SIT, u proslosti znan kao VFET

[ilimzn]

Da li su ovi dobri, nemogu naci nemogu naci datasheet za njih? http://www.ebay.com/itm/2SK70-V-FET-one ... 4a974c4186

2SK70/2SJ20 su VFET-ovi prve generacije i sasvim su upotrebljivi, no originalni su datasheetovi jako rijetki a k tome i sturi. Okvirno Vdsmax=100V, Idmax=10A, Rdson=1 ohm, mu=7-10. Cgs je oko 800pf (za usporedbu, Cgs P-kanalnog komplementarca 2SJ20 je oko 1.4nF). Ono sto jos znamo je da postoje i 2SK70A/2SJ20A. Problem s originalima je sto je Vdsmax = Vdgmax. Kako je Vgs negativan, Maksimalni Vds je zapravo ogranicen Vgs-om, i moze biti 100V jedino za Vgs=0. To su popravili s 'A' verzijom. No, mjerenja pokazuju da 2SK70/2SJ20 tipicno imaju probojne napone preko 150V.

VFET-ovi imaju dosta velike tolerancije izmedju primjeraka. Osim toga, postoje i razni pristupi projektiranju VFET-ova, konkretno NEC, Yamaha, Tokin, vs. Sony, kao i podataka o sortiranju istih, radi spomenutih tolerancija.

NEC, Yamaha i Tokin su projektirali VFET-ove s naglaskom na strminu.
NEC se koncentrirao na komplementarnost osnovnih elektrickih parametara kao sto su maksimalni napon i struja, relativno slicna strmina i mu, ali vrlo razliciti ulazni kapaciteti.
Yamaha je postigla bolju komplementarnost manipulacijom maksimalnog dozvoljenog napona, tako da su P-kanalni VFET-ovi za nizi maksimalni Vds.
Tokin je tu problematiku kompletno izbjegao time da uopce nisu ni radili P-kanalne VFET-ove, i koncentrirao se na relativno smanjenje tolerancija.
Za gornje proizvodjace nije ustanovljen nikakav sustav sortiranja po tolerancijama, npr. grupiranje i oznake grupa. Medjutim, cinjenica je da je npr. Yamaha prodavala VFET-ove za svoja pojacala iskljucivo kao pakete sa selektiranim (uparenim) dijelovima, i uvijek je trebalo mijenjati cijeli komplet.

Sony je imao nesto drugaciju ideju, smanjena strmina, ali isto tako i smanjeni ulazni kapaciteti (sto im je bilo bitno radi inicijalne namjene, pojacalo u klasi D). S obzirom na upotrebu u klasicnim izlazima, njihovi VFET-ovi su se morali paralelizirati (radi relativno male maksimalne struje), tako da postoji sustav grupiranja koji je relativno dobro poznat. Sony VFET-ovi su nesto linearniji na manjim strujama od konkurencije, no to se placa manjim pojacanjem i vecim unutrasnjim otporom.

[sstrsat]

Medjutim, cinjenica je da je npr. Yamaha prodavala VFET-ove za svoja pojacala iskljucivo kao pakete sa selektiranim (uparenim) dijelovima, i uvijek je trebalo mijenjati cijeli komplet.

Ovo i je ona kljucno najbolnija tocka u ciloj toj prici o Vfetovima. Ta cinjenica vrlo jasno govori kolika je vridnost ono malo objavljenih grafova - vrlo mala i zapravo nikakva. Ti grafovi zapravo mogu posluzit samo za orijentaciono sagledavanje mogucnosti nekog tipa Vfeta po pitanju pojacanja / izlazne snage ali ic bazirat konkretnu konstrukciju na nekom grafu koji se da nac na netu je jako diskutabilni put.
Zapravo je jedini pravi nacin obavit individualno mjerenje na svakom pojedinom primjerku pa tek onda na bazi rezultata mjerenja ocinit da li ic u neku konkretnu konstrukciju. Takva predmjerenja su pogotovo vazna ako je intencija ic na neku protutaktnu DC vezanu konstrukciju (komplement, kvazikomplement, circlotron, svejedno) dok je situacija ipak dosta blaza ako se planira SE konstrukcija.

Ovi problemi ponajvise proizlaze iz cinjenice da je jako malo Vfetova prezivilo do danasnjih dana pa je jako otezano trazenje primjeraka koji ce po karakteristikama bit dovoljno bliski da mogu bez nekih malo specijalnijih pristupa delat u DC vezanim protutaktnim konstrukcijama. Yamaha je naravno mogla uparivat Vfetgove kad ih je sama proizvodila ali sa tom vrlo ogranicenom kolicinom njezinih Vfetova koji se jos mogu nac (u kineskim zabitima ) je tesko razmisljat o nekom vecem stupnju uparivanja.

Da li to znaci da triba unaprid zaboravit na Vfetove i prekrizit razmisljanja o njima?
Odgovor je ipak ne jer Vfetovi omogucuju postizavanje itekako respektabilnih karakteristika pojacala, zapravo takvih karakteristika kojima ce i bipolarci i danasnji power mosfeti tesko pric blizu. Ali.... triba zaboravit one sheme na netu (pogotovo vridnosti komponenti na njima) i na bazi predmjerenja isplanirat konstrukciju. To je naravno puno tezi put ali on zapravo nima alternative.
Kako je ipak jedan broj Yamahinih Vfetova dosal u Hr (mozda smo i zemlja di ih ima najvise ), bit ce tokom vrimena na ovom forumu i vise govora o njima i nekih konkretnijih prilaza konstrukcijama sa njima.

Nazalost, u vrime kad su oni nastali tehnologija jednostavno nije bila u stanju postic neku vecu ujednacenost od primjerka do primjerka. A kako su njihove karakteristike itekako razlicite od bipolaraca ili power mosfeta onda jako tesko dolaze u obzir oni manje vise tipicni pristupi da se neki problemi rjesavaju (mozda bolje rec zaobilaze) primjenom ovolike ili onolike povratne veze ka neke univerzalne likarije (kako je neki dozivljavaju).
Virovatno su Vfetovi iz danasnje proizvodnje (mozemo rec u neku ruku klonovi od 2SK77) puno ujednaceniji ali kolike su njihove cijene tesko da ikome mogu bit atraktivni. Medju naftnim seicima tesko da ima diy-era

[ilimzn]

Evo par krivulja za koje cemo se nadati da ih google i slicni nece bas odmah pokupiti, pa zato necu napisati o kojem se VFET-u radi, nego to pise u slikama (JD33 je kombinirana oznaka serije i grupe karakteristika, pri cemu serija JD3 oznacava noviju verziju koja interno zapravo ima dva kristala spojena u paralelu).

Krivulje koje slijede sam inicijalno htio staviti na internacionalni diyaudio, ali sam od toga odustao kad se (cini se) ispostavilo da je problem sto se po ovom pitanju ne klanjam oltaru Nelsona Pass-a (kojeg mu uporno podizu unatoc njegovim protivljenjima). namjera je naravno bila prikazati malo kompletnije krivulje kako bi se konstruktori onog l'amp-a i njegovih varijacija mogli malo lakse snaci u odabiru radne tocke. Radi se o krivuljama na relativno velikim strujama i malim naponima:

2SK82_JD33_HC.gif (26.8 KiB) Pogledano 8046 put/a.

Jednostavno pojacalo s strujnim izvorom u krugu draina (ili prigusnicom) i kondenzatorom prema 8 ohma opterecenju (da se odvoji DC prednapon) je s ovakvim dijagramom lako konstruirati. Dijagram koji sam dao je u opsegu Id=0 do 5A, Uds=0 do 60V. 8 ohma je nagib 40V/5A, kojeg je dosta lako konstruirati u tocki na krivulji maksimalne disipacije od 50W, negdje izmedju Ugs=-4 i -5V. Ono sto je zanimljivo je da se dobije gotovo posve simetrican odnos Ugs - Id - Uds, sto je inace atipicno za triodne krivulje. Pobudni napon za punu snagu je ipak dosta visok, a moguce je dobiti nekih 8-9W izlazne snage. Teorija za ovakav sklop predvidja maksimalno 1/4 disipacije 'triode', sto bi bilo 12.5W, pa je ovakav rezultat zapravo prilicno dobar. Uz ovakvu poznatu krivulju zaista niej problem konstruirati pojacalo - napajanje bi bilo oko 55V, strujni izvor u krugu draina oko 2A, a maksimalna ekskurzija izlaznog napona se podesi prednaponom, koji ce biti oko -4.5V, radna tocka je taman negdje oko 25V/2A.

No, ovaj dijagram zapravo pokazuje relativno neefikasan dio ukupnih krivulja. Ovak konkretni VFET ima relativno visok unutrasnji otpor u gore odabranoj radnoj tocki oko 12.5 ohma, sto bas nije idealno ni sa stanovista linearnosti, ni sa stanovista damping faktora, ako spajamo 8-ohmski zvucnik. Alternativa je spajanje dva ili vise VFET-a u paralelu pri cemu se poprilicno povecava disipacija, ili, kao i kod cijevi, uporaba izlaznog transformatora. Naravno, za ovaj slucaj necemo promatrati opciju uporabe nekog drugacijeg VFET-a koji nema ovaj problem. Put ka transformatorskoj opciji i potencijalni dobici od toga se pokazuju na krivulju koju necete nacu u inace oskudnoj literaturi, a koja slijedi:

2SK82_JD33_HV.gif (29.64 KiB) Pogledano 8046 put/a.

Ova familija krivulja ide do prakticno maksimalnog dozvoljenog napona Vds i pokazuje pravu prirodu VFET-a kao pojacivackog elementa, s time da treba reci da ovaj konkretan tip nije vrh vrhova, jer je u osnovi razvijen za sklopne potrebe ili za rad u komplementarnim pojacalima.

Kad smo vec kod sklopnih aplikacija, gdje se VFET inicijalno i najprije koristio (s obzirom da nije jos bilo MOSFET-a za takve snage), evo jednog dijagrama koji pokazuje ponasanje na vrlo malim naponima i velikim strujama, sto bi se moglo nazvati 'otpornim podrucjem', u kojem je ponasanje VFET-a najslicnije promjenjivom otporu:

2SK82_JD33_Rdson.gif (27.01 KiB) Pogledano 8046 put/a.

Uzevsi 0V kao 'maksimalno propusni VFET' nije tesko ocitati minimalni otpor, koji iznosi oko 1.5 ohma, sto izgleda prilicno razocaravajuce za element cija je maksimalna dozvoljena struja 10A. Pri 10A to bi znacilo pad napona od 15V i jos bitnije, 150W topline, vise od maksimalno dozvoljenih 100W. Dapace, kad bi se dijagram prosirio, situacija bi bila i gora jer otpor raste porastom Uds, sto povlaci povratnu vezu koja moze biti opasna - porast struje generira porast napona, koji povecava otpor cime se povecava porast napona itd...
Covjek bi na prvi pogled pomislio da je ovo prilicno los element za glumljenje sklopke. No, to nije cijela prica. Evo jednog grafa kojeg nema ni u jednoj literaturi:

2SK82_KD33_Beta.gif (27.09 KiB) Pogledano 8046 put/a.

Ono sto nije bas opce poznato je da slicno kao i vakumske triode, i VFET-ovi imaju podrucje rada s strujom 'resetke', pri cemu su dozvoljene dosta velike struje (s obzirom da je pad napona tipican za silicij, do oko 0.6V), i tu se pokazuje nesto sasvim drugo - vec s malim porastom sruje gate-a (dakle govorimo o pozitivnim naponima na gate-u), unutrasnji otpor VFET-a naglo pada, a krivulje postaju slicne pentodnim, sto je i dalje analogno triodama, u ovom sucaju emisionim za visoke frekvencije. Za konkretni tip, 100mA u gate spusta Rdson ispod 0.1ohm pri 5A. S 500mA, Rdson je 0.06 ohma do maksimalne dozvoljene struje od 10A. Ako bi ovo gledali kao neku vrstu beta kao kod bipolarnih tranzistora, tada 'beta' pada sa strujom kao i kod tipicnog bipolarca, ali pri 10A iznosi cca 20 cak i za vrlo male napone Uds, koji su puno manji od napona zasicenja tipicnog usporedivog bipolarnog tranzistora. A to nije sve - za razliku od bipolarca, VFET nema manjinske nosioce koje kod izkljucenja treba nekako 'maknuti' iz strukture, sto znacajno povecava vrijeme iskljucenja, vec ih sama po sebi 'odnese' struja kanala - radi toga je VFET izuzetno brz sklopni element. Konkretan primjerak ima i poprilicno malen ulazni kapacitet (okvirno osminu ekvivalentnog MOSFETa), i koristio se, skupa sa svojim komplementarcem, u izlaznom stupnju pojacala u klasi D, kod kojeg je potrebno cim krace vrijeme preklapanja i u konkretnom slucaju iznosi svega 50ns. Radi se o diskretnoj tehnici, pa bi se danas to moglo i poboljsati. Cisto za usporedbu, u 50ns izlazni stupanj napravi prelaz s +75 na -75V, sto daje ekvivalentnu brzinu brida (slew rate) od 3000V/us, i aproksimativnu gornju granicnu frekvenciju od cca 20MHz pri punoj snazi. Da bi se dobila stvarna slika u odnosu na raspolozive poluvodice tog vremena, pojacanje izlaznog stupnja u tim uvjetima iznosi oko 8, sto znaci da je aproksimativni Ft ovakvog VFET-a barem 160MHz. Kazem barem, jer se radi o rezultatu u konkretnom i ne bas idealnom sklopu sa svim parazitnim induktivitetima i kapacitetima, maksimalno koristenje VF metoda konstrukcije i kvalitetnije kuciste za isti kristal bi vjerojatno dalo znacajno bolje rezultate. Ponovit cu da tada nije bilo usporedivih JFET-ova, MOSFET na toj razini nije jos ni izmisljen, a takve performanse ni dan danas nisu dostizne bipolarnim tranzistorima, i vjerojatno nikad nece ni biti.

[baka]

ima li kakvih novih informacija ? Da oživimo temu

[aparatusonitus]

ima li kakvih novih informacija ? Da oživimo temu

Upravo naletio na ovo http://www.diyaudio.com/forums/pass-lab ... ost3232311
A ovo MORATE vidjeti...nevjerojatno https://www.youtube.com/watch?feature=p ... _u6l_tGQ70

[Khadgar2007]

baš ne kužim ovaj video. tj. "pretvaranje" krivulje, ali kada se na ekranu pokazao triodski izgled gledam,gledam i gledam,i vilica mi opala koliko je graf linearan.

[ilimzn]

ima li kakvih novih informacija ? Da oživimo temu

Upravo naletio na ovo http://www.diyaudio.com/forums/pass-lab ... ost3232311
A ovo MORATE vidjeti...nevjerojatno https://www.youtube.com/watch?feature=p ... _u6l_tGQ70

Nije to nista posebno nevjerojatno, radi se o paralelnoj lokalnoj NPV, poznatoj jos i kao Schade NPV (konkretno u slucaju Schade, apliciranoj na beam tetrodu). Taj se princip moze primijeniti na bilo koji element s pojacanjem i dobiju se krivulje triode, no ne bez nekih drugih problema - ulazna impedancija se drasticno smanjuje (u protivnom se smanjuje gornja granicna frekvencija radi parazitnih kapaciteta), a u principu se strmina mijenja za pojacanje (mu) ovisno o faktoru povratne veze. Ipak, u odgovarajucoj topologiji se ovo moze ponekad i direktno primijeniti, zgodno je jer omogucava 'podesavanje' parametara 'triode', tim sire sto su strmina i izlazni otpor pojacivackog elementa veci. Upravo radi toga je slika za bipolarac slicna idealiziranoj triodi, no ujedno je i ulazni otpor najmanji.

[sstrsat]

Upravo naletio na ovo http://www.diyaudio.com/forums/pass-lab ... ost3232311
A ovo MORATE vidjeti...nevjerojatno https://www.youtube.com/watch?feature=p ... _u6l_tGQ70

E kad bi te (zaista lipe) slike pricale cilu pricu.....

Nije to nista posebno nevjerojatno, radi se o paralelnoj lokalnoj NPV, poznatoj jos i kao Schade NPV (konkretno u slucaju Schade, apliciranoj na beam tetrodu). Taj se princip moze primijeniti na bilo koji element s pojacanjem i dobiju se krivulje triode, no ne bez nekih drugih problema - ulazna impedancija se drasticno smanjuje (u protivnom se smanjuje gornja granicna frekvencija radi parazitnih kapaciteta), a u principu se strmina mijenja za pojacanje (mu) ovisno o faktoru povratne veze. Ipak, u odgovarajucoj topologiji se ovo moze ponekad i direktno primijeniti, zgodno je jer omogucava 'podesavanje' parametara 'triode', tim sire sto su strmina i izlazni otpor pojacivackog elementa veci. Upravo radi toga je slika za bipolarac slicna idealiziranoj triodi, no ujedno je i ulazni otpor najmanji.

Ima tu i puno skrivenih detalja i ne moze se cinjenica da Schade npv pretvara beam tetrodu ili pentodu u nesto ca je po grafu zaista jako slicno pravoj triodi bas direktno priminit na poluvodice.
Prvo je onaj "klasicniji" razlog, da bi se dobil graf cim slicniji triodnom mora Schade npv bit vrlo jaka (teoretrski idealno bi bilo da je 100 %-na) ali osim ca bi takva znacila vrlo malu ulaznu impendanciju tako pretvorenog aktivnog elementa (ca vec samo po sebi znaci jako veliko opterecenje prethodnog stupnja) podrazumiva se da bi izlazni otpor prethodnog stupnja moral bit jako visok jer inace takva npv prakticno ne bi ni bila izvediva. A vrlo nezgodna je cinjenica da ce se stupanj sa velikom izlaznom impendancijom generalno ne bas najbolje nosit sa niskoomskim i jos povrh svega frekventno nelinearnim teretom. I to nas dovodi do onog drugog (po meni puno znacajnijeg) problema.

Naime, direktna usporedba grafova beam tetrode ili pentode sa jedne i Jfeta ili bipolarca sa druge strane je moguca samo dok smo u domeni vrlo niskih frekvencija i dok se na njih ne aplicira nikakva povratna veza. A sa povisenjem frekvencije jedna mala cinjenica rusi cilu idilu takve slike. Dok je kod beam tetrode ili pentode povratni kapacitet vrlo mali (reda nekih 0,01 pF ili i manji) i prakticno gotovo potpuno linearan, on se kod (jacih) Jfetova i bipolaraca nerijetko krece i u redu velicine nekoliko stotina pF a osim toga je i naponski zavisan pa je jako nelinearan.
A to u praksi znaci da je i Schade npv aplicirana na takve elemente jako frekventno ovisna i da vise nece bit definirana samo otpornikom izmedju izlaza i ulaza nego da ce i taj veliki povratni kapacitet imat itekakav frekventni uticaj na iznos Schade npv-a. Tako da mozemo rec da bi nagib i oblik tako stvorenih "triodnih" krivulja bil itekako frekventno ovisan vec od relativno niskih frekvencija. Naravno, i ulazna impendancija tako stvorenog elementa bi pokazivala itekakvu frekventnu ovisnost.
Ca to znaci za karakteristike i kvalitetu tako kreiranog pojacala bi najbolje pokazal spectro analizator i nazalost slika (pogotovo ako bi se delal intermodulacijski test sa vise frekvencija) bi bila prilicno porazna.

OK, nije ipak bas doslovno sve tako crno i postoje elementi na koje se moze priminit ovakav pristup a da se dobije sasvim lipi rezultat cak i u vrlo sirokom frekventnom opsegu. Samo je kvaka u tome ca je takvih elemenata jako jako malo i ca triba jako dobro znat kojega izabrat. Generalno bi tu mogli doc u obzir Jfetovi i bipolarci koji su sposobni delat "punom parom" do najmanje nekih 100 MHz-a pa kao takvi imaju vec sami po sebi relativno male povratne kapacitete. Jedan primjer uspjesne primjene Schade npv na poluvodice je ono legendarno Siliconix-ovo pojacalo koje u izlazu koristi njihove VMOS-e 2N6658. A na ono pravo pitanje (zasto takva njihova koncepcija nije sire zazivila) mislin da je odgovor prilicno jasan. Konstruktori iz tog doba su bili itekako svjesno ovoga ca san ovdi navel i znali su da sa tipicnim "audio" tranzistorima takva koncepcija ne moze bit uspisna pa nisu ni isli glavom kroz zid. Tadasnja cijena tih Siliconix-ovih mosfeta ili RF tranzistora snage je isto bila skroz neprivlacna tako da je ta Siliconix-ova koncepcija pojacala pomalo tonula u zaborav. Pa cak i danas nije skroz lako ni jeftino nac elemente koji bi tu dobro udovoljavali. Ima doduse nesto fetova iz npr Toshiba produkcije koji imaju prilicno male i cak zacudjujuce linearne kapacitete ali takvih elemenata stvarno nima puno.

To ca neki sa big diyaudio.com danas otkrivaju toplu vodu i odusevljavaju se slikama sa ekrana curve tracera prilicno pokazuje koliko o svim tim skrivenijim aspektima uopce "razmisljaju". A samo da malo promisle o tome sa kojim frekvencijama dela curve tracer (generalno sa 50 i 100 Hz) tribalo bi im oci malo sire otvorit......

[aparatusonitus]

Nije to nista posebno nevjerojatno, radi se o paralelnoj lokalnoj NPV, poznatoj jos i kao Schade NPV (konkretno u slucaju Schade, apliciranoj na beam tetrodu). Taj se princip moze primijeniti na bilo koji element s pojacanjem i dobiju se krivulje triode, no ne bez nekih drugih problema - ulazna impedancija se drasticno smanjuje (u protivnom se smanjuje gornja granicna frekvencija radi parazitnih kapaciteta), a u principu se strmina mijenja za pojacanje (mu) ovisno o faktoru povratne veze. Ipak, u odgovarajucoj topologiji se ovo moze ponekad i direktno primijeniti, zgodno je jer omogucava 'podesavanje' parametara 'triode', tim sire sto su strmina i izlazni otpor pojacivackog elementa veci. Upravo radi toga je slika za bipolarac slicna idealiziranoj triodi, no ujedno je i ulazni otpor najmanji.

U pravu si...kad gledaš iz današnje perspektive, ali daj se zamisli kada si prvi put vidio Shade NPV na djelu...vjerojatno si "otkinuo" kao i ja sinoć
Ono što je "zabrinjavajuće" je da je, koliko je meni poznato, ova metoda lineariziranja vrlo malo korištena od diyselfera koji rade s solid state aktivnim elementima. Pretpostavljam da je ova metoda našla svoju primjenu u monolitnim opampovima i ako ne griješim u Creek pojačalima (Alex Nikitin kao dizajnerom, kasnije u A.N.T audio).

Odmah mi se javila ideja da Shade linearizaciju iskoristim u onom mom Sansui-Rush opampu koji sam ti poslao prije neki dan.
Konkretno, ako umjesto J-fet buffera/LED/J-fet CCS stavim komplementarni dupli BJT EF (Darlington) sa obje strane Sansui diferencijala i tako da mu polariziram baze +/-1V3, postavim Shade lokalnu NPV na sve BJT Sansui diferencijala, stavim kaskadu preko Sansui diferencija i eventualno povećam degeneraciju na emiterima (ovisno o biasu, naravno), pitam se da li bih time u velikoj mjeri anulirao problem s ulaznom impedancijom i parazitnim ulazno/izlaznim kapacitetima?

[sstrsat]

Odmah mi se javila ideja da Shade linearizaciju iskoristim u onom mom Sansui-Rush opampu koji sam ti poslao prije neki dan.
Konkretno, ako umjesto J-fet buffera/LED/J-fet CCS stavim komplementarni dupli BJT EF (Darlington) sa obje strane Sansui diferencijala i tako da mu polariziram baze +/-1V3, postavim Shade lokalnu NPV na sve BJT Sansui diferencijala, stavim kaskadu preko Sansui diferencija i eventualno povećam degeneraciju na emiterima (ovisno o biasu, naravno), pitam se da li bih time u velikoj mjeri anulirao problem s ulaznom impedancijom i parazitnim ulazno/izlaznim kapacitetima?

Mada pitanje nije postavljeno meni, mislin da mogu rec nesto oko toga. Doduse malo napamet jer tu konkretnu shemu nisan vidil ali kako se spominje "Sansui diferencijal" onda pretpostavljan da otprilike znan o cemu se otprilike radi pa mislin da necu otic u offtopic.

Ideja o primini Schade-a na "dolnji" (common emiter) tranzistor u kaskodi bas i nima puno svrhe. Taj i inace radi sa cca jedinicnim pojacanjem tako da je njegov "pecat" na spektralne osobine cilog sklopa zapravo vrlo mali i nima nekog veceg znacaja oce li on imat "triodne" ili "pentodne" karakteristike.
Teoretski bi se Schade princip mogal priminit tako da se sa kolektora "gornjeg" tranzistora (onog sa common base) potegne npv na bazu "dolnjeg" ali to bi donilo podosta problema. Jako bi se smanjil ulazni otpor i jako povecal ulazni kapacitet kaskode sklopa a taj veliki kapacitivni teret ne bi bil bas ugodan za ulazni buffer (komplementarni dupli BJT EF koji navodis da bis stavil). Tu bi vrlo lako moglo doc do nestabilnosti i oscilacija.

A i inace je pitanje da li bi se tako priminjena Schade npv mogla i dalje zvat Schade npv. Mislin da to bas i ne bi bilo terminoloski ispravno jer ako bi se prihvatilo da ju se i dalje tako zove ako je potegnuta preko vise stupnjeva onda bi vrlo blizu bila i analogija da se invertirana konfiguracija opampa sa jakom npv moze proglasit za "ekvivalent" triode ca bi naravno bilo skroz besmisleno.
Schade npv zapravo i ni nista drugo nego paralelno - paralelna npv. Upravo taj tip npv koji se koristi kod invertirane konfiguracije opampa.

I btw Ivo, ako se vec u javnoj temi referiras na neku shemu onda ne bi bilo lose da ju nalipis u temu (makar u principjelnoj formi). Cisto da se izbigne konfuzija i eventualne pogresne polazne pretpostavke koje bi vodile do pogresnih zakljucaka