pentoda omogucila rad sa manjim disipacijama nego sa triodama, jako grijanje OTL-a nismo izbigli nego samo donekle smanjili. I dalje ostaje neminovnost da OTL bude prostorno prilicno velik ca znaci upotribu poprilicno dugackih vodova. I tu pocinju zamke.... neophodna povratna veza koja usput receno triba bit znacajno jaca u pentodnoj nego u triodnoj konstrukciji OTL-a znaci da nas vec ona sama po sebi priblizava podrucju nestabilnosti. Ne smi se nikako zaboravit da ako gledamo izlazni stupanj sam za sebe imamo posla sa sklopom koji sa lakocom izlazi u MHz podrucje a koji mora delat sa zvucnikom ka visoko reaktivnim teretom i da povecanje npv moze dovest i do nezeljenih poslidica (ovisno naravno o puno stvari, jacini same npv, driveru..).
Osim ovoga postoji i jedan drugi detalj koji je na shemi jos puno manje vidljiv. A taj je neophodnost blokiranja drugih resetki. I to takvog koje ce ostat niskoomsko sve do lipog broja MHz-a. Naoko igrarija, standardni 100nF + mala keramika, ali u praksi to uopce ne mora bit tako.

Odlicna opaska! Ono sto tu treba dodati je da slicne zamke postoje kod pentoda ikad se koriste spojene u triodu. To je zorno pokazao pokusaj snimanja karakteristike PL504 u triodi, na traceru. Po prirodi stvari je problem anodni vod, koji je na kapici, i time u praksi barem 10cm daleko od G2, s kojim treba biti spojen zajedno. U triodnom spoju naravno G2 ne moze biti blokiran, no i dalje vrijede ista pravila - kao sto postoji grid stopper za G1, tako je potreban i za G2. Kod tracera su unutrasnji vodovi u uredjaju prilicno dugi, i iako imaju RF blokade, bez posebnim mjera cijev oscilira i nemoguce jos je iscrtati karakteristike. U konkretnom slucaju je u anodu cijevi dodan otpor 1 ohma (sto se cini zanemarivo ali ipak ima uticaja), a u vod anode i G2 je dodan otpornik reda 47 ohma premosten zavojncom. Radi mjerenja u rezimu pozitivne resetke, grid stopper je morao ostati minimalan, u ovom slucaju 10 ohma, no pokazalo se da je to uz RL dampiranje anode i G2 dovoljno pa je cijev na traceru stabilna. No, ovo zorno pokazuje da ni rad s triodama nije trivijalan, i da kad pricamo o teoretskim realizacijama, ipak ima dosta trikova za kojima treba posegnuti da bi sve skupa bilo stabilno.

Jedna malo opaska ovdje, circlotron (pod uvjetom da je ozicenje ispravno slozeno) ima dodatnu prednost da ima inherentnu lokalnu NPV cime se kod pentodne izvedbe znacajno smanjuje potreba za povecanjem NPV koja postoji kod standardnog totem-pole izlaza. No i ta lokalna NPV se realizira ispravno samo ako se obrati duzna paznka ozicenju, dakle niti jedna topologija nije imuna na 'mehanicke greske' - zice moraju biti kratke, petlje pazljivo rasporedjene, sve potrebne blokade i damperi na mjestu. Od toga nema bjezanja.

[sstrsat]

[quote="ilimzn"]
Ono sto tu treba dodati je da slicne zamke postoje kod pentoda ikad se koriste spojene u triodu. To je zorno pokazao pokusaj snimanja karakteristike PL504 u triodi, na traceru.
[/quote]

Itekako postoje. I izvrsno je da si odma nadopunil ono ca sam iznil jer sve te stvari spadaju u isto poglavlje sa imenom stabilnost. Ono poglavlje od koga mnogi bizu ka vrag od tamjana ali valjda cemo ti ja ovakvim stalnim inzistiranjem na tome uspit postic da barem na ovom forumu svi a ne samo neki prihvate da se bez poznavanja toga jednostavno ne moze kreirat stvarno dobro pojacalo.
Ova borba koju si moral vodit za umirit PL504 je sasvim ocekivana i tribala bi svakome ki ima dilema o tome pokazat koliko zamki se tu krije. A prica je lako mogla imat i nastavak takve vrste u kojem bi se pokazalo da ni sami stoper otpornici nisu dovoljni i da bi umisto njih tribali supresori (zavojnice namotane na otpornicima - caka iz RF tehnike, duga prica). Ovdi za tim ipak nije bilo potribe ali ne znaci da sa nekom drugom cijevi nesto takvo mozda nece tribat.


[quote="ilimzn"]
dakle niti jedna topologija nije imuna na 'mehanicke greske' - zice moraju biti kratke, petlje pazljivo rasporedjene, sve potrebne blokade i damperi na mjestu. Od toga nema bjezanja.[/quote]

To i je baza svega, jednostavno postoje neka pravila koja se ne mogu preskakat. I svaki uredjaj u nastajanju zapravo i mora bit planiran tako da se te osnovne stvari maksimalno postuju. Onaj ki to postuje plus ako je i raskopal koji ulazni tuner iz kakve stare crno bile televizije da u njemu vidi i pojmi neke cake iz RF tehnike moze vec sa prilicnom sigurnosti racunat na uspjeh konstrukcije. Ima naravno i ekstremnih slucajeva (sricom ipak u manjini) kad ni postivanje svega toga ne dovede do uspjeha nego se ipak dobije nestabilan sklop. Ali ni u tom slucaju se ne triba hitit va ocajanje, rjesenja uvik ima. Ako se vec desi takva ekstremna situacija onda triba amp lipo detaljno ispitat skopom i ustanovit na kojim frekvencijama oscilira. A kad se znaju frekvencije na kojima se desavaju problemi onda je puno lakse planirat kako se borit sa time. A arsenala za borbu ima...
Ove ekstremne situacije ipak ne tribaju nikome pravit strah, one se stvarno ne desavaju bas cesto. U velikoj vecini slucajeva ce bit sasvim dovoljno postivat ta osnovna pravila.

[zmajz]

Kad već te probleme spominjete vezano uz 504 lampe, kako stoji sa 509 lampama, dali je tu manji problem ili isto.

[sstrsat]

Kad već te probleme spominjete vezano uz 504 lampe, kako stoji sa 509 lampama, dali je tu manji problem ili isto.

Za ocekivat je da ce PL509 / 519 iskazivat jos ponesto opakiju cud nego PL504. One su strmije nego 504 a imaju i vece kapacitete tako da ne bi bilo nikakvo cudo da se sa njima pokazu odredjeni problemi oko stabilnosti. Ali iz ovoga ca smo i Zeljko i ja napisali vidis da se sa tim problemima moze borit i uspjesno izborit. Tako da ako se na kraju ipak odlucis da gres u izradu OTL-a, ne tribas bit u nekom velikom strahu da ces umisto ampa imat (nezavrseni) oscilator. Opet cu ponovit da je sve to rjesivo a mislin da ne triba posebno naglasavat da ni moja ni Zeljkova pomoc nece izostat.
Naravno, prije nego ca uopce doneses odluku o gradnji ima se u ovoj temi jos puno toga za rec o ovim i onim topoloskim detaljima. Iako mi se cini da primjecujem da ti je jos uvik Transcendent nekako barem potajni favorit, sve ove diskusije bi ti tribale pomoc da doneses najispravniju odluku. Ne samo ti nego mozda i jos poneko ko pomalo baca poglede prema izgradnji OTL-a.

[ilimzn]

Kad već te probleme spominjete vezano uz 504 lampe, kako stoji sa 509 lampama, dali je tu manji problem ili isto.

Kao sto rece sstrsat, ocekuj da je PL509/519 jos cudljivija. Ovo j eiz osobnog iskustva - imam jedan broj rabljenih koje sam izabrao iz veceg broja. Gotovo nikakve predostroznosti osim kratkih zica nisu bile potrebne za PL36, za PL504 grid stopperi, no za PL509/519 slicna prica kao za PL504 na traceru - damperi (otpor s zavojnicom preko) za G2 i anodu, obavezno spojiti sve pinove katode i G2. Tim je vise zapanjujuce 'ladno' spajanje u paralelu u Rozenbiltovoj shemi...

[ilimzn]

Evo jos malo o pentodnom modu rada za OTL i sire.
Da sad ne precrtavam sheme iz one druge OTL teme, samo cu ponoviti da je u virvlotron konfiguraciji moguce potjerati i struju G2 i anode kroz trosilo. Iako doprinos struje G2 nije velik (nesto sam u proslom postu govorio o odnosu Ia i Ig2), on se povecava upravo tamo gdje je najbitnije, blizu koljena karakteristike.
Evo jednog grafa na kojem su prikazane struje anode, G2 i katode (potonja je zbroj prve dvije) dobivene iz karakteristika u pentodnom modu pri Ug2=190V. U prethodnom se postu spominjalo da je to ujedno i najveci prakticni Ug2 i pod tim uvjetima se moze reci da je projekt radjen s ciljem minimizacije broja izlaznih cijevi.

PL504_pentode_190.gif (55.45 KiB) Pogledano 4658 put/a.

Dakle, crveno su vec poznate krivulje anodne struje pri Ug1=0, -5, -10V, zeleno su krivulje struje G2 za iste napone G1, a plavo je ukupan zbroj, tj. struja katode.
Na prvi pogled se vidi da se priblizavanje koljenu po krivulji s desna na lijevo struja lagano povecava i 'nadopunjuje' koljeno, no lijevo od koljena ima svakojakih cuda. Kao i prije, swijetloplava linije za koju je oznacen vrh a Uakmin=63V i Ikmin=750mA predstavlja granicu dvostruke disipacije na G2. No, postoje jos dvije linije lijevo od te, koje oznacavaju istu granicu ovisno o naponu G1. Kad se tocke granice spoje medju krivuljama, dobiva se gotovo idealna kosa crta koja se skoro poklapa s diodnom karakteristikom anode. Gotovo sve pentode ove klase se slicno ponasaju, sto nije cudo jer su tocno tako i projektirane.

U praksi za pocetak uzimamo najgori slucaj, Uakmin=63V. Pri datim uvjetima (Ug2=190V) ne bi trebali dopustiti da napon a-k padne ispod te vrijednosti inace disipacija G2 prelazi dvostruku maksimalnu vrijednost. Vec i samim tim odabirom racunamo na klasu AB.
S obzirom da sada znamo minimalan pad napona u cijevi, mozemo povuci i neke radne pravce od tocke minimalnog Uak i maksimalne struje pri tom naponu. Ta je struja zapravo minimum struje anode unutar dozvoljenih granica rada, i ovdje iznosi oko 750mA. Dihagram je nacrtan za 4 cijevi u paraleli, sto znaci da svaka cijev vidi cetverostruk iznos otpora opterecenja, pa sad u skladu s time mozemo i povuci radne pravce.
Jedan radni pravac pocinje strogo od Uakmin, a zavrsava na naponu toliko visem koliko iznosi maksimalni napon na opterecenju pri maksimalnoj struji, koja za 4 cijevi iznosi 3 ampera. Time dobivamo minimalni napon napajanja jedne polovine izlaza (bilo circlotron ili totem-pole), i to iznosi oko 87-88V, racunajuci na otpor opterecenja od 8 ohma. Pri tome maksimalna snaga iznosi oko 36W. Na grafu su oznacena i polja maksimuma disipacije anode. Pogled na ovaj ucrtani pravac pokazuje da je on prakticno svugdje u podrucju disipacije do 2x Pmax (pri cemu je Pmax staticki maksimum i iznosi 22.5W). Ovdje se obilato koristi cinjenica da naponnapajanja moze biti nizi, pa uz takav racun i ispravno odabranu struju mirovanja, pojacalo moze kontinuirano davati punu snagu.

No, u praksi naponi nisu 100% stabilni, niti je opterecenje 8 ohma svugdje. Zato su na gronji graf ucrtana jos 3 pravca, za opterecenje od 4 do 12 ohma. Buduci da je pravac za 12 ohma polozeniji, on diktira minimalni naponnapajanja sjecistem s plavom linijom maksimuma disipacije G2. Zelimo li takvu fleksibilnost, napon napajanja mora biti povecan, pa za nominalno opterecenje ispada isti pravac, samo pomaknut u desno.
Ono sto se da vidjeti je da sada radni pravac za 12 ohma ostaje u podrucju do 2x Pmax, ali vecim dijelom nego nominalno opterecenje 8 ohma s minimalnim naponom napajanja od 88V. Nominalno opterecenje 8 ohma pri napajanju od 100V daje radni pravac koji vise od trecine zadire u podrucje disipacije 3x Pmax. Situacija je jos malo gores opterecenjem od 4 ohma, a kratak spoj zadire i u podrucje disipacije 4x Pmax, no tek pri samom vrhu signala. Pri ovim uvjetima je cak jos uvijek moguce osigurati rad pri maksimalnoj znazi kontinuirano ili u svakom slucaju prilicno dugo (u slucaju npr. kratkog spoja) ali struja mirovanja mora biti radikalno smanjena. Snaga iznosi cak 54W na 12 ohma ali samo 18W na 4 ohma. Prilicno je jasno da je ovakva konstrukcija nategnuta do maksimuma.

U praksi situacija je ipak nesto bolja jer pri povecanju struje dolazi do pada napona napajanja pa se svi pravci pomicu prema lijevo, no postavlja se pitanje sto sa onom plavom linijom, limitom disipacije G2.

Ovdje postoje dvije strategije, i za raziku od razvoja u onoj drugoj OTL temi, ovoliko premisljanja o pentodama me nagnalo da se priklonim drugoj od te dvije:

1) Limitiranje struje ili snage disipacije G2. Svodi se na implementaciju odgovarajuceg limitera unutar regulatora napona za Ug2. Cijela koncepcija regulacije je radi toga kompleksnija, ali se moze izvuci apsolutni maksimum iz cijevi, i pojacalo uciniti gotovo neunistivim uz ispravan odabir limita i vremenskih konstanti. NO, postoji i problem, na koji ukazuje pomak plave linije s naponom Ug1, Pretpostavimo da dodje do ulaznog signala koji zakuca Ug1 na 0V (dakle overdrive). Sistem limitiranja ce jednostavno odrezati radni pravac na plavoj liniji Uakmin=63V, i nece dopustiti rast struje preko zadanog maksimuma, pomicanjem napona Ug2, pri cemu Ug1 ostaje i dalje 0 sve dok overdrive iz ulaznog signala ne prestane. Radna tocka ce se pomicati niz plavu liniju, ali u trenu prestanka overdrive, kada Ug1 krene u negativu, preskocit ce prema lijevo, na kosu plavu liniju. U praksi, to ce davati izuzetno neugodan clipping koji je k tome opasan za visokotonce. Primejrice, ako je signal sinusoida, doci ce do tav. phase reversal-a, gdje ce se odrezani komad sinusoide preslikati 'naopako' ispod granice reza, i k tome i sam biti odrezan - umjesto ravno odrezane sinusoide, imat cemo usred reza 'udubinu'. Ovaj se problem moze rijesiti dodavanjem vremenskih konstanti u sustav regulazije Ug2/Ig2, no to dodatno komplicira vec ionako kompliciran sklop.

2) Limiter signala koji se bazira na minimalnom naponu Uak, uz detekciju prevelike struje Ig2. Limiter radi po principu da limitira izlazni signal (clipping-om, rezanjem) ukoliko Uak pentode padne ispod zadanog minimuma, ovdje je to oko 63V. Ovo se moze rijesiti na razne nacine koji su generalno prilicno jednostavni, tako da o tome ovcje necu razglabati. Pri tome nije zgorega limit uciniti djelomicno ovisnim o naponu napajanja, kako sklop ne bi na kraju odrezao izlazni signal u obliku valovitisti napona napajanja. Ovakav sustav ne utice uopce na Ug2 tako da je regulacija Ug2 znacajno pojednostavljena. Iako stiti pojacalo od ispada opterecenja, ne stiti ga od jednog drugog vrlo moguceg i opasnog kvara, ispada kapice anode na nekoj od PL504. Radi toga postoji paralelni sustav koji detektira pojavu prekomjerne struje G2. Za razliku od prethodnog, on nista ne limitira, vec odmah iskljucuje pojacalo. Naime, uz uvjet limitiranja izlaznog napona (sto je poslijedica limitiranja Uak min), ako je pojacalo ispravno, limit Ig2 se nikad nece dostici. Drugim rijecima, ako je dostignut, radi se o kvaru i pojacalo treba odmah ugasiti. Ovakav je pristup sklopovski bitno jednostavniji iako limitira podrsku visim impedancijama opterecenja, no ponasa se vise u skladu uobicajenog ponasanja bilo kojeg pojacala - postoji maksimalni napon koji pojacalo moze dati, i to je to.

Slijedeci i zadnji nastavak, kako uz zadani broj cijevi ostvariti maksimum pouzdanosti i razumnu fleksibilnost, na ustrb nesto izlazne snage.

Prije toga, pitanje: 6S41S, teoretski pol babushke, kao alternativa babushki?

[sstrsat]

Prije toga, pitanje: 6S41S, teoretski pol babushke, kao alternativa babushki?

Dobro pitanje ali bez potpunog odgovora
Iako mnogi gledaju 6C41 ka polovicu babuske, stvari ipak nisu tako jednostavne. Ona po dosta parametara zaista i lici na polovicu babuske, i po strmini i po unutrasnjem otporu i po kapacitetima (donekle) i i po lipo linearnim grafovima i po maksimalno dozvoljenoj struji..... ali je po maksimalno dozvoljenoj disipaciji upola slabija od polovice babuske. Polovica babuske (rezim sa jednim grijacem) ima deklariranu dozvoljenu disipaciju od 45W dok je za 6C41 deklarirana maksimalna disipacija svega 25W. Ka da su za nju napravit uzeli jednu katodu od babuske a na anodi skrtarili sa kolicinom materijala
Tako da je samo uvjetno mozemo proglasit za polovicu babuske. U sklopovima koji tribaju delat ispod granicnih vridnosti mozemo ju slobodno proglasit da to je (a ca se tice kapaciteta je i bitno bolja od polovice babuske) ali u sklopovima di disipacija skace (trenutno) i preko maksimuma kako je slucaj u vecini OTL konstrukcija ona to ipak nije.

Ova disipativna cinjenica nazalost prilicno ogranicava njezinu upotribljivost i kaze da ce za istu zadanu snagu tribat otprilike isti broj cijevi ka i da se koristi PL504 a i potribni napon napajanja ce bit tu negdi. Sad, prednost joj je u odnosu na PL504 puno veca linearnost i to ca joj je anoda izvedena doli na podnozju. Ovo izostavljanje anodne kapice znaci puno i u konstrukcionom pogledu i u pogledu lakse borbe za osiguranje stabilnosti ca je spomenuto u prethodnim postovima.
Kapaciteti PL504 nisu mjereni ali se iskustveno moze procijenit da su tu negdi ka i kapaciteti 6C41 tako da bi manje vise za obadvi isal driver sa istim ili slicnim strujnim mogucnostima. mada bi ipak za definitivnu procjenu potribnih strujnih mogucnosti drivera za 6C41 tribalo izmjerit i njezinu struju resetke ako bi se islo na koncepciju da se gre na nesto nizi napon napajanja radi ostvarivanja manje disipacije.

Ali triba vidit i kako stoji sa financijske strane (6C41 + podnozje). Nije nemoguce da je 6C41 i skuplja od npr babuske. A ca se tice prostorno - temperaturne strane, tu je 6C41 u dalekom zaostatku za babuskom. Za ostvarit npr onih 25W koliko mogu ostvarit dvi babuske bi tribalo najmanje 4 (jako nategnuto i ne bas bezopasno po njih) a zapravo bi tek 6 komada 6C41 pravo zaminilo dvi babuske. Ja tu stvarno ne vidin nikakve prednosti koristenja 6C41 ali vidin prostorno - termicke nedostatke. Tih 6 komada 6C41 bi ukupno (anoda + grijanje) disipiralo vise nego dvi babuske i zahtivalo bi puno vise prostora. I bilo znacajno skuplje rjesenje.

Zapravo, kad se sve skupa sagleda, babuska je jedini pravi izbor za koristenje u OTL-u i jedino ona omogucuje da se sa razumnim brojem cijevi postigne respektabilni OTL. Svi ti pokusaji sa televizijskim sweep cijevima su u neku ruku rjesenja na silu (jer njih ka ima puno i jeftine su pa je steta ne iskoristit ih) koja unose poprilicno komplikacija i elektricki i izvedbeno. Neke druge cijevi koje bi njoj bile donekle slicne (npr 6336) ili cak i pogodnije jer su disipativno jace (7241 ili 7242) su uglavnom u kategoriji "nenabavljivo" a kad se slucajno koja pojavi na ebayu cijena brzo ohladi potencijalne interesente. Nasuprot tome, babuska je uz sve svoje odlicne elektricne osobine i lako nabavljiva i vrlo jeftina (10 do 15$) a s obzirom koliko su ih Rusi proizveli, sigurno barem jos u iducih 10 godina niki nece imat glavobolje oko retubinga.

[ilimzn]

Da, disipacija 6S41S je zaista gotovo u pola manja ali to je zato jer pola babuske (jedna katoda) i dalje ima cijelu babushkinu anodu.
Pitanje sam postavio zato jer je 6S41S zapravo prilicno jeftina ali kako koristi isto septar podnozje (koje u kvalitetnoj izvedbi bas i nije jeftino), ono postaje prilicno velika stavka u ukupnoj cijeni cijevi.
Babushke su bez problema nabavljive i vjerojatno ce biti jedan dugi niz godina, no cijene im polako i nezaustavljivo rastu.
Na prvi pogled, 6S41S je 'tu negdje' s PL504 u triodi, no rekao bih da u stvarnosti ima cak i nekih prednosti (metodom okoskopije je ustanovljeno da su potrebni naponi napajanja manji, a time i disipacija), i naravno, nema kapice. Uparivost je za sada misterija, nisam bas nasao nista pametno o tome, a sa svojih par primjeraka se nisam poigrao, no mislim da ne treba ocekivati ista vecih ili manjih problema nego s babushkama.

[sstrsat]

Babushke su bez problema nabavljive i vjerojatno ce biti jedan dugi niz godina, no cijene im polako i nezaustavljivo rastu.

Ni to neka vela tragedija jer tesko da ce babuske ikad vise dostic cijenu koju su nekada imale (prije ebaya). Kad se sitin da san ih nekad placal 142000 ondasnjih talijanskih lira (cca 190 DEM) po komadu dojde mi i dan danas da se povremeno upitam zac nisan zavrnul vratom onoj lopini iz Buja koja mi ih je po toj cijeni nabavljal od Graafa iz Modene. Virovatno ga je spasilo ca mi je ipak dal popust

Uparivost je za sada misterija, nisam bas nasao nista pametno o tome, a sa svojih par primjeraka se nisam poigrao, no mislim da ne treba ocekivati ista vecih ili manjih problema nego s babushkama.

Saglasan. Bit ce tu najvirovatnije ista tipicna i ocekivana ruska klasika, prvih par uri divljanje, onda lagano smirivanje i na cca 100 uri potpuno smirenje. Sa sasvim ocekivanim prilicnim statickim odstupanjima od primjerka do primjerka ka minus ali i sa jako dobrim dinamickim poklapanjem ka veliki plus. Tako da je o nekom velikom uparivanju dosta tesko govorit osim ako ih se nima na lopate. Ali kako ovo nije forum (stedljivih i skrtih) proizvodjaca na veliko nego diyera onda nezavisni bias za svaku omogucava koristenje i primjeraka sa velikim statickim odstupanjima