Forumsko pojačalo

[ilimzn]

Ovdje je na Borinu verziju Sigma pojačala nakalemljeno desetak nepotrebnih tranzistora i dioda pa se razvila cijela teorija o kompenzacijama. Pitanje glasi, čemu sve to kada postoji funkcionalna i jednostavna verzija.

Shema je funkcionalna, i jednostavna ali daleko da je optimalna.
Source otpori smanjuju vec ionako malu strminu MOSFET-a a ne doprinose linearizaciji niti balansiranju struje (trebali bi biti reda 2-3 ohma za to). Pametnije ih je skroz izostaviti i izvrsiti minimalno uparivanje MOSFET-a (da P i N parovi imaju cim slicnije MOSFET-e). Itekako je pozeljno povecati struju pogonskog stupnja. Price o 5mA po paru MOSFET-ova su se odavna (cca prije 20-ak godina) pokazale netocnima. Prije 15-ak mA po paru. Za to vec treba na 'mrtvoj' strani drugog diferecijala neka mjera za balansiranje disipacije koja je malo sofisticiranija od otpornika, a i struja iz ulaznog para nece biti trivijalni problem. Jedno povlaci drugo, tako da se brzo dodje do kaskode ili slijedila izmedju prvog i drugog stupnja, pri cemu kaskoda ima odredjenih prednosti mada je kompleksnija.
No na kraju se uvijek postavlja pitanje sto je dovoljno dobro i kad je dosta s modifikacijama i prosirenjima sheme. E, to ostavljam nekom drugom da odluci sam za sebe.

[zbotic]

Sve OK. Već iz prethodnog posta bila mi je jasna poanta i kako je do svega došlo.

[sstrsat]

Kaskodiranje na prvi pogled izrazito povecava OLG sklopa, no to ne samo na vrlo niskim frekvencijama zahvaljujuci kapacitetu MOSFET-a.

Jasno. Problem je samo ca pad pojacanja zbog velikih parazitnih kapaciteta nastupa vrlo rano, zavisno od konstrukcije i izbora elemenata, moze pocet i vec debelo unutar audio opsega. A to automatski unosi i daleko gori problem, kad se gleda od najnizih frekvencija pa vec do malo iznad audio opsega imamo prakticno situaciju da je opterecenje takve kaskode prakticno cisto omsko ili prakticno cisto kapacitivno. Ca naravno znaci da se vec u tom opsegu frekvencija ukupni fazni kut u ampu seta za prakticno punih 90 stupnjeva. Virujen da ces se slozit samnom da je to vec samo po sebi jako nepovoljno sa aspekta ukupne npv i najuze vezano sa problemom stabilnosti pojacala. A taj u ovakvim shemama je sve samo ne mali.
Mogu se na takvim shemama razradit efikasne kompenzacije (uglavnom mjerenjima i sa dosta eksperimentalnog rada) koje ce im ipak osigurat prilicnu stabilnost ali to su, seljacki receno, zakrpe.
Ja san osobno sa tim stupnjevima (pre)velikog pojacanja raskrstil pred dobrih 30 godina kad su zapravo i nastali poceci tog mog MHz kriterija. A nastanak mu je bil dobrim dilom bas u stupnjevima prevelikog pojacanja.
I sva dalnja praksa me je uvirila da su stupnjevi manjeg pojacanja koji su sami za sebe apsolutno stabilni daleko bolja rjesenja. Sad, ne moraju se svi slozit samnom, svatko ima pravo na vlastite kriterije.
Necu naravno negirat da se i sa koristenjem takvih stupnjeva sa vlo visokim pojacanjem mogu napravit dobri uredjaji ali uz puno puno vise truda i rada oko kompenzacija. Ali nazalost i sa puno manjom predvidljivosti rada sklopa u uvjetima nepoznatog (aktivnog / reaktivnog?) opterecenja.
Mozda san ja u neku ruku konzervativan ali stvarno ne vidin puno logike u tome da se nesto najprije zakomplicira i dovede na rub stabilnosti a onda ga se mora ovakvim i onakvim kompenzacijama umirivat. Za ca, zar za dobit koju decimalu THD-a manje? U kojoj drugoj karakteristiki ce jedna takva komplicirana konstrukcija nadmasit neku jednostavnu koja sadrzi stabilne sirokopojasne stupnjeve? Koji btw omogucuju da se npv posveti svom osnovnom poslu i da ne mora radit jos i neke dodatne poslove

A kad smo vec kod nazovimo ih tipicnih poluvodickih pojacala, medjustupanjska slidila (koja nazalost malo ki stavlja) bi risila hrpu problema oko stabilnosti. Uz naravno povoljan, ne preveliki, open loop gain

[zbotic]

Zanimljiv je bio i slučaj kada je Pinco od Bore tražio da "unaprijedi" shemu pojačala Techno pa je nastao T-reference po sličnom principu koji se ovdje radi. Zatim su neki sa ACCO foruma išli raditi T-reference pa su ustanovili da im je draži Techno pa su vratili na stariju verziju. Moguće da se radilo o Studio/Studio SE kobminaciji, ali svejedno nebitno. Poanta je sasvim jasna......

[ziki]

Radilo se o Studio/Studio SE varijanti. Taj SE napravio je samo jedan čovjek iz Osijeka i nije bio zadovoljan u odnosu na Studio, dosta drugih koji su ga radili su bili zadovoljni.

zbotic, kakvo je tvoje mišljenje o T-Reference?

[zbotic]

Ne znam, nisam ga probao napraviti. U teoriji je sve ovo što navodi Ilimzn.

Ali s obzirom da sam od Yoke otkupio one dijelove za RMI-FC100 imati ću i ja nešto slično

[zbotic]

Evo nešto meni interesantno ( s mosfetima), a čini mi se da bi se i sstrsatu svidjelo.


30 w class B

http://jm.plantefeve.pagesperso-orange.fr/sche.html

[sstrsat]

Evo nešto meni interesantno ( s mosfetima), a čini mi se da bi se i sstrsatu svidjelo.

Zanimljiva stranica sa jednostavnim i simpaticnim shemama. Je da bi ja na svakoj od tih shema unil neke modifikacije, uglavnom u vidu tampon slidila izmedju izlaznih mosfeta i onoga ispred njih (i najobicnije BD134 / 140 bi bili sasvim u redu) mada bi i bez toga dosta ovih shema sasvim lipo delalo.
Mada bi zapravo bilo pozeljno ucinit i nesto oko kontrole struje mirovanja a ne oslanjat se samo na "nulti temperaturni koeficijent". U nekom takvom dodatku me ne bi smetalo ni da ga netko zakomplicira jer bi kontrola struje mirovanja delala samo u DC domeni i bez uticaja na signal. Ne da bi kontrola struje mirovanja ovdi bila toliko neophodna sama po sebi ali kako neki stave puno manje hladnjake od nominalno potribnih onda je i ona prilicno pozeljna.

neke sheme su doduse i previse pojednostavljene (virovatno ih ni autor nije ni isprobal) pa tako npr 4. i 5. shema mogu dovest i do potencijalno opasne situacije za zvucnik (ovisno naravno o puno faktora, temperaturi, uparenosti mosfeta itd).

Ono ca mi se svidja je da autor ovih shema ocito ima slicna razmisljanja ka i ja o nekim stvarima. Ni on nije tel pustit da mu pojacanje driverskih tranzistora bude ogromno (ali i o kapacitetu mosfeta jako ovisno). Oni jedan drugoga vide ka ogromni dinamicki otpor pa je autor sa njihovog spojista dodal prema masi otpornik relativno male vridnosti. Time je postigal daleko ravnomirniji tok krivulje pojacanja u ovisnosti o frekvenciji a nije nista zrtvoval u DC ponasanju sklopa. Kako je spojiste ovdi ili na potencijalu mase ili ne daleko od njega (kako u kojoj shemi) onda nije moral koristit ni vezni kond prema tom otporniku.
Ujedno je time postigal da globalna npv bude relativno slabija a to vec u startu znaci manje briga oko stabilnosti.

Vidi se u ovim shemama poprilican uticaj Hiraginih radova a to je samo po sebi sasvim u redu. Hiraga i je autor od koga se moze jako puno naucit.

Moglo bi se naravno o svakoj od ovih simpaticnih shema ic pricat u detalje ali to cemo eventualno ako se netko zeli upustit u gradnju neke od njih. U tom slucaju se mogu razradit i neke pozeljne modifikacije. Naravno, i predaptacije na izlazne bipolarce umisto mosfeta (od kojih neki zaziru) su sasvim moguce. Onaj ki bude tel mene poslusat ce svakako stavit slidilo prije izlaza tako da nima prepreke da stavi po zelji u izlaz bipolarce.
Ima jako puno mogucih opcija

[grunf]

Evo nešto meni interesantno ( s mosfetima), a čini mi se da bi se i sstrsatu svidjelo.


30 w class B

http://jm.plantefeve.pagesperso-orange.fr/sche.html

ovo je i meni upalo u oko

[micro]

Vidim da se analiziraju neke sheme da i ja stavim nesto:)
Skupljam djelove za ovu , ustvari glavno imam da li vrjedi truda pokusati.
http://www.esperado.fr/creations_audio/ ... isite.html

A ideja za prepravku elektorovog cresenda je uzeta sa diyaudio

http://www.diyaudio.com/forums/solid-st ... ifier.html