Par SE transformatora od 5k

[davorin]

Davorine, hvala na analizi i proracunu. Mislim da Branko iz Odeona ima limove EI-84 i EI-75. Vjerojatno bi odgovaroa ovaj EI-75, samo ne znam ima li ga trenutno. S EI-84 smo vec radili. Vidjet cu s Brankom sto ima, i da li bi bio voljan to namotati.

Limovi EI-75 bi u potpunosti odgovarali (debljina paketa 38mm) i trafo bi se mogao namotati bez ikakvih izmjena. Izolacija između slojeva primara 0,03-0,05mm, a između primara i sekundara 0,18-0,20mm. Zračni raspor od 0,1mm znači da se između složenih "E" i "I" limova stavi papir od 0,05mm (uglavnom PAUS-papir ima tu debljinu), tako da ukupan dio "zraka" bude 0,1mm zbog dvostrukog prekida silnica.

[Edison]

Davorine, upravo sam se cuo s Brankom. Nazalost, nema limova EI-75, ima EI-84 i kalemove debljine 28, 38 i 42mm. Moze se kalem prilagoditi na sirinu koja treba. Ne znam koliko veci limovi mijenjaju podatke motanja, ali s istom zicom i brojem namotaja nece se kalem ispuniti do vrha. Ako ti nije tesko, mozes li proracunati za novu situaciju. Duznik sam ti. A drago mi je da ce se to raditi kod Branka. Znam da ce izrada biti zaista visoke kvalitete.

[davorin]

Davorine, upravo sam se cuo s Brankom. Nazalost, nema limova EI-75, ima EI-84 i kalemove debljine 28, 38 i 42mm. Moze se kalem prilagoditi na sirinu koja treba. Ne znam koliko veci limovi mijenjaju podatke motanja, ali s istom zicom i brojem namotaja nece se kalem ispuniti do vrha. Ako ti nije tesko, mozes li proracunati za novu situaciju. Duznik sam ti. A drago mi je da ce se to raditi kod Branka. Znam da ce izrada biti zaista visoke kvalitete.

Probat ću tjekom dana ili sutra preračunati trafo za EI-84 jezgru, jer će se neke stvari promijeniti. Nešto veći presjek (ali i nešto duži put magnetnog toka pa će porasti rasipni induktiviteti!), nešto više bakra za 1 zavoj (da bi gubitci ostali prihvatljivi treba povećati presjek žica, pa ponovo preračunati raspored namotaja i napraviti provjeru stane li sve to u "prozor"), nešto veća maksimalna snaga, ali i nešto veći parazitni kapaciteti!

[Edison]

Probat ću tjekom dana ili sutra preračunati trafo za EI-84 jezgru, jer će se neke stvari promijeniti. Nešto veći presjek (ali i nešto duži put magnetnog toka pa će porasti rasipni induktiviteti!), nešto više bakra za 1 zavoj (da bi gubitci ostali prihvatljivi treba povećati presjek žica, pa ponovo preračunati raspored namotaja i napraviti provjeru stane li sve to u "prozor"), nešto veća maksimalna snaga, ali i nešto veći parazitni kapaciteti!

Hvala ti, Davorine. Nije hitno, mogu prickati, bit ce svakako brze nego da ih narucujem iz Amerike.

Ako nije problem pojacaj malo struju pa da trafoe eventualno mogu koristiti i s nekom cijevi koje moze raditi s malo vecim strujama. Pada mi na pamet GU-50 u triodi, mada nisam siguran da li je to za nju dobra impedancija...

[davorin]

Hvala ti, Davorine. Nije hitno, mogu prickati, bit ce svakako brze nego da ih narucujem iz Amerike.

Ako nije problem pojacaj malo struju pa da trafoe eventualno mogu koristiti i s nekom cijevi koje moze raditi s malo vecim strujama. Pada mi na pamet GU-50 u triodi, mada nisam siguran da li je to za nju dobra impedancija...

Kod proračuna izlaznog trafa za triodu (triodni spoj pentode/tetrode) je jako važan podatak o unutrašnjem otporu elektronke, pa će trafo raditi jednako dobro sa svim elektronkama koje imaju jednak ili sličan unutrašnji otpor.
Povećanje istosmjerne struje kroz namotaje u SE-topologiji, ozbiljno mijenja gotovo sve podatke za namotavanje: da ne dođe do istosmjernog magnetiziranja jezgre mora se povećati zračni raspor što ozbiljno smanjuje primarni induktivitet, a time se podiže donja granična frekvencija propusnosti. Zbog smanjenja induktivnosti namota mora se povećati broj zavoja, ali time se povećavaju gubitci zbog povećanja omskog otpora zavojnice i povećava rasipni induktiviet što zajedno smanjuje korisnu snagu. Parazitni kapaciteti postaju veći a time se snižava gornja prijenosna frekvencija pa se namotaji moraju "sendvičirati" u više sekcija što komplicira namotavanje i povećava efektivnu debljinu namotaja zbog dodatnih izolacija pa se može dogoditi da sve skupa fizički ne stane u otvor ("prozor").
GU-50 u triodnom spoju se može, uz pravilan izbor napona napajanja i struje kroz elektronku, uz slične rezultate spojiti na jako širok izbor primarnih impedancija, pa i na 3,5kOhma. Razlike će biti u izlaznoj snazi i izobličenjima.

[Schultz]

Koja bi bila onda idealna impedancija za GU50 u SE....?

Možda i ja paralelno se Edisonom naručim dva trafića pa ćemo sa Brankom moći (možda) pregovarati o cijeni.....

[davorin]

Koja bi bila onda idealna impedancija za GU50 u SE....?

Možda i ja paralelno se Edisonom naručim dva trafića pa ćemo sa Brankom moći (možda) pregovarati o cijeni.....

Pitanje je slijedeće: kojim kriterijem birati?
Kriterij snage uz prihvatljiva izobličenja, ili kriterij izobličenja uz prihvatljivu snagu?

[Edison]

Ja bih manja izoblicenja, a snage koliko ispadne...

[Schultz]

Slažem se sa Edisonom...

[davorin]

Ja bih manja izoblicenja, a snage koliko ispadne...

Teorija koja vrijedi za triode i triodno spojene pentode i tetrode: što je veći opteretni otpor, to su niža izobličenja!
U praksi se ipak ide s nešto drugačijom matematikom: povećanjem impedancije izlaznog trafa će se smanjiti izobličenja elektronke, ali će trafo biti nemoguće kvalitetno namotati s aspekta složenosti i ekonomičnosti!
Velika impedancija će tražiti puno zavoja, puno zavoja povećava gubitke i kvari frekventnu karakteristiku ("ruši" visoke frekvencije) te traži složenije "sendvičiranje", složenije motanje traži veći "prozor" i veći trafo, veći trafo ima veće gubitke itd.
Izlazni trafo je kompromis između hrpe oprečnih zahtjeva, pa je bolje poći drugačijim putem.
Treba krenuti od prostorije (veličina), zvučnika (osjetljivost, mogućnost smještaja) i vrste glazbe koja se sluša (što će odrediti dinamiku sistema, odnosno potrebnu snagu uz prva dva uvjeta).
Kad se riješi koliko treba snažno biti pojačalo (koliko vati), treba izabrati izlaznu elektronku koja to može dati uz najpovoljnije uvjete (linearnost, izlazna impedancija, unutrašnji otpor, potreban pobudni napon, cijena, dobavljivost, ...).
Treba težiti k što linearnijim elektronkama koje imaju što manji unutrašnji otpor, manju anodnu impedanciju, manji potrebni pobudni napon, nižu cijenu i što veću dobavljivost.
GU50 zadovoljava većinu kriterija, osim one najvažnije: linearnost! Da bi se dobila kakva, takva linearna radna točka, mora se ići na viši napon napajanja, što traži višu anodnu impedanciju, a upravo to komplicira izradu izlaznog trafa.
Moguće je naravno smanjiti izobličenja i za točke niže impedancije (razne povratne veze, kompenzacijom izobličenja u predstupnjevima, izborom jako kvalitetnih/skupih komponenti, stabilizacijom napona, itd.), ali zar nije jednostavnije uzeti linearniju elektronku?
Nisam do sada (teoretski) uspio naći dobar kompromis između linearnosti i cijene/složenosti izlaznog trafa za GU50, pa takvo pojačalo nisam do sada radio.
Ruska 6P36S ima više od 2 puta manji unutrašnji otpor od GU50 (450 Ohma naprema 1 kOhm gdje je najniži unutrašnji otpor GU50 ali ne i za najlinearniju radnu točku gdje je unutrašnji otpor oko 2 kOhma), izlazna snaga je malo manja (max. 7W naprema maksimalnih 9W od GU50), uz impedancija od 1,8-2 kOhma izlaznog trafa može dati 6-7W (za istu snagu GU50 treba trafo primarne impedancije 4,5-5 kOhma) uz puno linearniju karakteristiku pri manjim snagama.
Mogu izračunati trafo i za GU50, ali to je potpuno novi trafo u odnosu na onaj za EL84 (koji je trebalo samo malo korigirati s obzirom na tip novi limova), pa to moram odgoditi za idući tjedan (vrlo sam zauzet ovaj vikend )