PSE+SE=BiAmp

[Kaligula]

Jeee! JADAN JA!

[Kaligula]

Koja je driverica u SE?

[sstrsat]

Koja je driverica u SE?

D3a

[joe dalton]

Sheme ovog PP-a u klasi A i SE ampa su ovdi a u iducim postovima cu iznit detaljna objasnjenja oko njih. Cisto da ovi post bas ne bude kilometarski. Ima na shemama nekih neobicnosti, pogotovo na PP shemi. Od izbora driverica, nacina izvodjenja inverzije faze, vrste povratne veze, DC serva itd. Moguce je da se potkrala koja pogreesno navedena vridnost neke komponenta ali kako cu u narednim danima sve jos jednom provjerit onda ce se lako ispravit ako ca bude tribalo ispravljat.

SE

Kaligula SE.JPG

Odličan post i objašnjenje rada PP u A i AB klasi
Meni se pak više sviđa ova shema za SET i kombinacija auto i fiksnog biasa. Vjerujem da ćeš i detaljnije objasnit zašto si išao na takvu konstrukciju.
Malo gledam datasheet za 6S33 pa mi se čini da bi na shemi trebala stajati nešto manja vrijednost za bias (oko 42 V fiksni + 4 V auto) ili veća za napon napajanja (195 V)?

[Kaligula]

@sstrsat,

Ovdi si napravil malu gresku. Radno opterecenje D3a nije 3,9K nego 3,4K. Kad se gleda sa aspekta signala cijev u svojoj anodi vidi ne samo anodni otpornik nego i resetkun otpornik iduceg stupnja u paraleli sa svojim anodnim otpornikom. Tako da paralelna veza 3,9K i 27
daju opterecenje od 3,4K i sa njom moras racunat.

Onih 27 si mislio 27K.
To je otpornik sa mrežice babuške na aktivni bias i preko konda na masu.
Znaći da on pomiće D3A iz klasićne radne točke.
Radno opterećenje D3A je dakle 3408ohm, odnosno 3,4K.
Na anodnom otporniku 3K9 imamo pad napona od 105V. Struja 27mA. Snaga skoro 3W. Triba onda odabrati 3K9/10W.
Katodni otpornik 37ohma pri 27mA drži katodu na +1V. Snaga 27mW.

[sstrsat]

Onih 27 si mislio 27K.
To je otpornik sa mrežice babuške na aktivni bias i preko konda na masu.
Znaći da on pomiće D3A iz klasićne radne točke.
Radno opterećenje D3A je dakle 3408ohm, odnosno 3,4K.
Na anodnom otporniku 3K9 imamo pad napona od 105V. Struja 27mA. Snaga skoro 3W. Triba onda odabrati 3K9/10W.
Katodni otpornik 37ohma pri 27mA drži katodu na +1V. Snaga 27mW.

Ne pomice. Radna tocka je definirana DC vridnostima tako da na nju tih 27K ne utice. I dok govorimo o DC-u, radno opterecenje D3a je 3,9K. Ali kad razmatramo sugnal (kapacitivni otpor veznog konda se zanemaruje) anodni otpornik je u paraleli sa resetkinim otpornikom drugog stupnje. Ovdi ta paralela 3,9K i 27K daje za signal radno opterecenje od 3,4K i ta vridnost ulazi u formule za pojacanje, frekventnu karakteristiku, izlazni otpor...

[sstrsat]

Meni se pak više sviđa ova shema za SET i kombinacija auto i fiksnog biasa. Vjerujem da ćeš i detaljnije objasnit zašto si išao na takvu konstrukciju.

Upravo pisen opis rada ovih konkretnih i SE i PP staklarije tako da ce bit u tome i objasnjenje zac san isal na to. Ali kako ce post ispast dosta opsiran, mozda necu veceras uspit sve zavrsit pa cu objavit sutra. Ali ako stignem napisat, bit ce jos veceras

[Kaligula]

Evo radne točke D3A u triodnom spoju.

131V_27mA.JPG (101.08 KiB) Pogledano 3290 put/a.

Vrijednosti struja i napona za točke A, B, C neznatno odstupaju prilikom očitavanja sa grafa jer je isti prilikom skeniranja malo nakošen.
Te vrijednosti su zaokružene u cijele brojeve.
Ra = 3K9/10W
Pa = 3,54W
u = 54×
Rk = 37ohm
Ri = 1638ohm

[sstrsat]

Kad su i sheme tu, da kazen koju o njima

Za SE se zapravo nima ca posebno rec, klasicni spoj izlazne cijevi i jednostupanjskog drivera. Radna tocka babuske je odabrana na 160V / -45V / 200mA, potpuno ista ka i u malom OTLu za pogon 800 omskog zvucnika koji je storen za mog juniora. Logicno, i ovdi je izabrano opterecenje od 800 oma.
Babuska ovdi ostvaruje oko 6,5W snage. Bias joj je izveden kombinacijom automatskog i fiksnog. Naravno da za klasu A principjelno ne bi tribalo komplicirat zivot sa fiksnim biasom nego poc na automatski bias ali ovdi je stavljena ovakva kombinacija iz cisto termickih razloga. Kad bi se za ovu radnu tocku bias isal ostvarivat samo katodnim otpornikom onda bi na njemu padalo 45V ca bi pri struji od 200mA dalo lipih 9W disipacije na njemu, znaci ispod sasije. Mozda ce zbog malog katodnog otpornika bit neke male varijacije struje ali to je ovdi skroz nebitno. Moglo se ic i negdi na pol automatskog i pol fiksnog biasa di bi eventualne varijacije anodne struje bile skroz zanemarljive ali kako to ovdi stvarno nima nekog znacenja onda je termika dobila prednost.
Vezni kondenzator je mali i ni ne triba bit veci jer ce amp gonit samo podrucje preko 3,2kHz. Tako da ce i izlazni trafo bit vrlo mali, njemu je dosta da pocne delat od nekih 1kHz.


Driverica je D3a, opet isto ka u malom OTL-u. No dok je tamo D3a koristena sa malo manjim pojacanjem i time pri standardnih 1Veff na ulazu postignuto oko 4W, ovdi joj je dato pojacanje od 32 puta koje pri 1Veff na ulazu omogucava punu pobudu babuske i postizanje nekih 6,5W snage. Kako je radno opterecenje D3a niskoomsko, svega 3,4K (3,9K I 27K u paraleli), onda ce frekventna karakteristika cak i sa vrlo velikim ulaznim kapacitetima babuske bit odlicna. Taman da gledamo najvisu pobudu di nam mali unutrasnji otpor D3a vise ne pomaze jer ogranicenje predstavlja raspoloziva struja i da pri tome zanemarimo i katodnu degeneraciju, opet bi D3a tek na nekih 350kHz imala pad od -3dB. Pri nec manjim pobudama ce se D3a elegantno prosetat do MHz-a.

Puno ljudi voli ove jednostupanjske drivere ali triba recd a oni imaju jednu manu koja se oce ili nece jace ispoljit u zavisnosti od izlaznog otpora izvora signala. Krivac je naravno Millerov efekt koji dovodi do povecanja ulaznog kapaciteta a to kod jednostupanjskih drivera postaje dosta izrazeno jer je pojacanje veliko. Tako ce D3a imat ulazni kapacitet nekih 100-ak pF ca uopce nije malo. Ali kako cemo joj ovdi osigurat da dobiva signal iz niskoomskog izvora onda taj kapacitet nece delat nikakve probleme.

To je ukratko to ca je bitno oko SE ampa a na eventualna pitanja cu odgovorit pa ajmo rec koju i o PP ampu.

Kako je u ranijim postovima receno, to je PP amp u klasi A koji postize malo iznad 17W snage. Ima u njemu dosta specificnosti pa ajmo po redu. Radna tocka babuski je ovdi stavljena na 180V / -50V / 200mA), znaci malo vise nego u SE ampu pa je ovdi i disipacija babuski nesto veca i iznosi 36W po svakoj. To nije bas malo ali je jos uvik unutar sigurnih granica i dosta ispod maksimalnih 45W dozvoljenih po datasheetu. Trpi babushka zapravo i znatno vise ali ne triba pretjerivat.
Radno opterecenje Ra-a iznosi 1800 oma i sa tim teretom se postize navedena snaga. Trafo ce naravno bit velik da ima cim veci primarni induktivitet ali kako ne triba ic nigdi visoko nego moze vec kod 10-ak kHz zavrsit rad onda tu nece tribat ni neki “audio” limovi ni neke posebne bravure oko sendviciranja namotaja.

Kako i ovdi ocemo izbic veliku disipaciju na katodnim otpornicima ispod sasije, bias je isto izveden kombinacijom fiksnog i automatskog sa malim katodnim otpornicima. Stvar je ipak slozenija nego u SE ampu jer ovdi moramo nastojat da struje kroz cijevi budu cim blizih vridnosti radi ponistavanja predmagnetizacije u trafu. Tako da ovdi sami mali katodni otpornici virovatno ne bi bili dovoljni pa je moral u pomoc pritec i DC servo.
Iako servo sklop mnoge plasi i ne viruju mu, ca ako im kazem da ga gotovo sigurno vec imaju i u uredjajima i u sklopovima. Npr povratna veza kod opampa (koja djeluje i na DC) se komotno moze smatrat jednom vrstom DC serva. Isto tako razni sklopovi za npr odrzavanje struje mirovanja tipicnog poluvodickog pojacala itd itd se mogu komotno gledat ka neka vrsta serva a naslo bi se jos i lopata primjera.
Kad se jednom prihvati da je DC servo samo sklop komu triba pristupit na odgovarajuci nacin (ka uostalom i svakom drugom sklopu), brzo se moze ustanovit da on ni nikakav bauk nego sklop koji moze bit jako koristan. Triba kod njega naravno ptipazit na vremenske konstante da ne dojde do uvjeta za oscilacije na ultra niskim frekvencijama (ono ca se popularno zna zvat “disanje”, “pumpanje” itd) i ne pretjerat sa zahtivima da on odrzava DC stabilnost reda 0,1mV ili koji mikroamper i slicno.
DC servo koji je primjenjen ovdi je zapravo najobicnije DC invertirano pojacalo sa pojacanjem od svega 5 puta (upravo koliko i triba na bazi strmine babuske i vridnosti katodnog otpornika). U njegovom sklopu su 3 razlicite vremenske konstante (oni RC filteri prije i posli tranzistora plus sam kompleks katodnog otpornika i elka.
Sa takvim pristupom (malo pojacanje DC serva i 3 vremenske konstante koje nisu u harmonicnom odnosu) je prakticno zanemariva mogucnost da ce doc do “disanja”.
Predvidjen je pot u emiteru tranzistora za fino podesavanja gaina DC serva a sama radna tocka cijevi se podesava naponskim regulatorom koji se napaja iz DC grijanja od 6,3V. Taj regulator je na shemi prikazan principjelno jer je nije vazno koje vrste ce bit. Najjednostavnije je uzet neki adjustable LDR

Babuske ovdi delaju sa opterecenjem od 900 oma svaka pa to govori da bi se bez povratne veze dobil damping faktor od nekih 4,5 do 5 puta. Ovo bi moglo bit mozda ponesto premalo za dosta zvucnika pa je amp dobil povratnu vezu od oko 2,5 puta (8dB). Sa ovom povratnom vezom ce damping factor bit od oko 11 do 12 puta ca bi u principu tribalo bit dosta. Ali ako se slucajno pokaze da triba jos veci damping factor (jos manji izlazni otpor), rezerve za dobit ga ima (o tome malo kasnije).
Povratna veza zna kod PP ampa bit jako diskutabilna stvar i nazalost je u najvecem broju i tvornickih i diy konstrukcija izvedena na onaj najgori nacin, potegnuta je sa sekundara trafa. Takav nacin direktno stavlja trafo (sa svim njegovim rezonancijama i faznim pomacima) u petlju povratne veze pa je gotovo uvik pravilo da takav PP amp triba podosta kompenzacija (koje ne znaju bas svi ispravno podesit) da ne bi postal oscillator.

Kako onda izvest povratnu vezu da se izbignu te zamke i da ne bude diskutabilnog podesavanja kompenzacija? Jednostavno, izostavit sekundat (time prakticno i trafo) iz petlje povratne veze i potezat je sa anoda. Naravno, odma se postavlja pitanje kamo. Postoje u principu dvi opcije, ili na Schade nacin (paralelno – paralelna npv) ili je povuc na katodu driverice (paralelno – serijska npv). Schade ovdi apriori otpada jer bi za jos 8dB (2,5 puta) smanjil pojacanje babuski koje bi postalo prakticno jedinicno pa bi im za pobudu umisto 100Vp-p tribalo dovest punih 250Vp-p. Takav driver bi postavil podosta zahtiva, prvenstveno za napajanjem tako da to otpada.
I ostaje npv koje se vodi na katodu driverice. Iako je kod takvog izvodjenja npv na prvi pogled sve jednostavno, ima tu jedna zamka. Kad bi se driverica koristila sa standardnim malim katodnim otpornikom onda bi i otpornik u petlji npv moral bit mali pa bi se time povecavalo opterecenje anoda babuski i bespotribno trosil dio snage na tom otporniku. Ima li taj problem rjesenja? Ima, i time se priblizavamo odgovoru zac su za driverice odabrane bas 6F12P.

Da bi ovakva npv bila u praksi primjenljiva, mora driverica imat veci katodni otpornik. Ali kako katodni otpornik uzrokuje lokalnu npv na samoj driverici, njezino pojacanje se smanjuje i to tim vise ca je katodni otpornik veci. A ako driverica (sa svojom lokalnom npv) ima premalo pojacanje onda postaje teze ostvarit zeljeni iznos globalne npv tako da bi se brzo doslo do zahtiva za vrlo velikim pobudama. Zato je ovdi imperativ da driverica ima veliki faktor pojacanja i sad postaje jasnije zac je tu uletila 6F12P. Njezin pentodni dio ima u triodnom spoju factor pojacanja od preko 90 puta a linearnost mu je izvrsna. Tako da sa njom postaje moguce stavit pogodne vridnosti otpornika u njezinoj katodi i u povratnoj vezi pa ovdi otpornik u npv iznosi 39K. To je vridnost koja prakticno nista ne opterecuje anode babuski a ositljivost driverskog dila ce sa globalnom npv bit nekih 20Vp-p. Znaci prakticno nikakvi zahtivi za predstupanj tako da njegovo pojacanje triba iznosit svega oko nekih 7 do 7,5 puta da se sa standardih 1Veff na ulazu dobije puna izlazna snaga.
To bez problema obavlja triodni dio 6F12P. Trioda jedne zapravo radi ka naponsko pojacalo koje direktno goni jednu drivericu a istovremeno se sa djelitelja napona (dva otpornika u njezinoj anodi) vodi signal na triodu druge 6F12P. Ona nadoknadjuje gubitke u djelitelju i okrece fazu signala tako da driverice dobivaju protufazne signale. Fino balansiranje nivoa signala medju fazama se vrsi potom u katodi te druge triode. Ovdi cisto iz razloga jednostavnosti ni stavljan posebni katodni otpornik i pot vezan preko elka nego je pot direktno u katodi. To ca kroz njega gre i DC ne bi tribalo pravit problema kvalitetnom potu jer tu tece svega oko 6mA. Njegovim podesavanjem ce doc I do malih Promina radne tocke druge triode ali to je ovdi totalno nebitno. Tu gledamo samo AC balans.

I kako san rekal prije, koristenje 6F12P zbog njezinog visokog faktora pojacanja upravo i daje tu rezervu pojacanja ako se slucajno pokaze da ce za bas te zvucnike tribat i malo jaca npv. Jednostavno ce se u tom slucaju malo drukcije dimenzionirat nekoliko otpornika i to je to.

Ali kako 6F12P siguro nije radjena namjenski za audio onda uopce nije nemoguce da se preko njezinih katoda probije brum ako bi se koristilo AC grijanje. Ovo je tim virovatnije jer ni prvim stupnjevima ni drivericama nisu katode direktno na masi. Zato triba odma predvidit dobro filtrirano (stabilizirano) DC grijanje za 6F12P.

Konstrukcijski, trioda prve 6F12P salje signal na pentodu druge 6F12P. U radu ampa se time ne minja nista a ovo je predvidjeno iz razloga da se minimiziraju mogucnosti nestabilnosti u samima 6F12P.

Otpadose mi vise prsti, dosta vise pisanja u ovom postu.

Doli je graf sa radnim pravcima babuski

6C33 - loadlines.JPG (61.66 KiB) Pogledano 3243 put/a.

[harkonen]

Dakle, Kaliguli jedan mali poticaj za nastavak bi-amp priče što je razvija sa Sstrsatom.....

Onu skretnicu koju spominjah neki dan u "što se radi" temi, završih, premjerih, zasvirah.
I, hmm, hmmm, hmmmmm...... da.
Šteta što imam fullrangere u dnevnom boravku, odmah bi napravio jednu i
sebi i upogonio to.
Neke druge skretnice koje sam slušao nisu mi toliko "sjele" (možda zbog kave sa likerom?),
a možda je i caka u onom zašto imam "previše" lampi u ovoj skretnici, ha?
Zanimljivo je koliko je svako područje (HF -LF) za sebe zvučno detaljnije i dinamičnije, što je doduše i
očekivano, ali ipak, ugodno sam iznenađen.
Kada čovjek pogleda kako izgleda npr.pravi kut u blizini područja reza, rekao bi - daleko je to od "referentnog" ,
ali kada se posluša regularan glazbeni materijal, onda stvar zaista dobiva na smislu..

Dakle, dečki, samo naprijed. Treba to izgurati do kraja....

HPIM2616.JPG (70.69 KiB) Pogledano 3194 put/a.