GK-71

[davorin]

Nabavio sam 1 par ruskih trafoa (4xC jezgra) sa limovima 0,2mm debljine ukupne kvadrature 50cm2, a izvorno namjenjene za brodske-podmorničke instalacije na 400Hz. Trafo je bio namotan za napone 440V-220V-110V, a deklariran je kao 10kW-ni. Prije no što sam ga razmotao (priprema za premotavanje), probao sam ga sa sinusnim signalom od 25Hz koji je bez vidljivih izobličenja transformirao na otporno opterećenje do 250W snage. Probao bih i niže, ali tranzistorsko pojačalo (zapravo FET-ovi) koje sam koristio za pojačanje signala iz generatora, je imalo oštar pad amplitude ispod 25Hz (vjerojatno neki unutrašnji "sub-sonic" filter koji nisam mogao izvana isključiti).
Sigurno se mogu nabaviti po puno nižoj cijeni od ovih sa zapada(čak i uključujući ne-malu poštarinu iz Rusije/Ukrajine), ali podatke o limovima nisam mogao nigdje naći. Ostaje jedino namotati probne zavojnice i napraviti mjerenja prije eventualnog proračuna izlaznih trafoa.

[sstrsat]

Sigurno se mogu nabaviti po puno nižoj cijeni od ovih sa zapada(čak i uključujući ne-malu poštarinu iz Rusije/Ukrajine), ali podatke o limovima nisam mogao nigdje naći. Ostaje jedino namotati probne zavojnice i napraviti mjerenja prije eventualnog proračuna izlaznih trafoa.

Nikakva tragedija. Ako je odredjeni tip jezgre stalno nabavljiv iz Rusije onda je itekako isplativo uzet dvi tri dimenzije jezgri pa na osnovu probnog motanja i mjerenja rezultata imat stalnu referencu
Sad cu ja harkonenu zajahat na vrat da pritisne svog ukrajinskog mafijasa

[harkonen]

Nažalost, moj ukrajinac nema pristupa crnomorskoj floti i njenim resursima (samo kopnene snage), nisam do sada vidio niti da ljudi iz ruskog Primorja (Primorsky krai), tj iz Vladivostoka nešto sudjeluju na ebay-u.
Ruska bi pacifička flota mogla biti i bolji izvor, ali je nažalost predaleko za slanje željeza pa ma kako kvalitetno bilo.....Do baltičke je poslije potapanja Kurska također teško doći.

[sstrsat]

Nažalost, moj ukrajinac nema pristupa crnomorskoj floti i njenim resursima (samo kopnene snage), nisam do sada vidio niti da ljudi iz ruskog Primorja (Primorsky krai), tj iz Vladivostoka nešto sudjeluju na ebay-u.
Ruska bi pacifička flota mogla biti i bolji izvor, ali je nažalost predaleko za slanje željeza pa ma kako kvalitetno bilo.....Do baltičke je poslije potapanja Kurska također teško doći.

Zajebi ti pacificku flotu. Ako je ic nabavljat negdi tamo od najdaljeg istoka onda cu radje angazirat Alisu u Shenzenu pa ce ih ona nac kod sebe jos jeftinije nego ca ima u Rusiji. Kvaka 22 je ipak u tome da se prijevoz placa po kilazi a zeljezo ni bas malokilno.

A i ne brini se, koristili su Rusi to i u kopnenim snagama i u zrakoplovstvu i u civilnoj upotribi. Nek taj tvoj ode malo razvalit Dnjeprogress (valjda ga vise ne cuvaju tako ka u Staljinovo vrime ) i evo nam dovoljno jezgri za cili zivot.
Ali zajebanciju na stranu, stvarno ga pitaj ca moze po tom pitanju ucinit.

[sstrsat]

Posto je nas Kaligula tvrdoglav ka dalmatinski tovar (a oli i nije Dalmatinac? ) i odlucil je da gre do kraja sa GK71 projektom onda ni bilo druge nego provat mu pomoc da se dojde do izracuna trafa koji bi nekog vraga i vridil. Ovdi doli je jedna moja iteracija za koju smatranda je prilicno uspila a kako znan da i Davorin radi svoju iteraciju, imat ce Kaligula cak i izbor. Na meni i Davorinu je da predocimo do cega smo dosli na papiru a Kaligula neka izabere. Svi podaci za izradu i predvidjeno ponasanje trafa ce bit predoceni pa ce moc odlucit.

Pa ajmo. Posal san od toga da trafo triba dozvolit protok DC struje od 120mA i da amplituda struje signala u tom slucaju moze ic do 100mA ca nam daje ukupno 220mA sa kojima triba racunat trafo. Za primarnu impendanciju san odabral 9K tako da amplituda struje signala od 100mA omogucuje postizavanje snage od 45W.
Sve specifikacije o frekventnom opsegu u dalnjem tekstu ce se odnosit na puno pobudjivanje cijevi odnosno na tih 100mA amplitude koliko GK71 moze dat. I na upotribu cijevi u pentodnom spoju. To znaci da se na granicnim frekvencijama ima po 70mA struje i za aktivni teret (radno opterecenje anode) i za reaktivni teret (paraziti).
Zac u pentodnom spoju kad se on nece koristit? Samo zbog realnog prikazivanja specifikacija trafa koje su u pentodnom spoju sa punim pobudjivanjem najlosije. U realnim uvitima di ce se koristit UL (ili mozda i triodni) spoj i di pod uvitima normalnog glazbenog signala trafo uglavnom nece doc ni blizu svog maksimuma ce mu i karakteristike bit daleko bolje.
One tipicne specifikacije na 1W snage koje gotovo svi proizvodjaci trafa navode da bi im trafi na papiru izgledali cim bolje, ja ne priznajem.

Kako je izlazni trafo uvik skup kompromisa, negdi se mora zrtvovat nesto da bi se nesto drugo dobilo. Ovdi san za jednu malu zrtvu odabral dolnji kraj pa san trafo racunal da se -3dB pad desi na 30Hz. Da san isal na onih "nominalnih" 20Hz, moral bi primarni induktivitet bit za 50% veci ca bi naravno znacilo vise zavoja. I poprilicno losije osobine na visim frekvencijama. Zapravo je iteracija sa potribnim induktivitetom za 20Hz i sa onim ca se u tom slucaju dobiva na visim frekvencijama pokazala da je odabir 30Hz umisto 20Hz najmanja zrtva. Ponovit cu, govorimo o situaciji na maksimalnoj pobudi koja ce na realnim pobudama bit itekako drukcija i tesko da ce iki moc rec da ce basa falit.

I tako je izaslo da primarni induktivitet triba bit 48H da se pri anodnih 9K u pentodnom spoju dobije pri maksimalnoj pobudi pad od -3dB. Proracun broja zavoja je vrsen po metodi iz Mesarosovog prirucnika. Naravno, najprvo su provedene iteracije za dobit potribni presjek jezgre. Cilj je bil drzat se dovoljno daleko od zasicenja. I tako je izaslo da ovdi triba bit 3 "paketA" EI150 jezgre, znaci punih 150mm sirine jezgre. Bogami, ni malo ali ni polazni zahtivi nisu bili mali. Kako mi je Kaligula javil da mu je ta velicina jos uvik prihvatljiva onda san nastavil sa izracunom.
Broj zavoja primara je po tom racunu izasal 2454 zavoja a to je zbog konstrukcionih razloga (debljine zice) mrvicu smanjeno pa je usvojeno ukupno 2424 zavoja primara. Iz tog broja zavoja su racunani i broj zavoja sekundarnog i UL namotaja pa tako sekundar ima 74 zavoja a UL namotaj ima ca daje cca 8 oma na sekundaru i cca 43% na UL-u.
Teret od 4 oma nije predvidjen jer zbog optimalne geometrije namotaja (puna popunjenost slojeva) nije bas lako ugurat segmente namotajakoji bi to omogucili. Mada ipak ostaje jos toliko mista da se moze ako se bas zeli dodat jedan opozicijsni spojeni sloj namota koji bi i to omogucil. Doduse uz neke zrtve nekih karakteristika pri 4-omskom radu. Mislin da ipak nije neka velika zrtva ako se bude bez 4-omskog izlaza, 8 oma je i tako manje vise standard.

Kako je vec i prije prvih iteracija bilo ocito da je rasipni induktivitet ovdi poprilicno nekritican zbog velikih 9K opterecenja, glavni cilj paketiranja je bil da se dobije cim bolji rezultat po pitanju parazitnog kapaciteta primara i mislin da mi je to ovdi prilicno uspilo. Po izracunu, parazitni kapacitet primara iznosi manje od 900pF ca za trafo te velicine i zapravo po pitanju kapaciteta nepogodne debljine jezgre smatran jako dobrim rezultatom.
Naravno, nije ni rasipni induktivitet bas zanemaren tako da on ovdi iznosi sasvim dobrih 7,5mH.

Pa ajmo vidit ca se ovdi dobiva sa ta 2 parazita. Naravno, opet u uvitima najtezeg slucaja (pentoda sa punom pobudom). Reaktancija rasipnog induktiviteta postaje jednaka opteretnom otporu (9K) tek na 191kHz tako da ona u tom aspektu ne znaci nista. Rezonancija izmedju rasipnog induktivireta i parazitnog kapaciteta primara nastupa na 61kHz tako da ni ona ne zadaje brige. Reaktancija parazitnog kapaciteta postaje jednaka radnom otporu nesto nize, vec na 19,5kHz-a ali to je jos uvik sasvim prihvatljivo i moze se rec da ce trafo pri punom pobudjivanju (sa pentode) bit u stanju prenit cili audio opseg od 20Hz do 20kHz.
Da vidimo malo i UL slucaj kad u igru ulazi puno manji unutrasnji otpor cijevi (procjenjeno cca 2,5 do 3K). Kako u realnosti nima sanse da ce na tim visokim frekvencijama ijedan glazbeni signal dovest trafo do maksimalne pobude, mozemo slobodno racunat da ce tu izjednacavanje reaktancije parazitnog kapaciteta i ukupnog otpora (paralela radnih 9K i 3K unutarnjeg otpora cijevi) doc tek na gotovo punih 80kHz-a.
Naravno, ovaj prikaz ponasanja na visokim frekvencijama je jako jako pojednostavljen i u njemu su samo po 2 parametra uzimani zajedno u racun. Tu se zapravo u stvarnosti formira vrlo kompleksan RLC krug i njegova matematicka obrada vodi do upotribe kobasica od formula a bas mi se i ni dalo toliko racunat.Svejedno, ova jako pojednostavljena analiza daje sasvin lipi uvid iz koga se moze zakljucit da ce ponasanje trafa i na visokim frekvencijama bit jako dobro.

Sve u svemu, ja san jako zadovoljan kako je ispal izracun. Dobiveni rezultati pokazuju da bi u realnim uvitima GK71 ampa u UL spoju i sa nekom (ne prevelikom) kolicinom npv tribalo ocekivat jako lipe rezultate i u stvarnosti.

Ajmo konacno na konkretno. Jezgra je kako je receno EI150 debljine 150mm a sam prostor za motanje (kad se odbije debljina tila za motanje) je u najgorem slucaju 71 x 23 mm i taj prostor omogucava da se svi namotaji smiste u njega. Naravno, tribat ce prilikom motanja striktno postovat navedene debljine izolacije i drzat zicu dobro zategnutom jer inace namotaji nece stat. Prostor za motanje je iskoristen skoro do kraja i jako malo slobodnog prostora ostaje. Nima veze, Branko je u stanju tako namotat.
Zracni raspor je ukupno 0,66mm ca znaci da ce ic izolacija od 0,33mm

Ovdi je shema spajanja namotaja i svi podaci o broju zavoja, debljinama zice i debljinama izolacije.

Bilo bi mi drago da ki god je u stanju izvrsi proviru ovog mog izracuna. Pazli san da u necemu ne pogrisin ali ako se ipak provukla kakva eventualna greska, brze ce ju uocit netko sa strane. Isto ka kad se igra na karte, oni sa strane bolje i brze uoci da li je kriva karta bacena

GK71 trafo 9K.JPG (50.23 KiB) Pogledano 7066 put/a.

[harkonen]

Lijepo. Da ne tražim sad, što je presudilo izboru impedancije od 9K s obzirom na najvjerovatno 99% vremena
korištenje u UL-u (ili i triodi)? Automatski bi trebalo na 30Hz cca 31H na 6K, kolika bi jezgra prema
priručniku bila za to?

[sstrsat]

Lijepo. Da ne tražim sad, što je presudilo izboru impedancije od 9K s obzirom na najvjerovatno 99% vremena
korištenje u UL-u (ili i triodi)? Automatski bi trebalo na 30Hz cca 31H na 6K, kolika bi jezgra prema
priručniku bila za to?

To ca je kaligula vec bil usvojil tih 9K. Mozda i na tvoju sugestiju , ki ga je ono gural da gre na pentodu / UL?

Ma nima nekog odredjenog razloga, moglo je to bit i 8K ili 10K, ima podosta mogucnosti. Ovih 9K je naprosto bilo pogodno i sa aspekta linearnosti, ostvarljive snage, dozvoljene disipacije tako da nisan smatral za potribno da to iden minjat.
A osim toga, kad san se vec ovoga uvatil imal san u vidu da se odabere takav anodni teret koji ce za jos podosta lampi bit jako povoljan (npr za 211, 845, GM70, 813 itd) a tu je 9K sasvim fina vridnost sa kojom ce svaka od navedenih lampi lipo delat.

Kolika bi jezgra tribala za 6K u anodi.... paaa, uvati se malo olovke Stavija san scan iz Mesarosovog prirucnika (mislin u Biamp temi) pa mozes za par minuta izvest osnovne iteracije zasvaku impendanciju i snagu koja te zaima. Tribas pazit samo da ne izajdes izvan njegovog grafa a optimalno je ako ne gres bas puno preko njegove polovice. Je da je on to naslovil ka "proracun prigusnice" ali nije jezgra pametna da bi znala oce li na njoj bit trafo ili prigusnica
Mislin da se iz onog prikaza koji je on dal sve jasno vidi. Moras naravno pazit na najvecu trenutnu struju koju mozes ocekivat i uzet u obzir izolaciju limova (za to ja koristin faktor smanjenja povrsine od 0,92).

Ali da se ne mucis previse , 2 "paketa" EI150 (100mm) bi bilo dovoljno za 6K i 30Hz. Maksimalna snaga sa 6K je naravno manja nego sa 9K u anodi jer ako govorimo o istoj cijevi i istim uvitima (100mA struje signala), sa 6K u anodi mozes ostvarit nekih 30W dok sa 9K dobivas 45W. Doduse, sa 6K ti moze i napon napajanja bit nizi

[davorin]

Napravio sam proračun za SE-UL40%-ClassA trafo primarne impedancije 9kOhm-a, DC struju od 100mA, nominalne snage 40W u rasponu 20HZ-20kHz(-3dB), sa jezgrom EI-150x120 (60cm2-brutto/57cm2-netto), zračnog raspora 0,3mm (prešpan 0,15mm), a koji bi se dao smjestiti u "prozor" jezgre.
Anodni namotaj bi trebao 2880 zavoja 0,32mmCuLak podjeljenih u 6 sekcija po 480 zavoja, odnosno 18 redova po 160 zavoja, ili svaka sekcija od 3 reda.
UL namotaj bi imao ukupno 1152 zavoja 0,18mmCuLak podijeljenih u tri secije od 384 zavoja (svaka sekcija po jedan red).
Sekundarni namotaj za 8 Ohma (4 ohma nisam predvidio zbog komplikacija sa smještajem namota u "prozor") bi bili u 4 sekcije od 86 zavoja 0,80 mm CuLak žice spojenih paralelno (4 reda).
Raspored sekcija, spajanje namota i debljine izolacija ću dodati naknadno (imam ih izračunate).
Po formuli:
L=1,25/10exp8 x N x N x S x u/(l+e x u)
L= induktivitet u Henrijima
N= broj zavoja(2880)
S= čisti presjek jezgre u cm2(57)
u=permeabilitet jezgre (~600)
l=srednja duljina magnetnog toka u cm(30)
e=zračni raspor u cm (0,03)(zbroj dva raspora!)
Uvrštavanjem u formulu i izračunavanjem dobijemo da je L=73,872H što na 20Hz predstavlja reaktivni otpor od Rl=9278 Ohma.
Ukupno izračunati teret na 20Hz iznosi Rl=4,555 kOhma/20Hz, što potvrduje da će kalkulirana izlazna snaga biti veća od 1/2 Pnom. (Rl>4,5kOhma)

[harkonen]

Kaligula, jel' ti to misliš frkati ili ti je do finih 30-tak W, koji su sami po sebi dovoljna rezerva snage za
bilo kakve zvučnike u dnevnoboravkaškim uvjetima. Osim znamo kojih ekstremnih. Te riješavam ja. Valjda.
Dakle, što hoću reći - možda da se odabere ipak jedan kompromis u vidu niže impedancije i proračuna prema
UL-u te tako zadržiš sve što si odlučio glede same lampe i EI150 , ostvariš dobru soniku, a svedeš željezo na
mjeru (standardni paket) od koje nema opasnosti od discus hernie.
Bez brige, potrošit' ćemo već mi Branku sav lim.

[tom_hifi]

Nek ih pošalje meni, ja ih neću 'frljiti' .. Meni dosta i 25W