E pa ajmo onda na shemu SE verzije
- Biamp LF SE.JPG (49.62 KiB) Pogledano 4149 put/a.
Tu se nima ca specijalno rec. Dvi babuske su za signal paralelno vezane ali za DC imaju svaka svoje nezavisno biasiranje (kombinacija fiksnog i automatskog biasa). Njih pogone dvi polovice pentodnih sekcija 6F12P u triodnom spoju. Odma triba rec da bi i samo jedna sekcija bila dovoljna za osnovnu namjenu ampa (niske frekvencije) ali kako se ispostavilo da ce bez nekih vecih akrobacija u motanju trafo izac debelo iznad cilog audio opsega onda mi je bilo zal ne stavit posebnu drivericu za svaku babusku (zbog njezinog velikog ulaznog kapaciteta). Istina, ima svaka driverica svoju degeneraciju pa to ne bi bilo tako tragicno ali ja volin propusni opseg izdefinirat pri maksimalnom nivou i bez npv. OK, ovdi ipak nisan ganjal neke MHZ kriterije
Tako ce amp i dalje imat izuzetno rastegnut bottom end, na vecim snagama ce -3dB pad bit negdi na 10 Hz a na manjim snagama na nekih 2Hz, a uz to ce prenosit i cili audio opseg (i debelo izvan njega). Bilo bi steta ne iskoristit te mogucnosti koje je jezgra pruzila na pijatu. Triba rec da ce trafo imat nec malo vise od 20% gubitaka i da je do njih dovelo bas to ca se islo da trafo bude sirokopojasni ali i da se islo ogranicit ga na samo bottom end opet bi se gubici kretali izmedju 12 i 15% (tesko da i postoji ikoji izlazni trafo koji ima manje od 10% gubitaka). Ali ti gubici u praksi ne znace zapravo nista, pad snage do koga oni dovode tesko da iki moze zamitit. Razlika je zapravo vise psiholoska pa je tako prakticno 99,9% shema specificiano za snagu koje cijevi mogu dat a gubici u trafu se obicno kriju ka zmija noge
Ispred driverica se koristi samo jos jedna triodna sekcija jedne 6F12P koja isto radi ka najnormalniji stupanj pojacanja sa katodnom degeneracijom.
Ampu je dodana i slaba povratna veza od nekih 6dB mada zapravo za njom virovatno nece ni bit neke potribe. Ali neka je, ovako slaba povratna veza ima svoje koristi. Ona je izvedena preko cilog ampa i jedino trafo nije njome obuhvacen. Iako ce netko mozda rec da mu se npv preko cilog ampa ne svidja, ovdi je taj nacin bil jedini. Schade npv sa babuske na anodu driverice nije mogla poc jer bi onda driverica morala davat puno veci signal ca bi ju tiralo u nelinearnosti. Isto tako, npv sa anode babuske na katode driverica ne bi bila bas najsretnija opcija jer bi u tom slucaju npv otpornik moral bit male vridnosti pa bi se dio izlazne snage trosil na njemu.
I tako je ostala jedina mogucnost da se npv povuce sa anoda babuski na sam ulaz. Njezino funkcioniranje ovdi zapravo omogucuje cinjenica da ce se amp pogonit iz niskoomskog (Ro = cca 200 oma) izlaza crossovera ali to su ionako normalni radni uviti. Kad je ulaz ampa nespojen, npv je zapravo vrlo jaka pa ce tako sama po sebi posluzit ka odlican test stabilnosti pojacala
Naravno, da li ce ta npv uopce tribat ostat pokazat ce slusne probe. A ako zvucnici budu trazili da bude i jos malo jaca od tih 6dB, rezerve u pojacanju ima.
Slidi trafo u iducim postovima....
