DAH-PSE-12W

[sstrsat]

Sonda skopa je sigurno 1 : 1 jer da je 1 : 10 onda bi amplitude bile jedva vidljive pri setingu skopa od 1V / div

Tako da ova slika pokazuje da se tu radi o 4Vp-p (oko 1,4Veff) ca i je manje vise standardni izlaz iz danasnjih playera. Ovo je i vise nego ca triba za ostvarit punu pobudu DAH-a

Jedino je nejasno zac na playeru pise da je izlaz toliko mali. Da nima na njemu kakav preklopnik nivoa?

[Kaligula]

Sonda je na 1:1.
Nema nikakvog preklopnika.
Podatak od 200mVrms sam naša u jednom PDF Manualu.
Također sam naša za receiver Input (Sensitivity/Imp.): LINE 335 mV / 47 kOhm .
Ali, ja ne kužim relaciju između rms::eff i p-p:eff.
Jasno mi je da si sa osciloskopa očita 4Vp-p jer je signal po dva kvadratića u gornjoj i donjoj poluperiodi,
pa to iznosi 4Vp-p. Ali kako računaš da je to 1,4Veff?
Također muku mučim sa signal generatorom iz laptopa. Izlazni signal je nizak!

[Kaligula]

I još iman jednu dilemu oko mog DAH-a!
Sad, kad san ga pokrenija ušporko, i prije konačnog slaganja, sagledavam i načine rada.
Zbog previše namotaja u pover transu odlučija sam da se ide na dva transformatora i to jedan za 6P3S-ice,
a drugi za 6N1P i 6N13S. Da nebi nepotrebno radile lampe koje se ne koriste, recimo kad slušam zvučnike ne mora raditi 6N13S i obratno,
i u smislu kao da bi im se tako produžio vijek trajanja, javlja mi se jedan (znam, rješiv problem) u stabilizaciji 6N1P + 6N13S.
Kad bi isključija anodni napon na 6N13S, onda bi stabilizator mora opteretiti sa 120mA na 200V, odnosno nečim šta ima disipaciju 24W, inaće raste napon na 6N1P. Ima li smisla to raditi, ili ostaviti 6N13S da stalno radi.
6P3S-ice zajedno sa ispravljačicama mogu gasiti kad slušam headamp jer one imaju zaseban trafo.

Također, ja sam na DAH-u predvidija mjesto za 2 kom 6N1P, tako da mogu posebno imati driver za headamp, i driver za amp.
Ovako nebi treba preklapati signale sa zajedničke driverice.

[sstrsat]

Efektivna vridnost napona je onaj AC "ekvivalent" onolikom DC naponu koji bi proizvel istu snagu (mozda bolje reci efekt) na istoj vridnosti opteretnog otpora. Da sad ne gremo u kompletnu matematicku izvedenicu, finalna relacija za efektivnu vridnost napona je da je on jednak amplitudi (znaci od nule do maksimuma / svejedno da li pozitivnog ili negativnog) podiljenoj sa korijenom iz 2
To ovdi konkretno znaci da ako imamo 4Vp-p, znaci amplitudu od 2V onda je efektivna vridnost jednaka 2V / korijen iz 2 i to daje tih 1,4Veff

Za nivo signala koji daje signal generator iz laptopa je ocekivano da je prenizak tako da bis tribal dodat nekakvo malo pojacalce sa pojacanjem od nekoliko puta koje bi ga diglo na nivo koji ti triba. S obzirom na raspon frekvencija koji moze takav generator dat ne bi tribalo nista narocito niti komplicirano. Npr sasvim dosta bi bilo stavit dva tranzistora, prvi u stupnju pojacanja i drugi ka slidilo iza njega. Eventualno dodat i pot izmedju laptopa i takvog pojacalca. A sa obzirom da to moze delat na neznatnim strujama (do uvr glave 2mA a i manje) onda ga se moze komotno napajat sa npr stalno ukljucenom 9V baterijom koja bi virovatno prije propala od stajanja nego od potrosnje
To mozes za kvarat ure slozit. Da sad ne crtan shemu, tribaju ti dva univerzalna NPN tranzistora (npr BC547 ili ca god vec imas pri ruki). Prvome koji je stupanj pojacanja stavis u kolektor 47K, u emiter 5,6K, sa baze prema plusu 180K a sa baze prema minusu 27K. Na kolektor mu direktno vezes bazu drugog tranzistora kome u emiter stavis 4,7K i ciji kolektor vezes na plus napajanja. Takav sklopic ce imat pojacanje od oko 8 puta ca bi tribalo bit sasvim dovoljno a ulazni otpor ce mu bit preko 20K pa mu za ulazni kond stavis negdi 1 do 2uF. Pot ispred njega neka bude toliko mali koliko sam izlaz iz laptppa dopusta (virujen da npr 5K ne bi dovelo do degradacije signala iz laptopa ali to ce proba najbolje rec).
Na izlaz takvog pojacalca stavis isto nekih 1 do 2uF i terminiras ga prema masi sa 100-ak K i to je to. Potrosna struje iz baterije ce bit ispod 1mA
Izlazni otpor pojacalca je mali (slidilo)

[sstrsat]

i u smislu kao da bi im se tako produžio vijek trajanja, javlja mi se jedan (znam, rješiv problem) u stabilizaciji 6N1P + 6N13S.
Kad bi isključija anodni napon na 6N13S, onda bi stabilizator mora opteretiti sa 120mA na 200V, odnosno nečim šta ima disipaciju 24W, inaće raste napon na 6N1P. Ima li smisla to raditi, ili ostaviti 6N13S da stalno radi.

Da, 6N13 ce se vise trosit u mrtvom pogonu jer ce headamp virovatno manje delat nego amp za zvucnike. Ali kako nije skupa onda nije tragedija i da ostane stalno upaljena. Kad dojde vrime za retubing, cijena jedne 6N13 nece nis bitno minjat. Ili mozda da kod prebacivanja preklopis na zarulje (ako ti vizualno ne smetaju u ampu). Npr dvi ili 3 male zarulje od 10W kakve se koriste za osvitlit pecnicu ili jednu minjonku od 25W.
Ili zasebni trafi ili potpuno nezavisni headamp kako vec i razmisljas.... opcija ima puno

[Kaligula]

Imam jedan šum koji očitavam na izlazu iz driverice.
Ovisan je o otvorenosti potenciometra, a najintezivniji je na 50% otvorenosti, i onda opet pada prema 100% otvorenosti.
Evo i JPG-ovi: 5mV 0,5mS

0% otvorenosti - nečujem šum u zvučniku!

DSC01796.JPG (247.86 KiB) Pogledano 4240 put/a.

50% otvoren pot. Najintenzivnije! Čuje se u zvučniku.

DSC01797.JPG (194.79 KiB) Pogledano 4240 put/a.

100% otvoren pot. Ne čuje se u zvučniku.

DSC01798.JPG (176.08 KiB) Pogledano 4240 put/a.

[sstrsat]

Imam jedan šum koji očitavam na izlazu iz driverice.
Ovisan je o otvorenosti potenciometra, a najintezivniji je na 50% otvorenosti, i onda opet pada prema 100% otvorenosti.

Nista zabrinjavajuce. Ovo je sasvim ocekivana situacija. Vratit cu se na ono ca smo unatrag par postova govorili o potu jer ovdi je cisti problem niskoomnosti / visokoomnosti koju amp vidi prema izvoru (prepostavljan naravno da ti je ovdi pot izmedju izvora i DAH-a i razmatranje vridi za taj slucaj)
Na prvoj sliki imas skroz zatvoreni pot i amp vidi izrazito niskoomski izvor (prakticno kratki spoj). Otprilike istu niskoonmnost imas i na trecoj sliki di je pot skroz otvoren pa ga amp vise ne vidi pot nego vidi samo izlazni otpor izvora (a taj virovatno ni veci od 100 do 200 oma) i na tim slikama se vidi samo sum koji je dovoljno mali da bude necujan.Ali na drugoj sliki di je pot otvoren na polovicu amp vise ne vidi niskoomski nego prilicno visokoomski izvor. I kako zasad konstrukcija visi na zicama (poprilicne duzine) ovdi imamo cisti slucaj da se na tom relativno visokoomskom ulazu desava odredjena indukcija i sum je moduliran vanjskim smetnjama koje poticu od par stvari ka ca su harmnici ripplea, harmonici strujnih impulsa prilikom punjenja elka u mreznom trafu, mreze 50Hz itd. Sve u svemu jedan lipi gemist signala koga slika 2 lipo pokazuje i koji je cujan.
I na trecoj sliki sa skroz otvorenimpotom se mrvicu naziru te inducirane smetnje ali su tu vec toliko utopljene u sumu pa su necujne

Nista strasno, propisni layout, pravilno vodjenje masa, koaksijalci, oklapanje po potribi i slicne standardne mjere ce to risit

[Kaligula]

Onda neman šta više, nego čekan kutiju, pa finalizacija.

[sstrsat]

:thumbup:
Onda neman šta više, nego čekan kutiju, pa finalizacija.

Tocno. Probni rad DAH-a je obavljen i sve je u redu tako da do dolaska kutije nimas ca bitno oko njega delat

[Kaligula]

Mislija san više ne pisati ništa o DAH-u dok ne poćne slaganje u kučište i live streaming.
Ali, nije Vrag da mira, pa sam popodne naša neku ploću šta je ostala od ormara, podbacija
pod šumu Striborovu i sve to donija u dnevni boravak. A mora san spojiti na IKON-e!

DSC01801.JPG (201.51 KiB) Pogledano 4211 put/a.

I moran sad svima reći da sam oduševljen razlikom zvuka kakav je bija prije sa Pioneer-om.
Ja sad neman neki vokabular i neznan se igrati ričima kako bi opisa ovaj zvučni napredak.
Jedino ću reći da je puno više čistine i detalja i puno oštriji. A IKON-e kao da je pomladija!
I dobro se bori s IKON-ima. Nije izDAHnija!

Vukušić je u svojoj knjizi napisa:
Pomirite se sa činjenicom da svira bolje ona koja je skuplja!
...a ja sam DAH-a napravija od najjeftinijih cijevi!