6J52P - ruska D3a?

[davorin]

S [mA/V] mu Ri [kohm]
D3a 41 77 1,9
E810F 33 50 1,5
6J52P 47 75 1,6

Po podacima koje imam elektronka E810F u triodnom spoju ima strminu od 50mA/V, faktor pojačanja 47 uz unutrašnji otpor 0,94 kOhma.

[sstrsat]

Po podacima koje imam elektronka E810F u triodnom spoju ima strminu od 50mA/V, faktor pojačanja 47 uz unutrašnji otpor 0,94 kOhma.

Ima varijacija u podacima za E810F. Tako tabelarni podaci od Telefunkena i datasheet od Philipsa navode da joj mu g2-g1 iznosi 57 i strmina 50mA/V ali to se odnosi na odredjenu radnu tocku. Na netu se najde i njezin triodni graf koji je netko snimil, nadam se uzivo a ne u simulaciji mada u to nisam 100% siguran. Iako po tom triodnom grafu ispada izuzetno linearna ipak promatranje anodnih grafova u pentodnom spoju i Ug-Ig grafa za triodni spoj (zadnji graf u Philips datasheetu) dosta jasno govore da pravu fantasticnu linearnost ona postize na dosta vecim strujama od onih koje bi vecini bile prihvatljive. U svakom slucaju na znacajno vecim nego npr D3a.
Tako da te podatke da li joj je strmina 50mA/V i da li joj je faktor pojacanja u triodnom spoju 57 (kako navode podaci iz datasheeta) ili 33 ili 47 (kako su naveli Joe i Davorin) triba uvik gledat u kontekstu odredjene radne tocke.

Iako ni u kojem slucaju necu omalovazavat E810F, ipak cu rec da je D3a puno pogodnija za aplikacije koje se traze u audiu. I jos jedna stvar iz osobnog iskustva sa E810F, sa njom je veca mogucnost da ce doc do pojave nestabilnosti nego sa D3a. I dok je D3a relativno lako ukrotit, E810F moze u tome malo vise pokazat zube. Doduse, ta jedna jedina sa kojom sam se igral pred puno godina je bila vec prilicno potrosena tako da se ni ova moja osobna iskustva oko njezine nestabilnosti ne mogu smatrat ka apsolutni etalon jer jedan jedini primjerak ne mora bit mjerodavan. Ali pokazala je to ca je pokazala a to me navodi na pomisao da joj je induktivitet katodnog uvoda virovatno znacajno veci ego kod D3a.

Ima i jedan detalj iz prakticne aplikacije kad se radi o obradi vrlo malih signala, recimo u phono preampu. I kad je ositljivost ulaza 1mV, D3a nece imat problema sa mikrofonijom (mada je elastivna montaza podnozja ipak pozeljna). Takva je ositljivost mog MC preampa na samoj prvoj D3a (posli step up trafa), onoga koji je bil prikazan u Umagu tako da je njezina otpornost na mikrofoniju direktno u praksi verificirana. Da li je ista situacija po pitanju mikrofonije sa E810F i tolikom ositljivosti ulaza stvarno ne znam ali svaki ki ju ima namjeru koristit u takvim aplikacijama bi prvo to tribal provjerit. Ne bi u praksi nista vridile ovakve i onakve karakteristike preampa ako bi se pokazalo da je zbog prevelike mikrofonicnosti neupotribljiva na tom mistu. Ne zelim naravno rec da je ona takva nego kazem da je triba u tom segmentu isprobat. ja je po pitanju mikrofonije nsam isprobal pa ne mogu znat da li je u tom segmentu jednaka D3a ili bolja ili losija od nje.

[davorin]

Ima i jedan detalj iz prakticne aplikacije kad se radi o obradi vrlo malih signala, recimo u phono preampu. I kad je ositljivost ulaza 1mV, D3a nece imat problema sa mikrofonijom (mada je elastivna montaza podnozja ipak pozeljna). Takva je ositljivost mog MC preampa na samoj prvoj D3a (posli step up trafa), onoga koji je bil prikazan u Umagu tako da je njezina otpornost na mikrofoniju direktno u praksi verificirana. Da li je ista situacija po pitanju mikrofonije sa E810F i tolikom ositljivosti ulaza stvarno ne znam ali svaki ki ju ima namjeru koristit u takvim aplikacijama bi prvo to tribal provjerit.

Mikrofoničnost ovisi o svakom pojedinom primjerku elektronke, barem iz moga iskustva. Radio sam s njom mikrofonsko predpojačalo (kondenzatorski mikrofon, pentodni spoj, Ub=150Vstab; Uf=5,75V-DC; Rk=~390 Ohms; Ck=1000uF+10uF+0,1uF+1nF; Rg2=22kOhms; Cg2=1uF+10nF; Ra=VfPr540uH+Trafo imp.10k/600 Ohms, Rdc~2400 Ohms; Rg1=2,2 MOhms+VfPr540uH/Gr.St.; Cg1=4,7n+100pF) i linearnost je bila vrlo dobra u dosta širokom dijelu radne karakteristike, ali je šum bio vrlo ovisan o izboru radne točke. Pošao sam od predpostavke da će šum biti manji pri manjim strujama, ali nije bilo tako!
Trebalo je za svaku pojedinu elektronku izabrati optimalnu radnu točku (Rk=270 Ohms+200 Ohms MT-trimer) po kriteriju minimalnog šuma.
Napominjem da je u svaku granu žarenja trebalo ubaciti VfPr~2mH te zajedno sa kondenzatorom 2,2nF/SM zalemiti na podnožje. Podnožje je bilo montirano na komad gume 80x80mm (automobilska guma, HI!) na šasiji sa otvorom od 60x60mm. Svi izvodi su izvedeni tako da su na podnožje zalemljeni izvodima sa 5-6 zračnih zavoja promjera 4-5mm.

[sstrsat]

Mikrofoničnost ovisi o svakom pojedinom primjerku elektronke, barem iz moga iskustva. Radio sam s njom mikrofonsko predpojačalo (kondenzatorski mikrofon, pentodni spoj, Ub=150Vstab; Uf=5,75V-DC; Rk=~390 Ohms; Ck=1000uF+10uF+0,1uF+1nF; Rg2=22kOhms; Cg2=1uF+10nF; Ra=VfPr540uH+Trafo imp.10k/600 Ohms, Rdc~2400 Ohms; Rg1=2,2 MOhms+VfPr540uH/Gr.St.; Cg1=4,7n+100pF) i linearnost je bila vrlo dobra u dosta širokom dijelu radne karakteristike, ali je šum bio vrlo ovisan o izboru radne točke. Pošao sam od predpostavke da će šum biti manji pri manjim strujama, ali nije bilo tako!
Trebalo je za svaku pojedinu elektronku izabrati optimalnu radnu točku (Rk=270 Ohms+200 Ohms MT-trimer) po kriteriju minimalnog šuma.
Napominjem da je u svaku granu žarenja trebalo ubaciti VfPr~2mH te zajedno sa kondenzatorom 2,2nF/SM zalemiti na podnožje. Podnožje je bilo montirano na komad gume 80x80mm (automobilska guma, HI!) na šasiji sa otvorom od 60x60mm. Svi izvodi su izvedeni tako da su na podnožje zalemljeni izvodima sa 5-6 zračnih zavoja promjera 4-5mm.

Dobra informacija. Ako si E810F koristil ka mikrofonsko pretpojacalo onda nima zapreke da gre i u phono stupnjeve. Naravno da mikrofonicnost ovisi o konkretnom primjerku ali ako si uspil dobit da barem neke budu dovoljno malomikrofonicne onda je vec to samo po sebi dobar znak za one koji je potencijalno imaju namjeru koristit.

Ali reci mi zac si je stavil u suboptimalno grijanje od samo 5,75V? Iskustveno je poznato da neke cijevi u takvom rezimu postaju izrazito mikrofonicne, npr kad se napravi direktna zamina ECC88 sa PCC88, ona koja inace pita 7V / 0,3A za grijanje u najvecem broju slucajeva postaje izrazito mikrofonicna tako da je u tom rezimu sa 6,3V grijanja prakticno gotovo neupotribljiva. Dizanjem grijanja na njezine zahtive stvari padaju u normalu. Ovo je izgleda pojava koja se desava kod spangitter cijevi jer npr ECC83 ne pokazuje takve efekte. Zato bi me jako zanimalo iz kojeg razloga nisi koristil normalno specificiranih 6,3V nego si posal na nizi napon grijanja.

Ca se tice suma, ovo ca si uocil je izgleda normalna pojava za te visokostrme spangiterice. Kod njih, kako sva iskustva pokazuju, je sum generiran zbog ekvivalentnog otpora suma (a taj je obrnuto proporcionalan strmini) izgleda ipak dominantniji nad 1/f sumom. A kako strmina raste sa porastom struje kroz cijev onda su rezultati koje si po pitanju suma dobil povecanjem struje ocekivani.

Ovo ca si i u krug grijanja moral ubacivat elemente za suzbijanje nestabilnosti izgleda da potvrdjuje moje ograniceno iskustvo sa jednim polovnim primjerkom E810F po kome je ispalo da je puno vise sklona nestabilnostima nego D3a.

Elasticno montiranje podnozja ja delam na malo drukciji nacin. Na sredisnji pin podnozja zalemim sustu, njezinu unutrasnjost ispunim silikonom a izvana jos sustu obucem u gumu. Tako dobijem duzi elasticni nosac kojega montiram na dno kutije. Silikon i guma jako priguse prebrzo njihanje same zeljezne suste i takav nacin mi se pokazal jako dobar i praktican.
Gumeni nosac podnozja mi nije previse simpatican zbog potribnih velikih dimenzija. Iako i on sasvim dobro obavlja posal, mislin da je ovakav nacin sa obucenom sustom bolji ili barem u najmanju ruku jednak a puno prakticniji.

[davorin]

Ali reci mi zac si je stavil u suboptimalno grijanje od samo 5,75V? Iskustveno je poznato da neke cijevi u takvom rezimu postaju izrazito mikrofonicne

Niži napon žarenja je davao i niži šum (najniži je bio oko 4,5V!), ali je padalo i pojačanje i rasla mikrofoničnost. Napon od 5,75V sam dobio eksperimentirajući, a došao je kao optimalan kompromis.

Kako se radilo o mikrofonskom predpojačalu za kondenzatorski mikrofon (kabel do mikrofona je bio ~20-ak cm) smještenom na stalku za mikrofon (zapravo kao dio stalka; mikrofon je bio na "labuđem vratu" od 15-ak cm koji je išao direktno iz kutije, a kabel za mikrofon kroz "vrat"). Stalak za mikrofon (zapravo nosač) je visio sa stropa, produžavao se kutijom predpojačala (~11x11x15cm), te zatim "labuđim vratom" i mikrofonom prema dole. Ispravljači i mrežni filteri su bili u prostoriji režije studija (3-4m).

Ovo ca si i u krug grijanja moral ubacivat elemente za suzbijanje nestabilnosti izgleda da potvrdjuje moje ograniceno iskustvo sa jednim polovnim primjerkom E810F po kome je ispalo da je puno vise sklona nestabilnostima nego D3a.

Osjetljivos i sklonost oscilacijama je općenito osobina svih strmih elektronki, a slično se ponašaju i strme izlazne elektronke kao EL503, E130L, EL3010, pa čak i F2a(11) i RS1003, gdje su opteretni otpori puno manji.

[sstrsat]

Niži napon žarenja je davao i niži šum (najniži je bio oko 4,5V!), ali je padalo i pojačanje i rasla mikrofoničnost. Napon od 5,75V sam dobio eksperimentirajući, a došao je kao optimalan kompromis.

Da li to znaci da je pri 6,3V grijanja nivo suma bil mozda prevelik za upotribu sa tim konkretnim mikrofonom? A malo me i cudi da je nisi proval prebacit i u triodni rezim pa izvest odredjene usporedbe po tom pitanju

Osjetljivos i sklonost oscilacijama je općenito osobina svih strmih elektronki, a slično se ponašaju i strme izlazne elektronke kao EL503, E130L, EL3010, pa čak i F2a(11) i RS1003, gdje su opteretni otpori puno manji.

Naravno da sve visokostrme cijevi pokazuju vecu sklonost nestabilnostima nego one sa manjim strminama (a razlozi su valjda svima jasni) ali ovdi je predmet interesa konkretno usporedba E810F i D3a po tom pitanju. Znaci cijevi slicnih strmina

[davorin]

Da li to znaci da je pri 6,3V grijanja nivo suma bil mozda prevelik za upotribu sa tim konkretnim mikrofonom? A malo me i cudi da je nisi proval prebacit i u triodni rezim pa izvest odredjene usporedbe po tom pitanju

Nije nivo šuma bio preveliki niti sa naponom žarenja od 6,3V, ali je sa naponom od 5,75V bio manji, uz prihvatljivi pad pojačanja.
Kako je izvor signala bio kondenzatorski mikrofon (traka), pentodni spoj je imao puno veći unutrašnji otpor od triodnog spoja te manje prigušenje, a i linearniju frekventnu karakteristiku (Miller).

[sstrsat]

Nije nivo šuma bio preveliki niti sa naponom žarenja od 6,3V, ali je sa naponom od 5,75V bio manji, uz prihvatljivi pad pojačanja.
Kako je izvor signala bio kondenzatorski mikrofon (traka), pentodni spoj je imao puno veći unutrašnji otpor od triodnog spoja te manje prigušenje, a i linearniju frekventnu karakteristiku (Miller).

Jasno. ka da sam naprosto previdil da cilo vrime govoris o kondenzatorskom mikrofonu pa postavljam prilicno besmisleno pitanje zac je nisi stavil u triodni spoj ( sa daleko vecim kapacitetima nego u pentodi). Mada bi je na tom mistu bilo interesantno isprovat i u kaskodnom spoju ili ih uzet dvi pa prvu iskoristit ka tampon slidilo izmedju kondenzatorskog mikrofona i druge u triodnom spoju sa zajednickom katodom. Lako je moguce i vrlo virovatno da je preveliki nivo suma sa grijanjem od 6,3V bil prisutan upravo zbog pentodnog spoja

[davorin]

Spoj dviju elektronki je bila opcija, ali vlasnik studija je kupio izuzetno kvalitetni (čitaj i skupi!) trafo firme "Rhode Swartz" namjenjen za njihova mjerna pojačala, pa je upotreba druge elektronke otpala. Time mi uštedio prilično komplikacija sa drugim žarenjem, višim anodnim naponom i samim fizičkim smještajem druge elektronke, a da ne govorimo o selekciji! Prilagodni linijski trafo bi mi i tu trebao, iako nešto jeftiniji.
Prije E810F sam u tom uređaju eksperimentirao i sa D3a i E280F, ali E810F je tu radila bolje.
Elektronku 6J52P u to doba nisam imao, zapravo nisam niti znao za nju (~1982.~3.)!

[sstrsat]

Ako se mozes prisjetit nakon 30 godina, bilo bi zanimljivo znat koliki je nivo signala daval taj mikrofon. Pretpostavljan da je to bilo manje od 1mV jer se meni D3a odlicno pokazala po pitanju u sklopu ositljivosti 1mV. OK, tu je iza RIAA stupanj pa spektralna raspodila suma nije ista ka u skroz frekventno linearnom lancu koji dolazi posli mikrofonskog preampa ali odredjene usporedbe se ipak mogu barem priblizno donit.

A kad smo se vec dohvatili kondenzatorskih mikrofona, upravo mi je palo na pamet da bi bilo zanimljivo vezat ga izmedju anode i resetke pa iskoristit to ca bi varijacija njegovog kapaciteta bila multiplicirana Millerom i ka takva bi predstavljala vecu varijaciju signala na ulazu nego ca se dobiva u klasicnom spoju di je stupanj pojacanja vezan na mikrofon. Ovo je naravno samo prvi obris ideje i tribalo bi prvo malo to racunski razmotrit. Principjelno se tu nista ne minja u odnosu na klasicni kondenzatorski mikrofon di varijacija kapaciteta koji je vezan na malo veci napon dovodi do varijacije potencijala na radnom otporniku jedino ca se iskoristava Millerov efekt da poveca tu varijaciju koja je u samom mikrofonu iz puno razloga ogranicena i ne moze se tek tako povecat