GU50 amp - Potrebna pomoc

[Klokan]

Evo mene opet sa nekim planovima

Dakle kao sto sam i nekima na TF najavio imam u planu napraviti pojacalo sa GU50, najvjerovatnije SE.
To je prakticki sve sto mogu sa sigurnoscu reci o tom pojacalu za sada pa zato i otvaram temu.
Bitni je za napomenuti da nemam u planu uzeti shemu sa neta ko za prvo pojacalo vec napraviti svoju.

Ne znam koju bi cijev uzeo za driver, na kojem bi anodnom naponu terao cijevi, dali ce GU50 biti u pentodnom, triodnom ili UL (jos ne znam ni sto znaci taj UL :S ) spoju, dali cu za drive jednog koristiti samo jednu triodu (pola cijevi) ili obije triode u cijevi.
Uz sstrsatovu pomoc napokon sam naucio odrediti radnu tocku triode.
Nisam tocno siguran na kojem naponu treba voziti GU50 pa sam za probu odredio 100V uz drivericu 6SN7. Evo i kako sam dosao do radne tocke. ( klik
Predpostavio sam ohmsko opterecenje cijevi sa 24k i odredio radnu tocku od 120V/7.5mA. Uzeo sam 20V vise po principu od viska glava ne boli.
Za sada mi nije bitno odgovara li mi ova radna tocka ili ne vec mi je bitno da sam naucio kako ju odrediti.

Sada mene prvenstveno zaima koji podatak moram gledati da bi saznao koliki napon GU50 trazi za rad kako bi odredio radnu tocku.
Sto se tice spoja izlazne cijevi, koji odabrati? Vec mi je jasno da svaki ima svoje prednosti i mane te bi molio ako itko zeli reci nesto malo o svakom spoju, nista spektakularno.

To je to za pocetak. Ostale nejasnoce cemo rijesiti kada dode red na njih.


Harkonen mi je do sada preporucio vukusicevu knjigu i zelim si ju nabaviti ali kako mi je pukao ekran na laptopu (kojeg treba popraviti) sa kupovinom knjige cu sacekati.
Kako kaze sstrsat stepenice se ne smiju preskakati (iako ja ne volim ici po stepenicama jednu po jednu vec grabim po 3) to mi ni nije cilj te je to i razlog zasto otvaram ovu temu i zasto sam odlucio sam nacrtati shemu - kako bi nesto naucio.

I jos jedno pitanje sa strane. Posto mi je i to potrebno u odredjivanju radne tocke zanima me kolika je amplituda signala iz laptopa?


Jos me zanima informacija o ispravljacu. Kada dode na red planiranje napajanja za koji tip ispravljaca se odluciti?

[tubeman]

E, sada si ga napisao svega i svačega...... Ništa ne razumijem.
Dobro su ti dečki rekli.
I ja predlažem da uzmeš neki provjereni sklop, i da za početak ne pokušavaš kuhati vještičju kašu jer bi moglo puknuti i nešto više od ekrana na laptopu

Mislim da ćeš i sebe i sve oko sebe izdaviti pokušavajući u ovom trenutku konstruirati "nešto po svom" (to je i sstrsat htio reči s onim o stepenicama).
Vjeruj mi da uređaj kojeg ćeš napraviti po nekom isprobanom receptu neće raditi ništa "gore" od tog inovatorskog.
Primijeni za ispravljač ovo što sividio na forumu, a sve ostalo će sjesti na svoje mjesto. Što ne bude, srediti će se u hodu.
Bez ozbiljnijeg znanja mjerenja i pripadajuće opreme, i barem kakvog simulatora, "izumiteljstvo" bi nas sve skupa moglo namučiti.
Shemu iz Vukušićeve knjige (ili barem dio koji se odnosi na takvu konstrukciju) češ sigurno od nekoga dobiti, a autor se sigurno neće ljutiti ako ti iskopiramo (neće niti znati .
Da, još ono o signalu iz laptopa...
Nemoj to koristiti za eksperimentiranje jer će (kao što sam napisao gore) još nešto puknuti .
Imaš za to svakakve walkmane i discmane koje možeš nabaviti za 10-20 kuna pa ako rikne - nikom ništa.
Ovo što si naučio o radnim točkama možeš jako fino isprobati i provjeriti na takvoj konstrukciji.

[Klokan]

Samo da ispravim nesporazum. Ne smatram ja da ce moj "izum" raditi bolje dapace, mislio sam kako skidanje shema s neta ili uzimanje tudjih i nije u diyerskom duhu i da je to put na kojemu bi puno vise naucio...Napraviti amp po shemi moze svako ko ju zna procitati a to na kraju krajeva nije komplicirano.

A za laptop nisam pitao za eksperimentiranje, za to i imam jedan mp3 player kojeg sam dobio od prijatelja. Vec me to zanima jer preko laptopa pustam muziku. A ako se ne varam krivulja se odabire tako da njezin napon mora biti veci od amplitude ulaznog signala, to je zasto sam pitao.

[sstrsat]

Ne znam koju bi cijev uzeo za driver, na kojem bi anodnom naponu terao cijevi, dali ce GU50 biti u pentodnom, triodnom ili UL (jos ne znam ni sto znaci taj UL :S ) spoju, dali cu za drive jednog koristiti samo jednu triodu (pola cijevi) ili obije triode u cijevi.
Uz sstrsatovu pomoc napokon sam naucio odrediti radnu tocku triode.
Nisam tocno siguran na kojem naponu treba voziti GU50 pa sam za probu odredio 100V uz drivericu 6SN7. Evo i kako sam dosao do radne tocke. ( klik
Predpostavio sam ohmsko opterecenje cijevi sa 24k i odredio radnu tocku od 120V/7.5mA. Uzeo sam 20V vise po principu od viska glava ne boli.
Za sada mi nije bitno odgovara li mi ova radna tocka ili ne vec mi je bitno da sam naucio kako ju odrediti.

Nemoj ovo shvatit ka da ti ubujam entuzijazam ali opet cu se vratit na ono o nepreskakanju stepenica. Nisi jos naucil odredit radnu tocku triode jer njezino odredjivanje je daleko vise od samog potezanja radnog pravca po grafu. A da bi se uopce moglo govorit o odredjivanju radne tocke triode, u ovom slucaju ka driverice za GU50, triba najprvo znat u kojim uvjetima ce izlazna GU50 delat i koliko pobude ce joj tribat.

Doduse, sad je malo jasnije na ca si mislil kad si u PM-u spominjal onih fantomskih 100V ali je i dalje potpuno nejasno kako si zakljucil da tih 100V triba bit na anodi driverice. Takve zakljucke napamet, uz koristenje principa "dodat cemo jos malo jer od viska glava ne boli" zaboravi.

Znaci moramo krenut od pocetka. A taj pocetak je ovdi odredjivanje radne tocke izlazne GU50 tako da se iz tog podatka sazna koliko ce joj pobude tribat pa ces tek onda razmisljat o radnoj tocki driverice.
Da si ne kompliciras zivot sa UL spojem ili da ne budes razocaran losim rezultatima koje bis dobil u pentodnom spoju (ovdi govorim o osnovnom pentodnom spoju izlazne cijevi, bez dodavanja povratne veze), kreni na triodni spoj GU50. Znaci otvori graf za triodni spoj GU50 i provaj na njemu odredit radnu tocku u kojoj ces nastojat postic cim linearniji rad i ooliko snage koliko mozes postic. Vodi naravno racuna da zbog ogranicenja maksimalnog napona druge resetke ne bi napon napajanja teoretski smil bit veci od nekih 280V. U praksi ipak moze vise, podnit ce GU50 i do 350V na drugoj resetki a uz neke cake (npr dodavanje stabilizatorke ili zenerice u seriju sa drugom resetkom) mozes poc i na punih 400V izmedju anode i katode GU50. Ipak zasad ostanimo kod najklasicnijeg spoja bez ikakvih dodataka tako da ce ti napon napajanja odredit tih 350V (koje je praksa pokazala da se moze koristit) koje ces uvecat za pad napna na izlaznom trafu i za pad napona na katodnom otporniku koga ces odredit iz odabrane radne tocke GU50. Ako nimas njezin triodni graf, mozes ga nac na http://www.audioasylum.com/cgi/t.mpl?f=tubediy&m=180480

Kreni sa time, neka te ne opterecuje ako prvi pokusaji budu pogresni, pomoc ces imat u temi

[Klokan]

Napomenuo sam da tih sam tih 100V uzeo zbog toga sto nisam znao koliko joj treba pa sam to odredio bez veze tek toliko da napravim graf odnosno "za ucenje".

A ja sam krenuo od driverice jer ste u PM rekli da naucim odrediti radnu tocku triode..ali nema veze....

Radna tocka pentode u triodnom spoju se odredjuje na isti nacin kao i radna tocka triode?

[sstrsat]

Radna tocka pentode u triodnom spoju se odredjuje na isti nacin kao i radna tocka triode?

U principu da. Ali kod izlazne cijevi triba obratit paznju i linearnosti i snagi koji mozemo postic. Kreni pa cemo pomalo doc do cilja
Moram te ipak upozorit da GU50 ne spada medju najlinearnije cijevi pa ce ti sigurno tribat vise pokusaja da dobijes cim vecu linearnost a da ipak ocuvas neku izlaznu snagu. Generalno od nje ocekuj do nekih 5W (a mozda i manje) ali to u ovom stadiju i nije toliko bitno

[Klokan]

Evo, pokusao sam odrediti par radnih tocaka pa evo i rezultata.

http://i.imgur.com/IEAtf.jpg

Po mojem misljenju od ove 4 tocka D je u najboljoj poziciji. Pri odredjivanju sam imao nedoumica koju krivulju uzeti pa sam kao sto vidite koristio 2, tocnije -20 i -40. Dali sam trebao ici na jos negativnije?

[membrana]

Ja već vidim treći Klokanov projekt, push-pull sa 4xGM100, uz pomoć Harkonena, naravno. Tu pričate o ne preskakanju stepenica a cijene njegovih projekata rastu eksponencijalno.

Load-line za izlazni krug se neradi kao za predpojačalo zato što je anodni teret induktivitet a ne omski otpor! To sam ti napisao još kod onih grafova sa EL84. Knjigu ne moraš kupovati ako znaš engleski, sve to već negdje postoji samo kopaj po netu, ima ovdje jedna tema o literaturi, i to pročitaj. Inače meni je pomogao Norman Crowhurst - Basic Audio - vol.1,2,3.

Evo kako bi ja napravio, iskusniji neka preprave: http://img265.imageshack.us/img265/3985 ... ovgu50.png

[davorin]

Ja već vidim treći Klokanov projekt, push-pull sa 4xGM100, uz pomoć Harkonena, naravno. Tu pričate o ne preskakanju stepenica a cijene njegovih projekata rastu eksponencijalno.

Load-line za izlazni krug se neradi kao za predpojačalo zato što je anodni teret induktivitet a ne omski otpor! To sam ti napisao još kod onih grafova sa EL84. Knjigu ne moraš kupovati ako znaš engleski, sve to već negdje postoji samo kopaj po netu, ima ovdje jedna tema o literaturi, i to pročitaj. Inače meni je pomogao Norman Crowhurst - Basic Audio - vol.1,2,3.

Evo kako bi ja napravio, iskusniji neka preprave: http://img265.imageshack.us/img265/3985 ... ovgu50.png

Niža izobličenja bi se dobila uz Ra~4,5-4,75-5 kOhma, a izlazna snaga ne bi bila puno manja (8-9W). Za limit Pa+Pg2+Pg3 s može slobodno uzeti 43-44W!
U triodnom spoju sa G2 na A, a G3 na K, nije baš sigurno prelaziti sa naponom napajanja preko 360-380V (može i više uz upotrebu zenerice od 24-75V za spoj G2 sa anodom). Sa spojem G2+G3 na anodu se smanjuje rizik od "Flash"-a unutar elektronke (iskrenje), kao i struja G2 pri višim naponima.
Uz Ra=4kOhma (ili niže!) se dobije veća izlazna snaga, ali se ta snaga ne može slušati/koristiti jer su izobličenja pri višim nivoima prevelika (čitaj: neslušljiva! ). Moguća je upotreba negativne povratne veze za smanjenje tih izobličenja, ali to donosi znatnu kompresiju dinamike i relativno neprirodno potiskivanje/isticanje harmonika.
Sa odabirom nešto veće anodne impedancije se dobije manja izlazna snaga, ali upotrebljivi dio te snage je veći zbog puno nižih izobličenja.

[sstrsat]

Ja već vidim treći Klokanov projekt, push-pull sa 4xGM100, uz pomoć Harkonena, naravno. Tu pričate o ne preskakanju stepenica a cijene njegovih projekata rastu eksponencijalno.

Load-line za izlazni krug se neradi kao za predpojačalo zato što je anodni teret induktivitet a ne omski otpor! To sam ti napisao još kod onih grafova sa EL84. Knjigu ne moraš kupovati ako znaš engleski, sve to već negdje postoji samo kopaj po netu, ima ovdje jedna tema o literaturi, i to pročitaj. Inače meni je pomogao Norman Crowhurst - Basic Audio - vol.1,2,3.

Evo kako bi ja napravio, iskusniji neka preprave: http://img265.imageshack.us/img265/3985 ... ovgu50.png

Membrana, ne bi ni tebi skodilo da ne preskaces stepenice.

Ovdi si utjeral GU50 u napon napajanja koji moze bit vrlo opasno za drugu resetku. Iako je u njezinim podacima specificirano da je na drugoj resetki maksimalno dozvoljeno 250V, praksa je pokazala da ce ona tu podnit i 300 pa cak i 350V ali tih 430V koje si ti stavil ce vrlo virovatno bit pogubno za nju. Mozda ne bas iste sekunde po paljenju ali kroz neko vrime gotovo sigurno.

Mogu se slozit da si jednim dilom u pravu da se radni pravac ovdi ponesto drukcije tretira nego kod pretpojacala ali samo jednim dilom. Ovdi je opterecenje izlazne cijevi svakako dilom reaktivnog karaktera ali "cisto" induktivno je samo na najnizim frekvencijama (generalno na samoj dolnjoj granici audio opsega i ispod nje) dok na visim frekvencijama vrlo lako postaje i pretezno kapacitivno. Moze se rec da ono u stvarnosti nije ni cisto radno ni cisto induktivno ni cisto kapacitivno. Kako bi apsolutno korektna analiza bila moguca samo uz poznavanje svih parametara i zvucnika i izlaznog trafa (a ti su uglavnom nepoznati ili teze dostupni) onda se pri projektiranju pojacala uzima isti pristup ka i kod pretpojacala. Poteze se radni pravac mada se unaprid zna da ce se on na nekim frekvencijama pretvorit u elipsu a radna tocka cijevi se postavlja po mogucnosti malo dalje od hiperbole disipacije tako da ni izvrtanje radnog pravca u elipsu ne tjera cijev u prekoracenje disipacije (ili da barem to prekoracenje bude cim kratkotrajnije). A ti si ovdi disipaciju postavil vrlo visoko. Valjda u zelji da dobijes cim vecu izlaznu snagu. A o postivanju kriterija linearnosti mozda je bolje da ne kazem nista.

Klokan je tek u fazi pocetnog ulaska u principe kako se odredjuju radne tocke tako da mu savjeti u stilu "ovako bi ja napravil" od nekoga ki ima jedva malo vise iskustva od njega mogu itekako odmoc. Njemu u ovoj fazi nije ni najmanje bitno da ganja maksimalnu snagu koja se moze na silu iscidit iz neke cijevi (pogotovo bez obzira na zrtvovanje njezine trajnosti i linearnosti), ono ca mu je bitno je to da usvoji pravilni pristup tim stvarima.