NAD S300

[Boban]

Provjeri disipaciju na Q1,2,3,8,9,10. Ne sjecam se ovako s nogu ali mislim da tu treba staviti nesto malo vece, tipa BD193/140.

Na njima je u simu oko 150mW, trebalo bi da budu ok sa tom disipacijom?. Ako ne, stavljamo jače.

2SC4793 je u kompletno izoliranom kucistu i NIJE dobar izbor za bias tranzistor. Inace, izbor i polozaj bias generatora nije uopce trivijalna stvar. Primjerice, malo ljudi je svjesno da za odredjene situacije i kombinacije tranzistora hladilo moze biti preveliko i da radi toga (paradoksalno) moze doci do termickog bijega. Ovdje se mora barem donekle razmisljati o tome jer se postize konzistentniji rad na varijabilnoj impedanciji opterecenja za vece struje mirovanja.

Stavljamo MJE. Gde bi mu bilo najbolje mesto, između izlaznih?

U stvarnoj izvedbi obavezno predvidjeti bypass folije za sve elektrolite i zener diode.
Isto tako, na izlaz obavezno ide Zobel (RC) prema masi (standardnih 10 ohma + 0.1uF).

OK. Jel treba negde predvideti neke sitne kompenzacije, ili ako bude potrebe to pitanje rešavati na probnom primerku?

[pinco]

Amp je bez globalne npv ca je sasvim u redi i tribal bi lipo delat. kako su u izlazu paralelna slidila i linearnost i izlazni otpor bi tribali bit sasvim u redu i bez globalne npv. Ovdi doduse postoji povratna veza sa drivera na desnu stranu diferencijala ali je ona samo za DC pa ka takva nima nikakvog uticaja na signal. Ja bin je jedino protegal i na izlazne tranzistore da i oni budu obuhvaceni u njezinoj petlji.
Bez toga njihov eventualni offset nije pod kontrolom nicega tako da su odredjene varijacije moguce u zavisnosti od stupnja uparenosti tranzistora, trenutne temperature itd.
Premjestanjem petlje DC npv na izlaz se sa aspekta signala nista ne minja i to je u biti jedini detalj koji bin ovdi prominil.
Neke vele probleme sa stabilnosti mislin da ne bi tribalo ocekivat, pojacanja nisu velika i kontrolirana su lokalno

Kako ovo uradit na shemi?
Bili bilo bolje izbacit i onaj veliki elektrolit, i stavit DC servo sklop, kolki bi bija njegov utjecaj ako se uradi kvalitetno?

[sstrsat]

Jednostavno.
Prekinut vezu izmedju R19 i elka C1. Taj C1 neka ostane spojen na R17 / R18; iako bi njihovo spojiste moglo u tom slucaju ic direktno na masu mislin da ce ostankom takve veze bit i odrzanje offseta jos mrvicu bolje ali to ce se najbolje vidit na gotovom ampu di se i jedna i druga varijanta mogu isprobat. Ako nima razlike, elko moze ic van.

Dodat drugi elko sa sada odspojenog R19 prema masi i to spojiste novog elka i R19 vezat na izlaz ampa preko 10-ak K otpornika.

Oni zadnji red nisi triba boldat. Mozda te je zavaralo ca san ga napisal odma ispod ali to o stabilnosti nima nikakve veze sa ovom modifikacijom u DC domeni. To o stabilnosti san napisal vise ka naglasavanje da ce amp lako moguce moc bit bez ikakvih kompenzacijskih mjera

[pinco]

Jednostavno.
Prekinut vezu izmedju R19 i elka C1. Taj C1 neka ostane spojen na R17 / R18; iako bi njihovo spojiste moglo u tom slucaju ic direktno na masu mislin da ce ostankom takve veze bit i odrzanje offseta jos mrvicu bolje ali to ce se najbolje vidit na gotovom ampu di se i jedna i druga varijanta mogu isprobat. Ako nima razlike, elko moze ic van.

Dodat drugi elko sa sada odspojenog R19 prema masi i to spojiste novog elka i R19 vezat na izlaz ampa preko 10-ak K otpornika.

Oni zadnji red nisi triba boldat. Mozda te je zavaralo ca san ga napisal odma ispod ali to o stabilnosti nima nikakve veze sa ovom modifikacijom u DC domeni. To o stabilnosti san napisal vise ka naglasavanje da ce amp lako moguce moc bit bez ikakvih kompenzacijskih mjera

Fala na objašnjenju, isprobat ću tu modifikaciju.

[ilimzn]

Jednostavno.
Prekinut vezu izmedju R19 i elka C1. Taj C1 neka ostane spojen na R17 / R18; iako bi njihovo spojiste moglo u tom slucaju ic direktno na masu mislin da ce ostankom takve veze bit i odrzanje offseta jos mrvicu bolje ali to ce se najbolje vidit na gotovom ampu di se i jedna i druga varijanta mogu isprobat. Ako nima razlike, elko moze ic van.
Dodat drugi elko sa sada odspojenog R19 prema masi i to spojiste novog elka i R19 vezat na izlaz ampa preko 10-ak K otpornika.

Ovdje se radi o kompromisu, jer je za dobre DC uvjete rada pozelno cim vece pojacanje bez NPV. Ono je kod ovog sklopa odredjeno jednim dijelom ulaznom degeneracijom, ali u najvecoj mjeri otporima R17 i R18. Bez njih je pojacanje kaskodnog stupnja izuzetno visoko jer je za DC uvjete impedancija izlaznog stupnja u stotinama kiloohma. Nasuprot tome, izlaz je slijedilo, tako da na samom izlazu sklopa eventualno u odnosu na spoj R17 i R18 moze biti par desetaka mV offset-a, sto ulazi u pravila dobrog ponasanja pojacala (po meni je kriterij +-50mV maks offset na izlazu). Sam izlaz zahtijeva prilicno dobru termicku spregu pa je za ocekivati da se offset, iako temperaturno ovisan, nece bitno mijenjati niti izaci iz tih zadatih granica.
Upravo radi vega ovoga je spojna tocka R17 i R18 izabrana kao tocka za npv. U DC uvjetima se C1 ne vidi, i kaskoda ima kao opterecenje zapravo desni ulaz diferencijala u prvom stupnju, preko otpora cca 4.4k, sto je opet jako visoka impedancija pa je za DC pojacanje cijelog sklopa jako veliko, a NPV prakticki maksimalna, cime se postize prilicno dobra DC korekcija na spoju R17-R18, dok sam izlaz ostaje offsetiran za razliku Vbe-ova tranzistora u izlazu, kao sto sam rekao tu se ne bi trebalo nakupiti vise od 50mV.
Za AC uvjete C1 je kratak spoj i 'VAS' stupanj ima tocno odredjeno pojacanje.
Kada bi se DC NPV vodila sa samog izlaza, morao bi svakako ostati kondenzator s spoja R17-R18. Spajanje te tocke na masu previse smanuuje pojacanje sklopa, tocnije tocno toliko je za DC kao i za AC dakle nema nikakve rezerve pojacanja koje bi se oglo iskoristiti za DC korekciju. Dakle, ovdje bi trebalo onda staviti dva kondenzatora, radi cega sam napravio ovakav kompromis da bi se taj broj ipak smanjio na minimum - jedan. Ovaj konenzator na prvi pogled ne predstavlja veci problem, no u stvarnosti kriterij njegovog odabira nje trivijalan. Napon na njemu je reda mV i klasicni elektroliti upravo u ovim uvjetima 'padaju' kad se tice uticaja na zvuk pojacala.
Po tom su pitanju moguce i neke varijacije no upitno je kompliciraju li previse sve skupa.
Jedna mogucnost koja nije previse kompleksna a lako ju je implementirati, je korekcija preostalog offseta potenciometrom. Izmedju baza Q2/Q3 i Q8/Q9 (dakle izmedju + i - 15V) se spoje krajevi potenciometra cca 100-200k, a s njegovog klizaca otpor cca 100k (*) na spoj R17-R18. Pozeljno je da otpor (*) bude cim vece vrijednosti, lako se ustima na probnom primjerku, tako da je opseg korekcije recimo +-100mV s kraja na kraj potenciometra. Iako se offset nece moci utrimati u nulu u svim uvjetima, moze ga se ovako jako smanjiti (cca red velicine) jer je predominantni uzrok na shemi ovakvoj kakva je, razlika izmedju PNP i NPN tranzistora u izlazu.

U varijaciji ove sheme, izvedena je i verzija s cca 6dB GNFB, sto se vrlo lako implementira dodatkom jednog otpora. Ta verzija ujedno za 6dB smanjuje i DC offset. Moj je prijednog da se realizira stampa za tu verziju, ona se lako vrati na 0dB GNFB tako da se ne stavi otpor. U vezi s time bitno je reci da je osjetljivost (tj ukupno pojacanje) ovog pojacala prilicno veliko jer je za sve ulaze osim CDP balansiranog zamisljeno kao pojacalo s pasivnim front end-om, tako da je za puni izlaz potrebno tek cca. 275mVeff, sto je za danasnje tipicne source uredjaje znacajno premalo. Kao standardno izlazno pojacalo, 1Veff bi bio standard. Korekcija po tom pitanju se moze izvesti kao smanjenje pojacanja VAS-a (oprez, smanjenje otpora R17/18 smanjuje pojacanje ali i krade struju za tjeranje izlaza!), smanjenje pojacanja ulaznog stupnja, ili dodavanje GNFB. S obzirom da bi se ovo pojacalo ipak trebalo smatrati eksperimentalnim, ne bi bilo zgorega predvidjeti sve opcije (prve dvije su vec ugradjene s obzirom da se radi o promjeni vrijednosti elemenata).

[ilimzn]

Provjeri disipaciju na Q1,2,3,8,9,10. Ne sjecam se ovako s nogu ali mislim da tu treba staviti nesto malo vece, tipa BD193/140.

Na njima je u simu oko 150mW, trebalo bi da budu ok sa tom disipacijom?. Ako ne, stavljamo jače.

Mislim da je to sasvim OK, to je nekako suvisli limit za TO92. Iako, ne bi bilo zgorega staviti nesto malo vece u kucistu tipa BD139/140 jer to omogucava i druge opcije odabira struja i napona, a bez da se kompromitiraju karakteristike cijelog pojcala.

2SC4793 je u kompletno izoliranom kucistu i NIJE dobar izbor za bias tranzistor. Inace, izbor i polozaj bias generatora nije uopce trivijalna stvar. Primjerice, malo ljudi je svjesno da za odredjene situacije i kombinacije tranzistora hladilo moze biti preveliko i da radi toga (paradoksalno) moze doci do termickog bijega. Ovdje se mora barem donekle razmisljati o tome jer se postize konzistentniji rad na varijabilnoj impedanciji opterecenja za vece struje mirovanja.

Stavljamo MJE. Gde bi mu bilo najbolje mesto, između izlaznih?

Mozes i 2SD669. Bilo sto s relativno velikim pojacanjem i otvorenom metalom za prenos topline.
Paradoksalno, ovdje bi jako dobro prosla konstrukcija s toplinskim mostom, npr. kvadratnim ili L profilom na kojem su svi tranzistori izlaznog stupnja + bias (u sredini izmedju izlaza ako je ikako moguce), koji se onda posebno stavlja na vece hladilo.

U stvarnoj izvedbi obavezno predvidjeti bypass folije za sve elektrolite i zener diode.
Isto tako, na izlaz obavezno ide Zobel (RC) prema masi (standardnih 10 ohma + 0.1uF).

OK. Jel treba negde predvideti neke sitne kompenzacije, ili ako bude potrebe to pitanje rešavati na probnom primerku?

U pravilu uz dobru stampu ne bi trebalo biti nikakvih problema s stabilnoscu, svi su stupnjevi debelo lokalno degenerirani i pojacanja nisu velika. Za slucaj preke potrebe lako se doda koji mali kond na samu stampu. Eventualno mozes predvidjeti mjesta za nekakav RC izmedju kolektora kaskoda u prvom stupnju, iako sumnjam da ce biti potreban - nema ga na originalu, niti je bilo ista potrebno raditi nakon tweaka. Jedino ako se koristi verzija s minimumom GNFB predvidjeti jedan kond za kompenzaciju kao na onoj mojoj shemi gore, premda mislim da u stvarnosti nece biti potreban.

[sstrsat]

Upravo radi vega ovoga je spojna tocka R17 i R18 izabrana kao tocka za npv. U DC uvjetima se C1 ne vidi, i kaskoda ima kao opterecenje zapravo desni ulaz diferencijala u prvom stupnju, preko otpora cca 4.4k, sto je opet jako visoka impedancija pa je za DC pojacanje cijelog sklopa jako veliko, a NPV prakticki maksimalna, cime se postize prilicno dobra DC korekcija na spoju R17-R18, dok sam izlaz ostaje offsetiran za razliku Vbe-ova tranzistora u izlazu, kao sto sam rekao tu se ne bi trebalo nakupiti vise od 50mV.
Za AC uvjete C1 je kratak spoj i 'VAS' stupanj ima tocno odredjeno pojacanje.

Stoji. Sve je to potpuno tocno i kad bi se moglo postic potpuno uparivanje i izlaznih teranzistora i onih u slidilima ispred njih onda stvarno i ne bi bilo bitno da se offset izlaznog stupnja ide podvodit pod kontrolu.
Medjutim, u praksi uparivanje gotovo sigurno nece bit bas idealno. Izmedju PNP i NPN tranzistora ce uglavnom uvik bit nekih razlika a osim toga ovdi imamo po trostruki darlington tako da tu jos teze mozemo govorit o apsolutnom uparivanju. I na to triba dodat da je ovo amp klase AB kome ce zagrijavanje izlaznih i pobudnih tranzistora ovisit i o raspodili snage u glazbenom signalu i glasnoci na kojoj se slusa tako da kod njega ne mozemo govorit o periodu ugrijavanja nakon kojeg postaje termicki stabilan.

Zato sam misljenja da bi podvodjenje i ovog stupnja pod npv donilo poboljsanje po pitanju offseta. Mogu se slozit da i bez te kontrole nad izlaznim tranzistorima offset virovatno nece bit veci od 50-ak mV koliko si navel ali to tek gotovi amp moze pokazat ili opovrgnut. Zavisno od stupnja uparenosti (nece bas svi imat na raspolaganju veliki broj tranzistora za uparivanje), nije nemoguce da bude i ponesto veci.

Iako takvi offseti zapravo ne predstavljaju nikakvu opasnost za zvucnik, odredjeno sporo disanje membrane bi moglo bit uocljivo. A to obicno ide na zivce vlasniku i brine ga. Bezrazlozno...ali ne znaju svi da situacija zapravo nije opasna.

Ca se tice toga da bi direktno vezivanje R17/R18 na masu smanjilo pojacanje za DC na onoliko koliko je ono i za AC, virovatno bi jos uvik bilo dovoljno rezerve pojacanja da DC npv sasvin lipo odrzi minimalni offsert na izlazu.
Zato bi stvarno bilo najbolje da se u izradi ampa predvidi tih nekoliko mogucnosti pa da ih se direktno u praksi isproba. Ovdi to uopce ni kriticno jer i dalje ostajemo bez ikakve globalne npv za AC pa tako stabilnost ampa u AC domeni nece ni na koji nacin bit ugrozena. Amp je po pitanju AC stabilnosti koncipiran zaista dobro i jako je mala virovatnost da ce tu doc do nekih nepredvidjenih samooscilacija. Tako da je steta ne isprovat nesto ca u perspektivi daje mogucnost izbacivanja onog velikog elka. Ako se pokaze da bi sa takvom DC npv sa izlaza amp odrzal dobar i mali offset onda nima nikakve prepreke da se taj elko izbaci. To ca bi u tom slucaju ipak imali poprilican elko u DC petlji povratne veze nima nekog znacenja. Njega se propisno bypassira a osim toga on je tamponiran otpornicima i prema izlazu i prema diferencijalu.

[pinco]

Bili se ode moga implementirat dc servo sklop, na ovu shemu, napravit ga da relativno sporo reagira da ne utjece na signal, rjesit se velikoga elektrolita, i bez ikakve povratne veze, ima san svojevrimeno Elektorov preamp sa SSM tranzistorima, i superphon sp100 buffer, isto sa servon, nije se osjetija nikakvi negativni utjecaj na zvuk, baren ja nisan... Ode ce tesko ic neki drugi kond osim elektrolitskoga...... ja san mislija ovako nesto.http://uk.farnell.com/panasonic/eeufm1c332l/capacitor-radial-3300uf-16v/dp/1219465

[Boban]

Mislim da je to sasvim OK, to je nekako suvisli limit za TO92. Iako, ne bi bilo zgorega staviti nesto malo vece u kucistu tipa BD139/140 jer to omogucava i druge opcije odabira struja i napona, a bez da se kompromitiraju karakteristike cijelog pojcala.

OK, staviću rastere za to126.

Mozes i 2SD669. Bilo sto s relativno velikim pojacanjem i otvorenom metalom za prenos topline.
Paradoksalno, ovdje bi jako dobro prosla konstrukcija s toplinskim mostom, npr. kvadratnim ili L profilom na kojem su svi tranzistori izlaznog stupnja + bias (u sredini izmedju izlaza ako je ikako moguce), koji se onda posebno stavlja na vece hladilo.

Već ih imamo u shemi, dakle idu 2SD669.
Probaću PCB da odradim tako, sa L profilom, brže će se temperaturno stabilizovati amp/izlaz.

Jedino ako se koristi verzija s minimumom GNFB predvidjeti jedan kond za kompenzaciju kao na onoj mojoj shemi gore, premda mislim da u stvarnosti nece biti potreban.

Pokušaću da ubacim i to na PCB, pa da postoji mogućnost izbora, sa i bez GNFB-a, kao i ovo što je sstrsat predložio. Kako će ovo biti prototip, da imamo sve mogućnosti izbora. Već znam da će biti zahebano odlučiti se šta bolje radi .

Thx

[ilimzn]

U originalu i jest stavljen DC servo, i to s najobicnijim TL071, napaja se s +-15V koji se dobiju iz zenerica i otpora.
Ovdje bi se za tu svrhu mogli dodati jos po par 'kaskoda' - citaj serijskih regulatora, iz +-15V napajanja za kaskode (obavezno s necim tipa BD139/140).
U originalu je izlaz DC serva dolazio na desni ulaz ulaznih diferencijala preko otpora reda 40-ak k ohma ako se dobro sjecam.