zbotic je napisao/la:Pitanje ti je dugo, a odgovor kratak. Što snažniji transformator i što veći ukupni kapacitet kondezatora, to bolje.
Ja bi prije rekal da Pincov post nije dugo pitanje nego zapravo jedan skup vrlo kompleksnih pitanja. Mogu se u najgrubljim crtama slozit da se uzme cim veci trafo i cim veci elki ali to je samo djelic odgovora. Veci elki obicno znace i vece parazitne parametre tako da sa njima triba izvodit ne samo propisno bpassiranje (a dobro bi bilo i Zobeliranje) nego bi tribalo uvodit u igru i odredjene prigusnice tako da filterski lanac zadrzi dobre filterske osobine ne samo pri 50 / 100 Hz nego i na frekvencijama puno visima od audio opsega.
Opcenito je tesko rec da postoji skroz jasan odgovor koliko je dovoljna velicina elka ali siguro nece skodit ako su oni veci uz uzimanje u obzir onoga ca san gore navel i ako trafo i diode mogu podnit struje punjenja. Istina, brum na izlazu pojacala moze i sa manjim elkima bit necujan ali to ovisi itekako o topologiji pojacala i njegovoj sposobnosti ponistavanja valovitosti na izlazu. E sad, problem je u tome ca je sama "necujnost bruma" daleko od toga da bude jedini kriterij za ocjenu kvalitete. Ovdi triba imat u vidu da svaki rezidualni brum na izlazu pojacala zapravo znaci pojavu neke vrste amplitudne modulacije koja moze bit dovoljno potisnuta zbog same simetrije pojacala pa je bez signala necujna ali dovodjenjem (jaceg) signala ona moze i porast pa iako ce i dalje bit prividno necujna zbog efekta maskiranja, njezin "zvucni potpis" siguro nece izostat.
To opet otvara niz kompleksnih pitanja vezanih kako uz simetriju samog pojacala (o cemu se obicno vodi puno racuna) tako i uz simetriju filterskog djelovanja elki u ispravljacu (cemu gotovo doslovno nitko ne posvecuje nimalo racuna). A za konstrukciju pojacala koja ima aspiracijeda da bude vrhunsko triba i o tome vodit racuna pa ne samo uzet filterske elke jednakih delariranih kapaciteta nego osigurat da oni stvarno budu jednaki (npr dodavanjem u paralelu manjih elka u +/- granama ispravljaca dok se ta jednakost ne postigne, obratit paznju na uparivanje dioda u ispravljacu ako se koristi grec od diskretnih dioda, obratit paznju na cim vecu jednakost sekundarnih namota trafa (bifilarni namot npr)......
To su sve detalji koji dijele dobru / vrhunsku konstrukciju od prosjecne ili lose.
Ca se tice dimenzioniranja trafa po snagi, mogu rec da je jedina dobra praksa da trafo bude minimalno tako dimenzioniran da moze trajno podnosit snagu potrosnje obadva kanala pri punoj pobudi.
A kolika je ta snaga, recimo ovako. Cista B klasa ce uz uvjet opterecenja otpornikom (nereaktivnim teretom) imat teoretskoih 78,5 % iskoriscenja (samo izlazni stupanj naravno, zanemarimo zasad potrosnju drivera i ulaza) dok ce u AB klasi taj postotak bit (zavisno od struje mirovanja) izmedju nekih 65% i mozda 70% pri istim uvitima opterecenja. Ali kako zvucnik nazalost nije otpornik nego reaktivni teret onda se tu javljaju i fazni pomaci pa se i ta matematika minja ili drugin ricima postotak iskorisenja se jos smanjuje. Tako da kod AB pojacala sa reaktivnim teretom ne triba ocekivat vise od nekih 50 % iskoristenja. To znaci da ce pojacalo snage 100W pri maksimalnoj pobudi i sa prikljucenim zvucnikom trosit negdi oko 200W pa te relacije triba uzimat u obzir prilikom dimenzioniranja trafa.
Naravno, komercijala radi drukcije i sve bazira na cim manjoj cijeni proizvodnje pa precesto drasticno reducira velicinu trafa (jel to ka prolazi

) ali diy praksa di se radi o pojedinacnim uredjajima ne bi tribala ic ispod ovdi navedenog.
Naravno, u ovom postu sam samo zagrebal povrsinu tih kompleksnih pojava interakcije pojacala i ispravljaca i o tome bi se komotno mogla napisat manja knjiga.